Зураб Махарадзе: Грузија – искуство мале нације као прозор у будућност

Недавно искуство Грузије није само одговор на питање шта се може догодити у случају пораза; такође можемо да схватимо на примеру наше мале нације како неко друштво може преживети

Црква Свете Тројице у Тбилисију (Фото: iFamNews)

Као уредник грузијског издања iFamNews-а, суочавам се са мисијом велике одговорности: представити iFamNews Грузијцима и представити Грузију људима широм света који су заинтересовани за текућу борбу за институцију породице.

Периферија царства је посебно место. С једне стране, то је свима непознаница; док с друге стране омогућава извођење свих лудих експеримената које ова или она група не успева да изведе у великим метрополама. Грузија, мала земља на ивици Европе и Азије, постала је таква периферија након распада СССР-а, ‘границе’ либералног глобалистичког царства. Наше искуство је сјајан пример за оне који су заинтересовани за то шта се догађа са породицом, демографијом и традицијом када либерали уживају carte blanche.

Године 2003. у Грузији је на власт дошао политички тим на челу са Михаилом Сакашвилијем. Тај тим је укључивао углавном људе из једне одређене НВО. Режим, назван „светиоником демократије“, почео је са радом. Њихове оштре мере омогућиле су им да за десет година постигну ствари за које је на Западу требао читав један век.

Православна земља чија је суштина друштва и културе била вишеструка сложена породична хијерархија и традиција, била је на силу приморана да прихвати стандарде Фондације за отворено друштво. Као резултат, према извештају УН-а, Грузија је на путу да се стави на листу „угрожених нација“. Ниска стопа наталитета и хипер-убрзани трендови имиграције доприносе уништавању наше демографије. Као резултат образовног система који контролишу либерални медији и НВО структуре, институција породице је у кризи, а већина бракова је од самог почетка осуђена на распад. Намерна маргинализација Цркве, економски проблеми и равнодушан однос државе према интересима мајки и заштити вишедетних породица, стварају паклени коктел, који људе лишава жеље за заједничким животом и рађањем деце. Пут до успеха повезан је са бекством из земље.

Читалац се може запитати: „Али зашто бих бринуо о проблемима мале земље коју не могу наћи ни на мапи?“ Разлог је тај што смо живи пример онога што глобална либерална политика може и чини, ако јој се дозволи да победи. Као „пилот пројекат“ који тестира такве политике, у потпуности смо искусили исходе неконтролисаног, тоталитарног, безобзирног социјалног инжењеринга. Стога, ако некога заиста занима шта се може догодити ако се Џо Бајден, Антифа, БЛМ и друга радикална политика учауре у Сједињеним Државама, или шта се може догодити ако ЕУ коначно успостави хомогени, мултикултурни, безлични, зоолошки врт уместо очувања јединствене, изворне културе европских држава, нека се само осврну на Грузију и погледају наше искуство.

Јер недавно искуство Грузије није само одговор на питање шта се може догодити у случају пораза; такође можемо да схватимо на примеру наше мале нације како неко друштво може преживети, упркос претрпљеним искушењима.

Велика ми је част, као и за цео тим Alt-Info – а, да водимо грузијску страницу iFamNews – а. Право је задовољство бити у прилици да учествујемо у кључној борби за права породица, деце и човечанства широм света.

Oпрема: Стање ствари

(iFamNews, 24. 10. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , ,

1 reply

  1. Само да додам Срђу, гре’ота да се пропусти.
    Увек је корисно утврдити ко га је (први) звао.

    (CANVAS works only in response to requests for assistance and offers free trainings to activists.
    https://canvasopedia.org/about-us/)

    2
    1

Оставите коментар