Политика: Како су грузијски картографи „издали” манастир

Уочи парламентарних избора у Грузији, оживео је територијални спор с Азербејџаном око манастирског комплекса, због којег су у затвор бачени картографски вештаци

Средњовековни манастир је невероватно чудо природе и људских руку на самој граници. (Фото: EPA/Zurab Kurtsikidze )

О томе колико тешки могу бити међунационални и територијални сукоби сведочи грузијско-азербејџански спор око дела територије уз саму границу, на којем се налази и древни хришћански манастир. Ако следе и неки избори, а у Грузији су јуче одржани парламентарни, онда разграничење између две државе може да постане вруће предизборно питање. У земљи која има две отцепљене територије, Абхазију и Јужну Осетију, и још живо сећање на петодневни рат са Русијом 2008. године – и даље се боре проруске и прозападне политичке снаге, па се и ови избори сматрају једним од пресудних.

Док невладине организације које финансира Запад тврде да је поново оживљени спор политички мотивисан, влада је категорична у ставу да је у питању издаја државе, а не некакав „картографски инцидент”, због коjeг су ухапшена два члана Комисије за разграничење. У позадини овог случаја свакако су две странке које се смењују на власти, тренутно владајући Грузијски сан, на чијем је челу милијардер и бивши премијер Биџина Иванишвили, и опозициони Уједињени национални покрет бившег председника Михаила Сакашвилија. Тако се догодило да су почетком октобра ухапшена два бивша члана владине комисије за демаркацију границе, која заправо није до краја утврђена у последњих сто година. Грузијски министар одбране Иракли Гарибашвили је изјавио да је у случају ухапшених „картографа” у питању издаја, а представнике некада владајуће, а сада опозиционе странке Уједињени национални покрет назвао је издајницима јер су, како је рекао, покушали да део грузијске територије предају Азербејџану. На тој спорној територији налази се и део који припада манастиру из шестог века, усеченом у стене у близини грузијско-азербејџанске границе. Тврди се да је манастир основао Свети Давид Гареџели, монах који је из Месопотамије дошао у Грузију како би ојачао хришћанство. Спор око земљишта које припада манастиру није могао бити решен, а Баку је одбио понуду Грузије за размену за други део територије којим би био надомештен манастирски комплекс, тврдећи да планине у овом делу границе имају стратешки значај.

Почетком октобра, под оптужбом за кршење територијалног интегритета, ухапшени су Иверија Мелашвили и Наталија Илијчова, којима, како је пренео Радио Слободна Европа, прети затворска казна од 10 до 15 година. У оптужници се наводи да су оптужени, као бивши чланови Комисије за разграничење и демаркацију при Министарству спољних послова, користили погрешну географску карту с намером да отуђе део територије Грузије.

Тужилаштво тврди да су двоје службеника, од којих је Мелашвили члан комисије 25 година, од њеног оснивања, и вођа експертског тима, у преговорима с азербејџанском страном користили карту из периода од 1970. до 1980. године, према којој би Азербејџану било предато 3.500 хектара грузијског земљишта и део манастирског имања. Притом је Наталија Илијчова осумњичена да је сакрила „праву” карту – ону из периода од 1936. до 1938. године, која се, како се наводи, подудара с историјским границама Грузије.

Наводно је Илијчова сакрила оригинал карте, а комисија је имала само копију, која није могла да буде третирана као пуноважан документ. У интервјуу за Радио Слободна Европа, сада осумњичени Мелашвили је рекао да су он и други чланови комисије знали за карту из 1938, али је нису користили, јер садржи знатне техничке недостатке. Границе успостављене 1921–1922. између Грузије и Азербејџана касније су померане, а 1945. је уследио нови споразум, за који Грузија сматра да је ишао њој на штету, али га није ратификовала азербејџанска страна, па није ни прихваћен. Тако је последњи билатерални споразум о граници који су потврдиле обе стране постигнут у фебруару 1938, а приложена је и карта, чиме је она постала део правног споразума.

Несвакидашњи картографски случај има још заплета, а реч је о пореклу карте и начину на који је до ње дошло Министарство одбране, а потом и тужилаштво. Неки медији тврде да је карту набавио бизнисмен Давид Кидашели, и то од припадника руске Федералне службе безбедности (ФСБ). Ова верзија се уклапа у Сакашвилијеву оцену да је у питању „јефтина руска специјална операција”. Друга верзија у медијима се позива на сведочење Мелашвилија да су он и Наталија Илијчова 2010. сазнали да се карта из 1938. чува у архиву у Јерменији, па су отишли тамо и прво добили копију, а потом, преко амбасаде, и скенирану верзију ове карте у боји. Трећа верзија наводи сведочење Илијчове да је карту добила отприлике 2000. године, и то од једног службеника који је карту чувао у сефу.

Комисија се 1996. и 2005–2007. договорила о 303 километра границе, али простор у близини манастирског комплекса није међу утврђеним деловима тог подручја. Конфузију је увећала и размера географске карате. Мелашвили тврди да постоје велике разлике у размери 1:500.000 у односу на 1:200.000 и да су се у првој појавиле графичке грешке и деформације терена.

Биљана Митриновић

Oпрема: Стање ствари

(Политика, 8. 11. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: ,

Оставите коментар