Ваздушна бања „Златар” на распродаји

Трећа продаја заказана после две неуспешне, прва цена готово преполовљена

Ваздушна бања „Златар” (Фото: Политика/С. Јовичић)

Нова Варош – Био је некад узданица туризма југозападне Србије, јединствен центар на планини кисеоника (1 230 м. н. в), за здраво срце и најбољу кондицију где је за три деценије боравило преко 100.000 гостију. Данас, кад цео свет тражи добро место за лечење све раширенијих кардиоваскуларних обољења, ово је одавно затарабљено здање. Дато већ трећи пут на продају, коме је продајна цена за непуну годину готово преполовљена.

Тако би могла да гласи допуна ових дана објављене штуре информације да су Републичка дирекција за имовину и Републички фонд ПИО понудили на продају бањски комплекс „Златар” у Новој Вароши по почетној цени од 2,3 милиона евра. Том огласу додаје се да је бања Златар (у ствари РХ центар или Специјална болница „Златар” с наменом превенције, лечења и рехабилитације кардиоваскуларних обољења) комплекс објеката укупне површине од око 12,3 хиљаде квадрата, са више од 11 хектара земљишта. Као и да је рок за достављање понуда 26. октобар.

У тој вести, међутим, не пише да је ово трећа продаја „Златара”, две су биле неуспешне. Те да се продајна цена од прошле јесени суновратила за преко 40 одсто. У новембру 2019. почетна је била 3,9 милиона евра, затим у јануару ове године 3,1 милион, а сада пала на 2,3 милиона.

До сада заинтересованих купаца није било. Да ли што ова (можда изазовна) куповина због цене и могућих улагања слабо кога занима или се, заправо, одлагањима чека да „Златар” још појефтини? Питања без одговора има, а било их је око овог РХ центра још од краја прошле деценије када је кренуо његов ход по мукама. Тада је држава преко Министарства здравља, које је скоро целу ту деценију водио Томица Милосављевић, олако запоставила „Златар”.

Писали смо 2011. године да већ у то време сабласно празно зврји големо здање од 17. 000 квадрата Специјалне болнице „Златар”. Ни трага није било од гостију који су ранијих сезона масовно овде долазили, о свом или о трошку фонда здравства. Објекат је саграђен 1978. године (са око 330 постеља, затвореним базеном, салама, кабинетима, теренима), имао је квалитетну опрему и стручне медицинске кадрове. Али те 2011. после година посртања притисли су га дугови од 140 милиона динара, као да је каква неуспешна фабрика, а не специјална болница.

– Суноврат установе почео је првом неуспелом приватизацијом пре неколико година, а потом државном одлуком о укидању кардиологије, окоснице рада ове специјалне болнице. Одлучили су то иако је установа на томе заснивала рад и имала стручњаке и савремену опрему – објаснио је у то време за наш лист тадашњи в.д. директора „Златара” Ђоко Зечевић, док је председник синдиката Драган Грбовић говорио о маћехинском односу државе и лошем руковођењу установом.

Потом је затворен овај РХ центар, терет дугова узео је данак. Било је касније покушаја да се отвори и покрене, али кратког даха. Средином ове деценије ПИО фонд је постао власник те установе и јавиле су се наде у њен бољитак. Писала је „Политика” 2014. да је тада Пензијски фонд сматрао да је продаја специјалних болница (међу којима је и ова на Златару) само један од начина располагања имовином. „Много је боље размишљати у правцу стратешког партнерства или докапитализације, заједничког улагања”, говорили су у то време у ПИО фонду.

Биле су то, ипак, нереалне изјаве. Превагнула је и спроводи се продаја онемоћалог центра, ко зна када и где смишљена. За сада, истина, неуспешна.

Бранко Пејовић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 13. 10. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , ,

Оставите коментар