Политика: Све мање деце, све више развода

Сваки трећи брачни пар у нашој земљи уопште нема наследнике. Свака трећа тридесетогодишњакиња у Београду и свака четврта жена у Србији на прагу четврте деценије нема дете

Фото: Политика/Н. Марјановић

Када завирите у историјске уџбенике, врло брзо се суочите са суморним закључком да у Србији никада није живело мање људи него данас. Из породилишта широм наше земље сваке године изнесе се хиљаду беба мање него претходне – више деце рађало се за време балканских ратова, оба светска рата, па чак и за време бомбардовања. Свакога дана роди се само 176 беба, а умре чак 278 особа, због чега годишње „изгубимо” град од 35.000 људи. И док се љуљашке у дечјим парковима све чешће њишу празне, листе чекања за старачке домове све су дуже – сваки пети становник Србије старији је од 65 година, а тек свако седмо дете није одувало 15 свећица на торти. Највећи број малишана у Србији нема ни брата ни сестру јер се маме и тате најчешће одлучују на једно дете. Сваки трећи брачни пар у нашој земљи уопште нема наследнике. Свака трећа тридесетогодишњакиња у Београду и свака четврта жена у Србији која се налази на прагу четврте деценије нема дете.

Све ређе изговарамо судбоносно „да”, а све чешће се одлучујемо за развод него за прославу сребрне или златне свадбе. За само годину дана матичари су склопили чак 700 бракова мање, док су бракоразводни адвокати све заузетији – разведено је чак 1.000 бракова више. Сваки трећи пар у Београду и Војводини ставља тачку на брачну заједницу, а у бракоразводној статистици заврши и сваки четврти брачни пар у Србији. Сваки трећи мушкарац у Србији не носи бурму, а венчаницу никада није обукла свака четврта жена. Национални емотивни графикони сведоче да 1.719.959 особа никада није стало на луди камен, а судбоносно „да” изговорило је 3.396.240 особа. Свако четврто дете у Србији роди се ван брака.

Ово су подаци с којима ће се првог радног дана суочити министар за бригу о породици, деци и демографији, који има веома изазован задатак – Како повећати наталитет у земљи у којој све мањи број парова излази пред матичара, све већи број жена одустаје од родитељства, а половина младих планира да се из ње исели? Да ли ће ново министарство за бригу о породици бити „трећа срећа” – ако имамо на уму да је прво основано 1997. године (с Бубом Морином на челу), а друго је било на савезном нивоу и основано је 1998. године (с Радом Трајковић на челу).

Иако су демографски закони прости и говоре да будућност једне земље зависи од рађања, умирања и емиграција, за нијансу је сложеније питање како мотивисати младе људе да остану у земљи и стварају породицу, када половина њих каже да своју будућност види изван Србије. Ако младе питате шта би их мотивисало да стварају или прошире породицу, њихови одговори такође су јасни и недвосмислени – сталан посао, кров над главом и осећај психолошке и материјалне сигурности. Колико су њихове жеље далеко од реалности најбоље говори податак да две трећине младих у нашој земљи, старости од 16 до 30 година, живи с родитељима, а више од 60 процената младића и девојака нема никаква примања. На луди камен је стала тек свака осма млада особа, а у свом стану живи само десет одсто њих, показују подаци из најновијег Алтернативног извештаја о положају и потребама младих у Србији, који сваке године објављује Кровна организација младих Србије.

С обзиром на то да највећи број девојака у нашој земљи уписује и завршава тзв. друштвене факултете и да највећи број запослених у здравству, просвети, државној администрацији и социјалној заштити чине жене, то значи да је држава највећи послодавац за представнице лепшег пола. А та држава је, подсећања ради, ставила ембарго на запошљавање у јавном сектору крајем 2013. године. Зато и не чуде подаци „Центра за маме”, који говоре да мање од половине мајки у Србији има стално запослење – петина њих је незапослена, трећина ради на црно или је ангажована на привремено-повременим пословима. Преко 60 одсто запослених мајки у Србији има примања испод републичког просека.

Катарина Ђорђевић

Опрема: Стање ствари

(Политика, 12. 10. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , ,

Оставите коментар