Дојче веле: Хаос са мигрантима на Лезбосу

Влада забринутост да би и избеглице на другим острвима могле да запале кампове како би коначно биле пребачене у земље за које мисле да им пружају перспективу

Привремени смештај за мигранте на острву Лезбос (Фото: А. Константинидис/Ројтерс)

На Лезбосу је и даље напето. На том грчком острву влада прави хаос након што је изгорео камп Морија. Атина и Брисел сада покушавају да како-тако регулишу ситуацију – иако је она одавно измакла контроли.

„Никако не желим у нови смештај. Ја желим да одем са Лезбоса“, каже Реза, младић из Авганистана. Као и хиљаде других избеглица, заглављен је на обали између Митилинија, главног града острва, и малог села Панагиуда које се налази у заливу и препуно је кафића и ресторана.

На другој страни залива види се низ шатора. На месту некадашњег војног полигона, грчка Влада у сарадњи с УНЦХР-ом од суботе поставља привремени камп. Тамо је већ смештено 300 бескућника и ускоро би требало да буде места за све. „Овде се осећам много безбедније“, каже један Сиријац, који се међу првима добровољно преселио у нови смештај.

Мигранти на Лезбосу (Фото: П. Гианакурис/АП Фото)

Али за Резу то није алтернатива. „Два дана нисам јео“, каже нам и смеје се. Нада да ће напустити Лезбос већа је од глади или страха. Тако се осећају и многи други који су ту, на главној саобраћајници, сами себи саградили привремени смештај.

У том привременом смештају је хаос. Грчка војска требало је да буде надлежна за расподелу хране, али је то препустила невладиним организацијама – не баш много омиљеним на острву.

У почетку је било и драматичних сцена. Кад у то подручје стигну минибусеви и њихова врата се отворе, жедни људи, који сатима стоје поред пута на врућини, угледају воду у аутобусу и почињу да трче. Преоптерећени волонтери покушавају онда повицима да задрже избеглице или бацају флаше у масу. Људи се онда потуку. Једна жена лежи без свести, један мушкарац је сломио руку.

Без структуре – без сигурности

За овакву ванредну ситуацију волонтери невладиних организација нису ни довољно опремљени, нити обучени. Ипак, уче на лицу места. Наредног дана формирали су људски ланац и успели да бар донекле организују уредну расподелу хране.

Волонтера има доста и веома су мотивисани. За свој посао не добијају новац. Долазе на Лезбос да помогну и заузврат добијају смештај и плаћени су им трошкови путовања. Млади људи из бројних земаља раде заједно и тако бројним пропустима европске азилантске политике и организационом хаосу грчких власти супротстављају бар мало хуманости.

„Први дани након пожара били су тешки. Људи је било свуда, улице су биле блокиране. Било је тешко доћи до њих“, прича Хенк Динкелман, волонтер организације „Euro Relief“. Он је и пре пожара помагао у кампу Морија, а сада је ангажован на организацији снабдевања.

Фото: М. Бикански/Гети

„У Морији смо имали неопходну структуру за организацију расподеле хране.“ Али под овим новонасталим околностима потребно је време да би се све поново успоставило. „Тренутно користимо аутомобиле, али наравно, потребна је одређена опрема како би се све боље организовало“, каже Динкелман.

Ту би требало да им од користи буде и професионална помоћ. Након пет дана, грчка влада успела је да постави шаторе и стави на располагање места за спавање. Ангажован је и кетеринг-сервис. Све то ипак није довољно. Потребни су и мобилни тоалети, основно снабдевање мора се прилагодити околностима.

То још није успело чак ни уз помоћ војске – која је у стању приправности и након проглашења ванредног стања заправо води главну реч.

Ограничен приступ новинарима

Новинарима је од недеље забрањен приступ улицама у којима се налази велики број избеглица и миграната. Још првих дана сниматељи су морали да паркирају пре првих баријера и остатак пута пређу пешице. Постављањем новог, привременог кампа, слобода кретања представницима медија биће ограничена. Неки ипак заобилазе баријере и успевају да стигну до шатора.

Од сада за новинаре постоје само званични обиласци привременог кампа и изјаве надлежног министра. Грчки министар за миграције Нотис Митаракис објашњава: „Од првог дана наш приоритет је била безбедност свих – и потражилаца азила и локалног становништва. Након што смо то обезбедили, као и континуирано снабдевање храном, водом и медицинском негом, обезбедили смо и неколико хиљада места за спавање у овом привременом кампу.“

На основу те изјаве могао би се стећи утисак да се преко ноћи догодило чудо. Али извештаји новинара који су успели да продру у блокирану зону показују да је ситуација слична као и претходних дана.

Стално долази до нових излива беса међу избеглицама. Неки од њих циљано провоцирају службенике – јер насиље, наравно, изазива највећу пажњу медија.

Лезбос плаћа за Европску унију

Након разорног пожара у Морији, Брисел и Атина су најавили изградњу новог кампа на острву. То на Лезбосу не жели нико, али чини се да владе у Западној Европи то не интересује. Скоро нико не жели да прими избеглице.

Влада забринутост да би и избеглице на другим острвима могле да запале своје кампове како би коначно биле пребачене у земље за које мисле да им пружају перспективу.

Географски положај не дозвољава Грчкој да игнорише проблем и једно је сигурно: избеглице ће долазити и убудуће. Тада ни нови камп неће бити довољан да се они којима је заштита потребна задрже ван видокруга Европске уније.

Флоријан Шмиц

Опрема: Стање ствари

(Дојче веле, 14. 9. 2020)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

Оставите коментар