Станислав Краков: Паљење моста на Ветерници (1915)

Мој вод је био одређен да запали мост на Ветерници код села Стројковца, пошто се све наше заштитнице повуку

Стројковце, савремен изглед (Фото: Викимедија)

Већ је био увелико свануо дан. То је био 23. октобар. Ми смо ишли на село Трњане. Ту видесмо необичан призор. На свим кућама беху истакнути бели барјаци и становништво је са белим барјаком било изашло да нам се преда мислећи од нас да смо Бугари. Када увидеше забуну они се разиђоше сви по кућама и почеше да скидају барјаке и крпе.

Ударисмо путем кроз село Стројковце. Испред нас се водила борба. Видели су се шрапнели како се распрскавају. Успут смо сретали рањенике и комору.

По подне стигосмо у Стројковце (кота 337) први талас земљишта који се диже изнад долине Ветернице, који је цео био обрастао густим и ниским шумарком.

Ја с мојим водом био сам одређен на мртву стражу изнад села Тодоровца.

На мртвој стражи остао сам све до зоре, када је било наређено да се вратимо назад, истим путем којим смо дошли јуче.

24. октобра кретосмо се натраг, прођосмо кроз село В. Трњане и одосмо на положај Сланиште. Ту смо стигли око 3 сата по подне и око 7 се опет кренули натраг за Славујевац.

Станислав Краков (седи први с десна) са групом официра (Фото: Ратни дневници)

Мој вод је био одређен да запали мост на Ветерници код села Стројковца, пошто се све наше заштитнице повуку.

Ја дођох код моста и ту зауставих вод. Сачекао сам да прођу све наше трупе. Оне су прошле до 11 сати ноћи. Потом избацивши осигурања од каплара и поднаредника, пошаљем све редове у село да донесу шашу, сено, сламу и трску и конопље које сам требао да слажем по мосту. Био сам добио једну канту гаса да полијем патос на мосту који је био дрвен као цели мост.

Око пола ноћи, као за инат, поче да пада јака киша и окваси сав донети материјал за паљење. Морам сам да чекам. Пред зору киша престаде. Онда се дадох на посао.

Војници су били донели 4 секире из села и њима исечемо сву ограду моста и засецали смо под да би примио гас, али је дрво било исувише влажно. Полијем под и наслагане шаше, трске итд. и запалим. Поче да лиже велики пламен и на ту ватру бацили смо исечену ограду.

Пре тога, а то је било око 4.30 ноћи, биле су прешле последње заштитнице; била је једна заштитница из XV пука, последњи прођоше добровољци, а коњица пређе на газу.

Иако је пламен био јак, ипак ватра није хтела да ухвати патос моста који је био сувише влажан.

Покушасмо са бомбом. Утурих бомбу у један усек између талпи и греда, одшрафим и ударим секиром у капислу која пуче и онда из све снаге појурим у страну да се заклоним, а војници су се претходно измакли.

Станислав Краков

Разлеже се јака експлозија, али је бомба разнела само мало дрвета.

На пуцањ бомбе појурише задувани и уплашени заостали војници по селу, који прејурише преко већ запаљеног моста. Тако сада са те стране није било никога.

Морам сам да сечем под секирама да бих спровео ватру под под који је одоздо био сув. Војници секирама исекоше око десетак талпи и извадише и бацише одозго на ватру. За време док смо ми радили била се појавила једна бугарска патрола, али је одмах утекла.

Већ је увелико свануло.

Најзад пламен почео да подлизује под који се запали. Јара је била ужасна, а пламен и дим пењаху се у небо.

Било је 7.45 часова изјутра када, видевши да се мост запалио, ја поведем вод ка Славујевцу где је био мој батаљон. Било је крајње време, јер је мени било наређено да се повучем најдаље до шест часова изјутра. Но ипак нисмо били узнемиравани од непријатеља.

25. октобар око 9.30 часова дођох на Славујевац где нађох моју чету. На Славујевцу је био цео наш пук и један пук III позива. То смо вече клали по 3-4 свиње које смо ухватили на сваки вод, тако да су војници имали меса у изобиљу.

Одломак из Ратних дневника 1912-1916. Станислава Кракова. У питању су белешке које је Краков писао током 1912, 1913. а потом 1915. и 1916. године. Чувају се у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке Србије. Ратне дневнике приредио је Мирко Демић а издали су их новосадска издавачка кућа Прометеј и Радио-телевизија Србије 2019. године. Одломак о путовању кроз „зону колере“ током Другог балканског рата објављен је на странама 156-158 овог издања



Categories: Поново прочитати/погледати

Tags: , , , ,

Оставите коментар