Не, браћо и сестре, не славимо ми данас Дан примирја, ми данас славимо Дан победе! Дан сећања на наше славне претке, на њихову огромну жртву, на наше славно оружје, на нашу славну прошлост
Први светски рат
Јован Качаки: Споменик српским војницима у Холандији
Споменик српским војницима из времена непосредно после Првог светског рата (1919. г.) пронашао сам случајно, на приватном гробљу протестантске црквене општине у холандском селу Гардерен, писао г. Качаки
Станислав Винавер: Ратни другови
Фића је сматрао / И сад, као некад у учитељској школи / Да нас прожима десетерац / Да се ми бијемо / За народну песму / Да припадамо потпуно народној песми
Милош Црњански: О преносу Његошевих костију и капели на Ловћену
Аустријанци су на разрушеном гробу спремали ломачу да одатле нарочито засветле Црној Гори и да гробу нестане и трага а камење растуре
Александар Вучић: Знамо да је Србин, Гаврило Принцип, изазвао Први светски рат (2014)
Србија више неће узроковати ратове. Нећемо учествовати ни у каквим ратовима и сукобима. Нећемо више стварати проблеме у Европи. Србија ће постати економски развијена земља, истакао Вучић
У „Лагуниној“ друштвеној игри „Марш на Дрину“ можете да будете и у улози окупатора Србије
Игра вам омогућава да преузмете улогу Централних сила – Аустроугарске, Немачке и Бугарске, које покушавају да окупирају градове у Краљевини Србији – или српских трупа које се труде да одбране своју територију
Пола века од смрти Милунке Савић: Мушки са пушком и животним недаћама
Дванаест пута је рањавана, а девет пута одликована најсјајнијим одличјима за ратне заслуге. Орден Карађорђеве звезде примила је од краља Александра Карађорђевића, а Легију части од Франше Д’Епереа
Пробој Солунског фронта: Српска победа, не „примирје“ с Немцима
Како се касније присећао краљ Александар: „Ми смо тада са маршалом Франше Д’Епереом израдили читав план о наступању и требало је да заједно марширамо преко Мађарске и Чехословачке, све до Баварске“
Прича из Великог рата: „Ја сам, мајко, Живојин“
Пољубих мајку у руку и образ. Ноћас је 23. октобар 1918. Из овог дома отишао сам пре више од четири године а дошао само на дан, тек да их видим, јер рат још траје
Милош Ковић: О геноциду над Србима у Првом светском рату
Оно што се догађало са Србима 1914-1918. сасвим одговара дефинисаном појму геноцида у Конвенције Уједињених нација о геноциду (1948)
Бернхард Шлинк: О дечјој игри званој „Некʾ цркне Србија!“ (из романа „Олга“)
Рат је за грађане, а не за сељаке. Ни за децу. Она мала и слабија морају да изигравају Србе и Енглезе док остали јуре на њих и деру се „Некʾ цркне Србија“ и „Боже казни Енглеску“
Годишњица смрти војводе Живојина Мишића: „Ko не зна за страх, тај иде напред!“
Највећи успех војводе Мишића после Колубарске битке везан је за савезничку солунску офанзиву 1918. године, у којој је српска војска исписала једну од најславнијих страница своје ратне историје
Солун: Признање „Мајка Србија“ чувару Зејтинлика Ђорђу Михаиловићу
Министар спољних послова је рекао да је Михаиловић изузетно важан за Србију као чувар српског сјећања
Позив на акцију: Да Старо војничко гробље у Нишу назовемо Српско војничко гробље
У овом парку леже посмртни остаци 2.500 погинулим и умрлих хероја из јединица Српске Војске. Ово Српско војничко гробље мора да буде и да подсећа на мали Зејтинлик
Јошаничка Бања: Мултимедијална спомен-соба посвећена Милунки Савић
На инсталираним телевизорима посетиоци ове спомен-собе могу да виде документарне филмове о Милунки Савић, као и део друге документарне грађе
Василије Крестић: Један број српских историчара и једно свештено лице смањују број пострадалих у Јасеновцу
Без било каквих нових поузданих изворних доказа, а занемарујући оне који постоје, покушавају да смање број пострадалих у Јасеновцу, али и у читавој НДХ, каже академик
Балканист: „Зјапећа рупа“ или Зар симбол српско-руског братства више није у моди
Прича је крајње непријатна и на неки начин чак увредљива за руску страну: како то да браћа Срби нису спасила симбол нашег пријатељства
Александар Мосјакин: Ко је издао Русију – „мрачне силе“ на двору или бољшевици?
У јесен 1914. године Лењин је за програмски циљ бољшевичке партије прогласио издају домовине која је водила крвави рат против непријатеља
Филип Томашевић: „Српска трилогија“ Стевана Јаковљевића и Луј Кордије
Милан Јовић пронашао је у Паризу писмо које је Стеван Јаковљевић, српски професор, књижевник, ратни официр и писац познате Српске трилогије, писао професору Лују Кордијеу
Никола Милованчев: „Нaшe jeдинo спасeњe Србиja“ или Кoмe je трeбaлa Jугoслaвијa 1918.
Када се чита после 100 година, овај чланак из словеначке католичке Страже из 1919. делује и јако искрено, и луцидно
Вечерње новости: Пропада кућа легендарног солунског ратника и извиђача Драгутина Матића
Око чувања и неговања успомене на једног од симбола Великог рата, Ока соколовог, јавност је неподељена
Перо Слијепчевић: Тесла – Србин по души, али по своме раду само човек, пророк будућности
Говорио је о талентима нашег простог народа и његовој непрестаној борби за слободу, неким другим урођеним идеалима и недораслости наших интелектуалаца, пише Слијепчевић о посјети Николи Тесли
Милош Ковић: Завети Србе учинили борбенијим у суочавању са искушењима
Необично трајно Косовско предање вековима је понављало да је боља смрт у јунаштву и слави, него живот у срамоти и ропству
Ернст Јингер: Рат као унутрашњи доживљај
Ако једном не будемо разумели ни како је ико могао положити живот за отаџбину – а то време ће доћи – онда је и идеја отаџбине мртва
Радмила Васиљевић: Кад је Бог био црн а ђаво бео
Приликом повлачења српске војске ка Албанији 1915. године, нарочито када су повлачење пресекли Бугари, многи борци су пали у аустријско и немачко ропство
Добој: Обележавање 105 година од првог транспорта Срба у аустријски логор
Кроз концентрациони логор у Добоју прошла је укупно 45.791 особа, од којих 33.696 Срба са подручја БиХ, а умрло је око 12.000 Срба
Станислав Краков: О оданости
Опростите, господине поручниче, али ћебе нисмо могли да донесемо, било је исувише тешко. Продали смо га једном Арнаутину за златник
Бранко Пејовић: Ћирилица и латиница под окупацијом
У другом разреду дошла је учитељица Ференц Палмар која, изгледа, није знала ћирилицу и на табли је писала само латиницом, писао је Милан Ђоковић у тексту „Деца под окупацијом 1915–1918”
Јелена Ковачевић: Једна слика победника
Ослободиоци / недорасли борби ситној која не препознаје јунака / са Цера, Колубаре, Кајмакчалана / у њему српског сељака / Пораженог / на земљи својој
Славиша Батко Милачић: Црна Гора и Русија у 19. и почетком 20. вијека
У току своје дуге владавине (од 1860. до 1918) књаз/краљ Никола је одржавао блиске односе са три руска цара, Александром II, Александром III и Николом II
Петар Пијановић: Рововска, а не кабинетска слика рата или Подмукло деловање биографије С. Кракова
Роман Крила јесте дело које начином тематизације доводи ратну причу на руб антиратног романа као што сам тај рат постаје његов неперсонализовани главни јунак
Станислав Краков: Паљење моста на Ветерници (1915)
Мој вод је био одређен да запали мост на Ветерници код села Стројковца, пошто се све наше заштитнице повуку
Večernji list: Broz cijeli život pomno skrivao da se borio protiv Srba
Istražujući Brozovo sudjelovanje u akcijama u Srbiji, srpski povjesničari danas se pitaju je li počinio i zločine nad Srbima
Надежда Винавер: О „Ратним друговима“ С. Винавера или Књига сећања, љубави и захвалности
Пред нама остаје човек који ратује за своју земљу и с којим је сав народ, у збегу, у болести, пропасти, и жалости
Грчка: Поново постављене лежаљке покрај „Плаве гробнице” на острву Видо
На релативно малом простору постављене су бесплатне лежаљке и сунцобрани, што је у грчким медијима изазвало негативне коментаре