Филип Томашевић: „Српска трилогија“ Стевана Јаковљевића и Луј Кордије

Милан Јовић пронашао је у Паризу писмо које је Стеван Јаковљевић, српски професор, књижевник, ратни официр и писац познате Српске трилогије, писао професору Лују Кордијеу

Луј Кордије, ‘Победа на Истоку’

Ако у данашње време претражите шта интернет знао о Лују Кордијеу (Louis Cordier), наћи ћете врло мало података, скоро ништа. Чак ни француска Википедија нема чланак о њему. Постоји његов имењак Луј Кордије, француски геолог рођен у XVIII веку, али он нас овом приликом не интересује. „Наш“ Луј Кордије написао је књигу Victoire éclair en Orient 15-29 septembre 1918 или у преводу Муњевита победа на Истоку у којој аргументовано тврди да је судбина Првог светског рата одлучена на Солунском фронту, првенствено захваљујући учинку српске војске. Кордије такође пише и о напорима да се на Западу умањи значај српских победа. Књига је штампана на француском језику (Aurillac, 1968. године) и може се пронаћи на неколико страних сајтова које продају старе књиге. Колико је мени познато, српски превод овог дела још увек не постоји.

О Кордијеу и његовим радовима писао је својевремено Спасић Крунослав у сепарату „Луј Кордије и његови радови о пробијању Солунског фронта“ (Зборник радова, књига 7. Београд, Историјски институт 1989). Надао сам се да ћу основне биографске податке наћи у Станојевићевој енциклопедији из 1928., међутим тамо ни речи о њему. Највише података о Кордијеу налазимо у књизи Антонија Ђурића Солунци говоре где се, између осталог, каже следеће:

Луј Кордије (Фото: prvisvetskirat.rs)

„Његови другови, стари ратници, звали су га из милоште Лујо. Волели су га искрено и на сваком кораку указивали дужну пажњу и поштовање. И он је њих искрено волео. О њиховим патњама и страдањима, о њиховој одлучности да истрају у борби за слободу своје земље, о њиховом победоносном јуришу – писао је као књижевник и новинар, а као професор и историчар одржао многа предавања широм Француске. Француз Луј Кордије. Име које се изговара са љубављу и поштовањем. Био је, као војник, у рововима Солунског фронта, био је у пробоју. Видео је и видао многе љуте ране, увек је налазио речи охрабрења и љубави за српске ратнике. Писао је још током рата, а по његовом завршетку објавио је неколико књига о пробоју Солунског фронта, о својим ратним друговима француске и српске војске. Мало је људи који су тако топло и надахнуто писали о храбрости наших војника, као што је то чинио Кордије. Још се сећамо његове потресне репортаже „Они из првог примирја” затим, његове документоване студије „Муњевита победа на Истоку” коју је наградила Француска академија наука. Био је борац чувене француске 17. колонијалне дивизије која је учествовала у пробоју Солунског фронта. Поред тога, он је један од ретких Француза који је, током ратовања, потпуно савладао и научио српски језик и правилно писао служећи се ћирилицом. Одликован је француским Орденом ратног крста Легијом части официрског реда, Карађорђевом звездом са мачевима, Белим орлом са мачевима и многим другим орденима“.

Господин Милан Јовић пронашао је у Паризу писмо које је Стеван Јаковљевић (1890-1962), српски професор, књижевник, ратни официр и писац познате Српске трилогије, писао професору Лују Кордијеу. Милан Јовић је писмо објавио у групи Архивски снимци Србије и Југославије на Фејсбуку, а ми га у наставку преносимо у целости.

Београд, 15. април 1937.

Уважени господине професоре,

Са највећим задовољством примио сам Ваше писмо и књигу “Ceux du premier armistice”. Радост моја била је двојака: што сам добио књигу од ратног друга Француза, и што могу посветити своју књигу човеку, који припада једној од најславнијих нација, која је за време рата била наша верна савезница.

Ви сте први Француз који се заинтересовао за мој ратни роман. Ову моју књигу (Српска трилогија, прим.) преводе Чехословаци и Немци. Али рећи ћу Вам искрено. Ја сам увек осећао једну скривену тугу, зашто се за њу не интересују и Французи. Они су били наши верни другови из оних тешких дана страдања и бола. И зато можете појмити, колика је моја радост била, када сам добио Ваше писмо, где се Ви интересујете за мој ратни роман.

Књигу сам Вам одмах пратио (послао, прим.). Мислим да сте је до сада добили. Овом приликом једно Вас молим. Ако бисте писали шта о овој мојој књизи, најлепше Вас молим за љубазност, да ми изволите пратити те листове или часописе. По могућству у дупликату.

Вашу књигу читам са највећим задовољством. За мене је било велико изненађење, које се граничило са узбуђењем, када сам видео панорамски снимак (Croquis panoramique) места, где је извршен пробој Солунског фронта. А ја сам био баш у Шумадијској дивизији, која је оперисала заједно са Французима. Ваша књига евоцира у моме сећању прошле дане, дане борби, славе, патње и величине, што је све оставило незабораван траг у нашим душама. Настојаћу свим начинима, да се Ваша књига пласира што боље код нас.

Драги Господине и пријатељу, ја Вам срдачно захваљујем и дуго, дуго стежем Вашу руку, у знак искренога пријатељства.

Срдачно Ваш,
Стеван Јаковљевић

Писмо Стевана Јаковљевића Лују Кордијеу (Фото: Интернет књижара ‘Антикварне књиге’)

Луј Кордије завршио је своју књигу следећим речима:

„Нека ми буде дозвољено, при крају ових страна на којима је сарађивало много храбрих и поштених, да поновим закључак који сам посветио и сада још једном посвећујем у предвечерје свог живота, свим драгим старим друговима из Македонске епопеје, Србима, нашој неупоредивој браћи по оружју који су по свом јунаштву и веру у васкрсење своје отаџбине били част и понос Источне војске и за које ме везују силне успомене…”

Луј Кордије преминуо је 1976. године.

Аутор је оснiвач и уредник интернет књижаре Антикварне књиге

Опрема: Стање ствари

(Антикварне књиге, 31. 5. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , ,

1 reply

  1. Једно лепо подсећање на славно време и велике људе. Честитке аутору текста.

    10

Оставите коментар