Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог каже да очекује одговор на позив који је упутила Одбору САНУ за стандардизацију српскога језика поводом примена новог закона
Гордана Чомић (Фото: Танјуг/Тара Радовановић)
КРУШЕВАЦ – Закон о родној равноправности, који је ступио на снагу пре два дана, изазвао је бројне полемике у јавности. Идеја је била да нови закон треба да донесе бољу уравнотеженост међу половима, између осталог, због чега су уведена и два нова облика дискриминације ‒ полно и сексуално узнемиравање и сегрегација.
Највећа полемика је ипак настала о родно осетљивом језику. Противећи се закону, Одбор за стандардизацију српског језика САНУ упутио је јавности допис у коме се између осталог каже:
„Закон о родној равноправности – којим се, како влада наводи унапређује институционални оквир и стварају услови за спровођење политике једнаких могућности за жене и мушкарце – директно залази у проблематику српскога стандардног језика, јер прописује, чак под претњом казни, и употребу родно сензитивног језика. А нормирање употребе стандардног језика није, нити може бити у ингеренцији владе, него искључиво у ингеренцији језичке струке и науке.”
Србистичку струку и науку у погледу свих питања стандардизације српскога језика представља Одбор за стандардизацију српскога језика. Одбор за стандардизацију српског језика је научностручно тело које су образовале све институције са целокупног српског језичког простора у чијем је делокругу и брига за очување и неговање српског језика. Један од задатака одбора јесте и давање предлога државним органима ради сврсисходних решења у области језичке политике.
Са друге стране, Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, обилазећи Расински округ, за „Политику” је дала изјаву о важности српског језика и очекивањима.
Оно што ми очекујемо јесте да позитивно одговори на наш позив и Одбор српске академије наука и уметности да учествују заједно са нама, равноправно и саветодавно, како да применимо одредбе Закона о родној равноправности. Са задовољством ћемо понудити разговор и Матици српској, која такође показује забринутост за форму српског језика. Ми сматрамо да су они научници, да су они истраживачи, изванредни лингвисти, чувари традиције српског језика и очекујемо их у министарству са добрим саветима, а на задовољство и жена и мушкараца у Србији. Као што очекујемо и најмање 40 одсто жена у чланству Српске академије наука и уметности. Тих жена има, треба их само изабрати – наглашава министарка Чомић.
Да ли ћемо у будућности говорити и писати другачије, као на пример, водичица/водичкиња, ватрогаскиња/ватрогасиља, психолошкиња, вирусолошкиња, филолошкиња, боркиња… остаје да се види.
Сандра Савић
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Како гласи мушки род именице риба, мушица, камила…?
Poludela.
Као што очекујемо и најмање 40 одсто жена у чланству Српске академије наука и уметности. Тих жена има, треба их само изабрати – наглашава министарка Чомић.
eto neka predlozi STOYU https://www.youtube.com/watch?v=rkkFXZJhYtM
Лудила постоји безброј али ово је надлудило.
„Као што очекујемо и најмање 40 одсто жена у чланству Српске академије наука и уметности“. Ма нека буде и 100 % жена ако оне то заслужују по својим интелектуалним, моралним, те научно-уметничким дометима. Какав је смисао, корист за друштво, утрпавати жене на начин процентуалности, а не на принципу мериторности. Утрпајте, онда, 40% жена у рудник, на градилиште, и слична места. САНУ треба да представљају, кроз чланство, најбољи једног народа, н а ј б о љ и, а не мушко или женско.
Као да неко мрзи жене. Па Срби воле, више но други, жене. Толико прељуба, међу првима су по броју развода у Европи, свако има љубавницу, бар једну, женама би све дали, ако не њима а оно овим другим, љубавницама. Нормалном, ученом, васпитаном, човеку када кажете адвокат, архитекта, правник, инжењер, новинар, итд., он не може знати да ли је то мушкарац или жена. Напросто не може.
Пошто се све скрнави, ћирилица, па и језик, сада још и да цела прича добије и институционални вид. Тешко Србима са Србима. А са Гоцом је суноврат загарантован. Само она је довољан разлог да ниједан, обичан, не-интересни, гласач више не гласа за то чудо СНС. Повећати плате учитељицама, васпитачицама, онима на деликатесу у самопослугама, породиљама додатке, итд., а не исмевати лепшу половину још и погрдним називима.
Ова госпоја карактеристичног надимка једноставно не треба да се бави друштвеним наукама а понајмање правима и законодавством. Ова госпођа не само да се меша у оно што јој није струка укључујући ту све друштвене науке а поготово правну науку већ позива и друге струке (лингвисте) да се укључе у њено нестручно узурпирање правног поретка а у служби деформисања правне науке и поништавања система правосуђа и владавине права. Овакви примери показују како се сила Права изврће у право силе у корист неких интересних групација.