Игра вам омогућава да преузмете улогу Централних сила – Аустроугарске, Немачке и Бугарске, које покушавају да окупирају градове у Краљевини Србији – или српских трупа које се труде да одбране своју територију
Извор: Лагуна
Истражите историју кроз друштвену игру „Марш на Дрину“
Церска битка се водила између Аустроугарске и Србије августа 1914. године, а српска победа над бројно надмоћнијим непријатељем је означила прву победу савезника у Првом светском рату. Песму „Марш на Дрину“ је компоновао српски композитор Станислав Бинички убрзо после битке, а 1964. је снимљен и југословенски ратни филм са истим именом, који се бавио победом српске војске на Церу.
Сада је пред љубитељима историје и изванредна друштвена игра „Марш на Дрину“, у издању Лагуне, која је смештена у период Првог светског рата на Балканском полуострву. Игра вам омогућава да преузмете улогу Централних сила – Аустроугарске, Немачке и Бугарске, које покушавају да окупирају градове у Краљевини Србији – или српских трупа које се труде да одбране своју територију и ослободе је.
Лето 1914. године. Свет је спреман за рат. Централне силе очекују општи сукоб са силама Антанте. План Аустроугарске и Немачке је да, пре него што одмере снаге са Русијом, Француском и Великом Британијом, елиминишу претњу на Балкану – Краљевину Србију. Да ли ће успети, зависи од вас. Судбина Србије, самим тим и света, налази се у вашим рукама…
Свака страна има четири различите врсте јединица и користи стратегију, механику војних капацитета и специјалне способности генерала како би остварила своје циљеве. Осим узбудљиве динамике, игра доноси историјски контекст и омогућава играчима да дубље разумеју улогу Србије у Првом светском рату.
Наслов, скраћивање и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
I šta je tu sporno?
„U društvenoj igri šah možete da vodite i crne figure“.
Ako vam ova izjava deluje sumanuto skrenuo bih pažnju da je naslov ovog teksta na istom nivou. Naime ovaj proizvod je društvena stona igra i kao i bilo koju drugu društvenu stonu igru ne možete je igrati sami već vam treba najmanje još jedan igrač i najmanje još jedna strana.
8 minusa na prethodni odgovor me je manje iznenadio koliko je potvrdio žalosno psihičko stanje dobrog dela komentatora ovde.
Да будем искрен, појма немам шта је то „Лагуна“ нити сам видео ту „друштвену игру“. Али сам назив ИГРА (или игрица, како кажу деца) = Марш на Дрину, у мени изазива огорчење и тешке сумње. Изједначавање једног од најкрвавијих догађаја, периода из недавне историје српског народа, када није постојала кућа у Србији на којој се није виорила црна застава, када су трагичне последице и сећање на те догађаје још увек веома живи, са детињастом разбибригом у којој се играчи перверзно навлаче да у мору адреналина уживају у масакрирању противника, што овога пута може бити и Српска војска и народ, сигурно није случајно и безазлено невино. Неки мрачни умови стоје иза свега тога.
Прва навлакуша је што је за тему узет Марш на Дрину – наравно, да би се привукао што већи број заинтересованих и остварио већи профит. Друга је – релативизација свега на овоме свету, па и најстрашнијих догађаја у историји човечанства. Отуђене и дехуманизоване клике настоје да и најкрвавије ратове релативизују и претворе у спрдачину, да би остварили своје сумануте науме и циљеве који са људском природом немају никакве везе.
Све ми ово личи на оно недавно преоравање српског гробља у Косовској Митровици.
Дај Боже да нисам у праву.
@ NickTheBlack
Друже „Црни“, вама није ништа спорно као што вашим (само духовним?!) прецима није било спорно да `44. окупирају Србију. „Синови пакла, очеви зла свакојакога“, никако да изумру. Зато минуси, од нас којима „нормализација издаје“ и „нормализација окупације“ није нормална.
Laguna je lanac knjižara, ali smo odavno ustanovili da tipovima poput tebe knjige i nisu potrebne jer su naučili deset citata sveca koji se nije kupao jer je verovao da su kupatila i vodovod Jevrejska zavera i to je sve što im u životu treba.
Inače u svetu postoje desetine igara sa istom tematikom jer su borbe na ovim prostorima u prvom svetskom ratu inspirativna tema za mnoge koji prirodno žele i sami da se oprobaju u takvim scenarijima protiv živog protivnika:
https://ibb.co/ZHW8rX9
Tako da bez brige, ovo samo znači da hvatamo korak sa inostranim tržištem i nema potrebe za komentarima tipa „Ja ne znam šta je ovo ali znam da je protiv SrBstva i pravoslavlja 🙂
Za one koji misle da sam u prvom pasusu masno slagao:
https://ibb.co/fFwkYYS
https://ibb.co/59m9bn8
„In short this is a game of Serbia’s story in WW1“ каже рецензент у видео снимку. Играо је „solitary version of the game“ (за једног играча) и, да човек не поверује, изабрао да буде Србин! Рече и да је игра за узраст 14+ мада је, каже, могу играти и 10-годишњаци па и млађи. Судећи по 25-минутној рецензији игра може бити поучна, погледајте па просудите.
Толико о друштвеној игри, каква год да је, али шта рећи о игри друштвом која стоји иза оваквог њеног представљања?
Првих неколико помисли на могућност „да преузмете улогу Централних сила– Аустроугарске, Немачке и Бугарске“ биле су застрашујуће, немам намеру да вас поштедим: хоће ли деца са обала Јадра играти ову игрицу као Аустроугари а она из околине Врања као Бугари? Шта ће Ваљевци, Чачани а како во Скопје? Хоће ли мењати улоге кад се нађу на такмичењу? Да ли постоје пригодне фигурице које ће представљати цивиле? Свих родова и узраста ?!? А вешала?
Буде ли наставка за WW2 па се мапа прошири и мало на запад, пут Козаре, Јадовна, Пага … ма милина: коначно ће деца и омладина моћи да се поистовете не само са џендер настраностима него и са „Serbien muß sterbien“ и сличним геноцидним (праштај струко и Владико) идентитетима!
Са гледишта теорије игара изазовна би могла бити решења у вези нпр. бомбардовања српских градова од стране „савезника“, уз логистику „Врховног штаба“ а поводом уништења свега осим војне силе Вермахта. То би чак могла бити и посебна игра, радни назив „Повратак Халијарда“. Овде да заденем. Боли.
Замало да ми се отме да је све некако у духу усташких униформи и шаховница којима је град облепљен али ћу се суздржати од политике. Не знам да ли је неко био у прилици да са дететом или унуком прође поред тих плаката, могу само да препоручим да прикладан одговор имате унпред припремљен. Слично важи и за представљање ове игре. Ако није „спорно“ да се бар надамо да није само … исто без С на почетку.
Неко ће рећи да је окупаторско бреме толико тешко пало на свест промењену да се херојска прошлост и у најбољој намери мора овако самопонизно представити – јер на други начин не може. Не бих рекао. Одавно већ, прећутано више говори па тако и о овоме. Србија, хабзбуршка константа.
И тако, @Ниче, заиста слабо је шта овде спорно. Захвалан за ту констатацију, без ње не би било ни ових коментара. Гре’ота, како год окренеш. Сигурно би твој рекламни слоган другачије изгледао.
Што се креатора игре тиче не знам да ли су упознати да постоји друштвена игра „1914: Serbien Muss Sterbien“ (2015), Detailed look at the initial battles in Serbia in 1914 (https://boardgamegeek.com/boardgame/134283/1914-serbien-muss-sterbien). Били су на Сајму јуче и биће опет сутра (https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-upoznajte-kreatore-igre-mars-na-drinu-na-sajmu-knjiga-unos-24483.html). Ако неко буде у одговарајућем психичком стању може и то да приупита.
Почетак је појмовник. Реч „игра“ је настала од речи „јак“. Треба упорно пропитвати језикословце шта је узрок њиховог нерада јер ово нигде не можемо наћи. Игра те врсте нема везе са правдом или истином. Следеће је одабир стране. Чуо сам да у Кини држава не дозвољава играње игара у којима се може одабрати страна зла. Верујем да је тачно јер у игрици коју играм нема ни једног играча из Кине. Закључак је следећи – са нашег срБског становишта правде и истине једина игра из првог светског рата би била пробој и сламање царстава неправедника. Све остало је неприхватљиво. Ипак, из мог доживљаја који ме је сломио, онима који тврде за себе да су Срби, којима су само све неке друге ствари битне и који на читање једне једине реченице новинског чланка: „Срби, непокоран народ, једини на свету који је устао против терора Кор…“ брже-боље углас прекидају читаоца речима: „Умукни! Умукни!“ предвиђам пријатне сате уз сатирање СрБске војске и државе која уз царства такође нестаје након рата.
„Осим узбудљиве динамике, игра доноси историјски контекст и
омогућава играчима да дубље разумеју улогу Србије у Првом
светском рату.“
То не бива без обавезе учесника да носе на глави СРБСКУ
ШАЈКАЧУ, а то није дато у упутствима за “игру“?!
Шајкача на глави мења стање свести/духа играча који покушава
да сатире Србску војску, јер му дух СРБИНОВ то не дозвољава.
Он бива у страту блокиран да “покори “ Србе, јер му то дух
предака СРБских ратника не дозвољава трима крилатицама:
“Дош
о Шваба до Земуна, а од Земуна вуна-вуна"!о Шваба све Раље, а од Раље никуд даље!“''Дош
“Дош`о Шваба све до Љига, а код Љига заглиби га!“
У арсеналу Централних сила не постоји офанзивно ни дефанзивно
оружије којим се “играчи “ (на страни Централних сила) могу одупрети
овом ОРУЖИЈУ СРБског ДУХА, и онда, главом без обзира, бацају
оружије, остављају блесне и рањене и беже као суманути преко
Дрине, умирући од страха Господњег којим их Господ походи.
То се потврдило у Колубарској бици и код пробоја Солунског фронта.
Господ је ратовао за Србе и сатро Центрлане силе.
Ова “игрица“ има за циљ да код симпатизрера Центрлних сила обнови
МРЖЊУ према Србима (толико сада потребну да се Срби докрјаче) у
мисленој сфери, и јасно стави на знање да су СРБИ КРИВИ ЗА ПОРАЗ тих
истих сила у Првом, Другом и започетом Трећем светском рату на
просторима СРБских земаља, са тежиштем на агресији 1999-е,
и да је то неопростиво због чега треба са Србима дефинитивно
завршити и уклонити из Историје.
Сатаниним синовима и следбеницима је потребна МРЖЊА као
духовна храна, а могу је добити кроз ову игрицу.
Ако би милион “играча“ и више њих исијавало МРЖЊУ, у жељи да
се виртуелно, ако не стварно, поразе Срби, аутор игрице је
постигао жељени циљ.
Покретчка снага антихристових следбеника је – МРЖЊА,
а код Срба нема – МРЖЊЕ, па према томе нема ни пораза
СРБА.
Што се нових тема тиче, можда сам сувише наиван, можда олако прихватам неке новотарије или се њима одушевљавам али не могу да кажем да ме игрица није заинтересовала. Тешко је донети суд о вредности садржаја, контекста и квалитета док човек то не прође сам…Свему новом, у границама задравог разума, човек мора да дозволи простора и времена да му се допадне…Па и овој игрици. А време је најбољи судија, и оно ће само рећи да ли ваља или не…А чињеница да се неко одважио да ову тему обради на овај начин јесте и лепо и креативно.
Што се избора тиче ја бих радиије играо ову игру него „Ризико“ у коме је циљ уништити и поробити цео свет или „Монопол“ где је циљ бити најбогатији и свакога банкротирати и плаћати за излазак из затвора.
Што се садржаја тиче, ако ћемо (што не волим(!) кад одрасли користе термин „наша деца“ како да су све научили и ето само остаје на неким новим нараштајима да уче и да се боре) да учимо о Првом светском рату из игрице а не из праведних књига, филмова и усменог предања онда је та битка већ изгубљена…
Ја ћу ,ако одлучим да купим игрицу, играти на страни српског рода…Некако ми лежи та страна…А уз игрицу ћу братићима причати причу храброг српског народа, њихове жртве и њихових подвига. 🙂
@NickTheBlack
На твоју радост и срећу, судећи по начину на који се у катакомбама суманутих умова смишљају нови начини за грабљење новца, али и за моделирање сварности променом свести милионским масама народа, у следећој фази „хватања корака са иностраним тржиштем“ моћи ћеш да се одушевљаваш новом игрицом која се зове „Логор Јасеновац“ или „Покољ у Пребиловцима“ па ћеш U егзалтираности својој, тако начитан и с петокраком или U-тиснутим на челу, моћи да уживаш у „игрици“ до миле воље, заваљен у фотељи, грицкајући семенке и смишљајући неки нови начин клања злих Срба.
vec postoji i zove se „Pogodi broj ubijenih u Jasenovcu“. Igraju je svi od dece do akademika!
Sajkaca potice iz AU – od Srba iz Vojvodine. To je iscazlo sa celokupnim krajiskim iskustvo koje je progutalo srbijanstvo, pa sada umesto krajisnosti imamo dodirnost srpske kulture. Od celokupnog srpstva, trijumfovalo je najgore – srbijansko, apoliticno, nesvesno identititeta kao politicko-pravnog pitanja, fascinirano „taticama“ – od Vucica do Putina, usled kompleksa opisanog u „Necistoj krvi“ zbog kojeg zivimo u „domacinskoj“ Srbiji u kojoj pijani domacin clanove domacinstva tretira kao stoku (jos jedan napad na vojvodjansko srpstvo, „Srbe iz gradova“ – Vukova reforma i recnik u kojem su za sve sinonime reci „drzava“ pronadjena objasnjenja u domacinstvu. Zato Srbija nije Res publika, vec Res privata).
„Heroji „Hilijarda““ su prikvel „Pada u raj“ u kojem Laza Ristovski spasava americkog pilota 1999-e! Ova precanska fasciniranost cetnistvom koja pokusava da se nametne preostalom srpstvu, pa ide dotle da „patriota“ i podrzavalac Vuka Jeremica svrstava odnos prema Drazi Mihajlovicu u cetiri odredbe srpskog identiteta, posledica je identifikovanja danasnjih Srbijanaca sa cetnicima – dok su cetnici sedeli u rupama i cekali Engleze, a dosli Rusi, danasnji cetnici sede u rupama i cekaju Ruse, a Englezi im sede u vlasti preko 20 godina (posto su vecina tih cetnika ucestvovala u rusenju komuniste Milosevica i dovodjenje Engleza na vlast)
Da parafraziram prvu recenicu „Hobita“: „U jednoj rupi u zemlji ziveo je cetnik.“
Inace, ova igra postoji cetiri/pet godina…
@Igra o Jasenovcu
Што се псеудонима који си изабрао тиче – немој пљувати у вис.
Децу остави на миру, ћутљивих академика ти ето па се на њима искали дочим праве играче обилазиш.
За шајкачу си омашио аутономашки дебело, дебело – као из Чанка товљено.
Ако већ шајкача нема везе са шајкашима онда су и србијанци вероватно нека бића која живе на (биљци? аполитичној?)
србијани. Бића дакле, не створења, позната по томе што се дању врховима опанака о ту биљкусрбијануокаче да висе у хладу а по мраку вребају и сисају крв (necistu) околним vojvodjanima, krajisnicima и, зашто ту стати и зашто и то не рећи, crnogoricama, BiHsnjacima па чак и појединим аутокефалним источним народима и народностима те напосе недужним комунистима (закључно са гарнитуром Milosevica) које, као ни усташе, нису довели Englezi да би се самоскинули пa самодовели на власт. Precanima сисање иначе не јер им услед fasciniranosti cetnistvom крв није necista. Свему иначе има можда која годиница више од 20 али не мари. Шта зна коментатор шта је 220, шта 110 а шта 80 година?Хоћу да кажем како БиХ за „srbijanstvo“ можда и знао где да те упутим али за pijano domacinstvo, за то би већ морао у историју (болести) да погледам. Извесно је да ти са срБством слабо иде, чак и превише, дотле да се запитам где, у чему те на чему заправо живиш.
Јесте да сам ово за cetnike мало испустио али ти си их тако окрпио да се (што би друг Стари рекао) ни за 100 година од престанка читања “Hobita” за школску лектиру неће рехабилитовати. Неће им ту помоћи ни један precanski родољуб, од Ristovskog до Vucica, иако су поједини (и не само) precanski ослободитељи онијех бића што висјеше о и низ
србијанупоказали своју немалу наклоност како према cetnicima тако и према domacinima, а и дубље у духовну и имовинску сферу.Претпостављам да би и у
precaniji(јел’ се тако зове?) где су побацани у јаме, завршили заравнани у бетонираним фабричким круговима и кречанама да је и тамо било икакве индустије и грађевинарства. Или то би krajina? Стварно сам слаб са тим бењаминокалајским појмовником. Свеједно, рупа је широк појам али рупа је рупа, нарочито она у црној земљи, па била и пећина и вртача и јама. И све могу да разумем али то седење и живот у њима које после свега помињеш слути на злу намеру и увредљиво је.Тако те, теби у прилог и да спОзнаш да, као изузетак који потврђује правило, заиста постоји и такав случај, упућујем да проучиш Ратни дневник и потоњу судбину потпоручника Милана Матовића, команданта Фочанске бригаде, а нарочито део док је заиста живео у u jednoj дубокој rupi u zemlji где дневник није могао да пише. Можеш о томе прочитати и код Момира Крсмановића.
На трен сам замислио хипотетичку дискусију у којој би њему, или било коме сличне судбине, покушао да као зунзара машљаш пред носом појмовима precanska fasciniranost, napad na vojvodjansko srpstvo, najgore srpsko и srbijansko. Четничко седење у рупи, извесно је, не би му помињао. Пробај и ти да замислиш.
И да не буде да сам и сам злонамеран сложићу се ево пред свима за Вуков напад на српство (vojvodjansko?!?) а нарочито да Србија није Res publika већ Res croata, чиме ово твоје тестерисање обилује. То даје два пута по пола, довољно за (седи) један.
УЖАС!!!
laguna, prodane duše. zanima ih profit, a ne kvalitet.