Балканист: „Зјапећа рупа“ или Зар симбол српско-руског братства више није у моди

Прича је крајње непријатна и на неки начин чак увредљива за руску страну: како то да браћа Срби нису спасила симбол нашег пријатељства

Фотографије: Кирил Боршчев

Руски медији су скренули пажњу на жалосно стање споменика постављеном на Калемегдану 2014. године српским и руским борцима који су ратовали на фронтовима Првог светског рата. 2018. године украдена је бронзана фигура Светог Ђорђа Победоносца која је поклон Русије да би вероватно завршила као старо гвожђе. „Балканист“ изражава наду да ће власти српске престонице обратити пажњу на овај симбол руско-српског војног братства који већ три године није доведен у ред. Преносимо текст писма у целости. Пре скоро седам година, 18. септембра 2014. године, у Београду је свечано отворен споменик посвећен српским и руским војницима који су погинули на фронтовима Првог светског рата.

Томислав Николић приликом откривања споменика (Фото: Центр национальной славы)

Отварању споменика на стогодишњицу почетка рата присуствовали су тадашњи председник Србије Томислав Николић, патријарх српски Иринеј, начелник Генералштаба Војске Србије Љубиша Диковић, као и градоначелник Београда Синиша Мали, сада министар финансија.

Спомен-обележје је израђено у Русији и испоручено руским новцем. Његови иницијатори су били Центар националне славе и Фонд Светог Андреја Првозваног – руске добротворне организације чији је председник био Владимир Јакуњин, у то време први човек „Руских железница“.


Та руска корпорација је 2014. године склопила велике уговоре са српским властима за изградњу и модернизацију железничке инфраструктуре, а „РЖД Интернешнел“ покренуо је велики грађевински пројекат у земљи. Откривање споменика, који подсећа на руско-српско војно братство, требало је да постане хуманитарни сателит модерних пословних пројеката – манифестација те „меке моћи“ о којој се данас тако често говори. Споменик у облику крста са ликом Светог Ђорђа Победоносца у центру красио је Калемегдан. Међутим, 2018. године, четири године након инсталације, вандали су украли бронзану скулптуру Светог Ђорђа. Српски медији су претпостављали да ће фигура бити продата као старо гвожђе.

Прича је крајње непријатна и на неки начин чак увредљива за руску страну: како то да браћа Срби нису спасила симбол нашег пријатељства? Али много је увредљивије што, упркос медијској галами, споменик још није поправљен. То је сада гранитни крст са зјапећом рупом на једном од најпосећенијих места главног града Србије.

У том погледу споменици Другог светског рата имају нешто више „среће“ — све док су његови учесници и очевици живи. Српски ветерани из организације СУБНОР помно прате да ли је све у реду: чим неки вандали оскрнаве Вечни пламен или споменик Црвеној армији, активисти одмах звоне на сва звона, јаве се у руску амбасаду, владу и градску управу. Свети Ђорђе Победоносац није био те среће: већ дуго нема живих сведока Првог светског рата, па и њихови потомци су изгубили свако поштовање пред својим прецима. Авај, међу живима нема више ни непосредних иницијатора појављивања споменика српско-руског пријатељства, али нико није укинуо бригу о поклону! Ни Николић (који је сада на челу Националног савета за сарадњу са Руском Федерацијом и Кином), ни Мали (који сада барата милионима), ни српски Генералштаб – нико се није потрудио да обнови скулптуру.


И то, нажалост, није једини случај: брига о многим споменицима заједничке историје одавно је постала главобоља за руску страну — сународнике, приватне добротворе, владине агенције. Зашто су „Срби и Рус браћа завек“ на речима, док на делу видимо равнодушан однос Срба према симболима овог братства? Највиши званичници земље више пута су изразили посвећеност стратешком партнерству са Русијом и јавно захвалили Москви на подршци коју пружа Београду у међународним организацијама. Власти активно користе прилику за куповину руских вакцина, оружја, гаса и технологије и радо прихватају добротворне донације и хуманитарну помоћ. Кад су већ тако прагматични, зашто не нађу време да обрате пажњу на културно-симболичку страну наше сарадње? Познато је да се таквим стварима у Русији придаје много већи значај него у другим земљама света. Међутим, ствар је у томе да ће управо онај ко покушава да разговара са нама на нашем језику – језику симбола и традиције – заиста поседовати кључ од руског срца. Заиста је штета што словенска браћа понекад занемарују такву прилику.

Опрема: Стање ствари

(Балканист, 9. 7. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

10 replies

  1. Шта рећи о народу у коме су већина људи, лопови и сецикесе. Рођену мајку би продали за 50 евра или пар пива. Сви гледају само да нешто мазну за себе. Политичари наравно огромне суме, а обичном народу доста је и сића. Људи немају више поштења, морал више нико и не зна шта то значи, да ли је то нешто за јело или пиће??? Неки су опет болесни од болести којој не знам назив. Чим се нека кућа офарба и среди, већ те ноћи бива ишарана, чим се ново дрво засади ујутро је поломљено, чим се нова клупа постави на шеталиште сутрадан је уништена, заражене маске се бацају по улицама и травњацима, зараза се преноси…Нама треба даноноћно и електронско чување за споменик једном од највећих Срба. Многима је криво што се одваја новац за то јер немогу да га унаказе поред обезбеђења. Ово друштво је тешко болесно и нема му лека. Тако нек се браћа Руси не чуде и нека нас се окану. Нема више „ оних Срба“ и никада их више неће бити. Ово мало нормалних што је остало, спустиће главу од срамоте јер нам нема спаса.

    25
    28
  2. Депресивни коментар @ Зоран је мали пример како унакрсно хибридни информациони рат против срспког народа даје резултате.

    36
    13
  3. Експресивни коментар @Don Quixote је врстан пример како одбрамбени систем достојанства и вере у Србаља јоште постоји.

    30
    9
  4. Остаје нејасно: Како је Путин могао ово да превиди и додели Александру
    Вучићу Орден Александра Невског?!
    Ово је разлог више, више него довољан разлог, да “Балканист“ затражи од
    Путина да се овај споменик доведе у првобитно стање, преко србијанских
    власти, или да опозове додољени Орден Александру Вучићу!
    Срамота је велика што Путин ово није урадио и раније, а знао је за то!
    Споменик је оскрнављен 2018. , а Путин је Александру Вучићу Орден
    уручио 2019.?!
    Права брука и срамота – и за СРБски и за РУСки народ!

    @Don Quixote
    Ваша коментар на “Депресивни коментар @ Зоран“ је тачан, али ништа
    мање нису нетачне ни неке очигледне чињенице, наведени примери који се
    не могу порећи а наведени су у том коментару.

    Шта да се ради, депресија је део наше садашњице, и треба против тога да се
    боримо – лично, молитвено, и саборно, литургијски молитвено.
    Шта рећи на Христове речи из Јеванђеља:
    “Није могуће да саблазни не дођу, али тешко ономе преко кога саблазан долази.“
    Ето нам “унакрсних“ саблазни преко “хибридног, информационог“ рата који се
    води против нас.
    Или: “ Предаће брат брата на смрт, и отац сина, и устаће деца на родитеље и
    побиће их,“
    Зар то није депресивно?
    Јесте!
    Али, Христос храбри: “Трпљењм својим спасавајте душе ваше.“ –
    кроз личну и саборно-литургијску молитвеност, у и по Духу Отачког
    Предања.
    Ако смо спремни на то, ето нас “пред вратима Раја“ – @Зоран,@ Don Quixote,
    @Зоран Николић @Драган Славнић…
    .

    19
    1
  5. Обојици претходника,
    коментар или неки текст се оцењује чињеницама а не тра, ла ла фразама. Шта од наведеног нисам тачно написао ? Био сам сасвим конкретан, конкретно одговорите. Колико поштених људи познајете око себе који вас неће покрасти чим скренете поглед ? Стање код нас јесте депресивно и одавно је требало звонити на узбуну. Реалност је таква како сам описао. Можете ви жмурити на њу, али она је таква каква је. Један лупи већ отрцану фразу о којој узгред ништа ни незна (чуј ја хибридно ратујем – како то моћно звучи) а други поклопи, браво достојанствено си препознао хибридног ратника. О свему што сам навео, ни реч.
    Депресивно, експресивни поздрав ,драги специјалисти за сајбер ратнике.

    16
    13
  6. Послѣдња реченица:

    „Међутим, ствар је у томе да ће управо онај ко покушава да разговара са нама на нашем језику – језику симбола и традиције – заиста поседовати кључ од руског срца. Заиста је штета што словенска браћа понекад занемарују такву прилику.“

    Ствар је ипак у томе да браћа Руси који се на положајима од утѣцаја, власти и моћи САМИ бирају с кѣм ће сарађивати. А бирају само сличне (они би вѣроватно рекли: равне) себѣ. „Словенска браћа“ су им у тој игри потпуно нѣбитна, као и њихова рођена руска браћа.

    Исте те 2014. године у сарадњи с једним руским фондом и Општином Топола смо подигли први споменик српским и руским јунацима из Првог свѣтског рата. Иницијатива је покренута читавих годину и по дана прѣ откривања споменика 2. августа 2014. У тѣх годину и по дана обраћали смо се низу руских институција за подршку и помоћ. НИЈЕДНА нам се нѣје одазвала, па ни Железнице Русије на челу с господином Јакуњином. Више му се допало да идеју мазне, на брзака осмисли „свој“ пројекат, па се мало слика и успут, можда, опере нѣку кинту (јер, споменици томе у ствари и служе, зар нѣ, господо?). Менѣ лично то нѣје сметало: умѣсто с једним, Први свѣтски рат је у Србији обѣлѣжен с три споменика (други је овај из текста, трећи – Цару Николају, такође у Бѣограду). Али једино споменик у Тополи се може назвати ЗАЈЕДНИЧКИМ пројектом: подигнут је с муком, новцем српских и руских ситних привредника, општине, прилозима народа, клесали су га српски и руски уметник, а мештани при подизању помогли бесплатним радом и занатом. И ником нѣје пало на памет да осуђује прѣдставнике руског фонда за то што баш и нѣсу испунили обавезе које су преузели. Да је до бѣоградских и званичних руских власти – тог споменика нѣ би ни било.

    Зато је уопштена жалопојка на нѣку тамо „браћу“ крајње неукусна, колико год било ружно то што се десило. Уосталом, кад се споменик подигне, одреди се и ко ће га одржавати, нѣма ту никаквих нѣпознаница. Обратите се ортацима с којима сте потписали уговор, шта јавност има с тѣм?

    19
  7. @Зоран: „Један лупи већ отрцану фразу о којој узгред ништа ни незна (чуј ја хибридно ратујем – како то моћно звучи) а други поклопи, браво достојанствено си препознао хибридног ратника.

    @Зоран се сам сврстао на погрешну страну, и ту је неспоразум, а ево пар детаља.

    Хибридно ратовање (на информационом плану) сам споменуо као једно од средстава које се масовно користи против нашег народа. Циљ је одржавање непрекидног психолошког притиска а који код неких/многих индукује мрзовољу, иритираност, и безнађе. Или изазива смутњу, сеје разодр и сумњу у основне поставке нормалног живота.

    Примери су наметање економских санкција и саботажа привреде изнутра, инфилтрирање локално-говореће домаће агентуре у систем пропагандног деловања у културном и информативном оквиру, понављање пропагандистичких лажи (пример Сребреница), корупција државног руководства кроз уцене или омогућавање личног богаћења, понижавање Цркве уличарским језиком кроз таблоиде, преко релативизације духовних и историјских вредности које Срби (још увек) поштују, кроз вулгарност лажи о нама самима, напада се елементарно достојанство човека, итд, итд и још седамнаест пута итд.

    Жртве тог рата су многобројне, још живе али и душевно рањене. У те жртве су укључени сви којима је у срцу судбина нашег народа, на уму његови мученици и страдалници, српска историја и одговорност за будућност наше деце… Верујем да смо на тој страни сви што смо оставили коментар, укључујући прво @Зоран-а.

    А што се тиче саблазни (@Драган), тако је како кажеш, али нема друге него се са њима суочити, са вером а тиме и без страха, јер ово двоје не ходе заједно. А ако грех и искушења нарастају, Господ још више умножава благодат вере, већ према речима Апостола Павла…

    11
    5
  8. @Зоран
    Поштовани брате у Христу Зоране, нашто љутња ? Не спорим Ваш сликовити опис србске посрнулости, но уздам се да има лека. Лек који стоји у коментару честитог и образног брата @Драган Славнић. Не доживљавам Вас као хибридног, сајбер ратника, напротив, гледам Вас као рањеног од стране таквијех ратника. Но, рањен па исцељен. Има лека, има и исцељења. Важан је коментар од поштованог @Гремлин, јер јасно показује како се, на једној страни, одвећ лако може банализовати и таштити каква племенита накана, док на другој страни, једнако таква племенитост може се у камен достојно уклесати… Често су жалопојке баналне и таште. Србско – руске и руско – србске, те србско – србске и руско – руске уистину не морају такве бити… Свако добро од Господа, у радости се читали и даље…

    10
    3
  9. Поштована браћо у Христу @Don Quixote и @ Зоран Николић
    Нисам ја рањен ниодкога и нисам балавац на кога могу да утичу неки замишљени или измишљени ратници, ја само говорим о стању нашег народа, а да сам100% у праву гледамо сваки дан који проживљавамо . Ја читам само неколико сајтова који се Боре за веру, Корене и Србин инфо због дневних догађаја. Такође и Стање Ствари па мислим да на тај начин уз слабо гледање тв ( поред мојих година) нико нема ни најмању могућност негативно да утиче на мене. Уосталом нисам ни хидро централа па да неко може да ме искључи „сајберски“. Оно све што сам навео не чини нам никакав замишљени виртуелни нападач него ми сами . Уосталом зато се и налазимо у стању пропасти и слома нације ( људи масовно беже, имамо негативан прираштај а позитиван прилив избеглица). Немојте ми само рећи да живимо доба процвата како каже , назови председник !? Можда је мој коментар депресиван, али такво нам је стање у друштву , ја га не могу другачије описати него како јесте. Већ десетак година на улицу није изашло стотинак хиљада људи а повода има на стотине сваки дан. Угњетавају нас упорно пљачком епских размера, угрожавају нам основна људска права, прете разноразни лелемуди у кризним штабовима…..Уосталом све знате јер и ви живите овде. То нам не раде неки невидљиви сајберијанци већ конкретна багра са именом и презименом, а друга багра која је исто радила у блажој форми стоји наспрам њих и чека да нас опет заскочи. Народ се у то уклопио, „што да се борим против њих кад је лакше да им се придружим и за себе нешто ућарим“. Они који се нису приклонили умртвљују народ некаквим глупостима о невидљивом виртуелном противнику који нам све ово ради. Не наседајте људи, нико нам други ово не ради него сами себи чинимо. Дефетисте никад нисам подносио и нисам од тих. Намера ми је сасвим супротна – да продрмам људе, да размисле да ли ће се борити или дићи руке од свега и ћутати као што се тренутно дешава. Помоћи нам може само Господ свемогући уз помоћ Цркве која би требало да личи на тренутно једину православну цркву која није екуменистичка и зна да поведе народ против содомије, а то је Грузијска и њихов Достојни Патријарх. Праштајте због опширности , иначе не волим дуге коментаре јер људи их онда и не читају.

    12
    1
  10. Данас, када наша Света Црква молитвено прославља Свете царске мученике Романове, једно кратко подсећање

    Уз молитве Оном ко је Пут, Истина и живот да сачува народ србски од свакога зла, и од свакаквог врага лажљивог, којег бура наноси.

Оставите коментар