Кирил Димитријев: „Спутњик“ вакцина – животно питање глобалног партнерства

Дошао је „тренутак Спутњика“ –  руска вакцина „Спутњик V“

Девојка добровољац прима вакцину у институту у Москви (Фото: Јури Кочетков/ЕПА)

Ово мишљење о стварању руске вакцине против ковида 19 које наглашава спремност Русије да сарађује са међународном заједницом, одбили су да објаве сви водећи западни медији. Одлучили смо да га објавимо како бисмо поделили своје мишљење са међународном публиком и укинули блокаду позитивних информација о руској вакцини против ковида 19.

Сматрамо да су ове информације пресудне за међународне напоре у борби против највећег изазова на свету и желимо да читаоци сами закључе зашто је ово мишљење цензурисано.

Овај текст може бити објављен у било ком медију уколико уредништво закључи да би требало да упозна своје читаоце са историјом и неким чињеницама о првој регистрованој вакцини против ковида 19. РДИФ је покренуо веб страницу www.sputnikvaccine.com да би пружио тачне и ажуриране информације о вакцини.

Историјски корени руског успеха

Дошао је „тренутак Спутњика“. Руска вакцина Спутњик V, прва регистрована вакцина против ковида 19 на свету, евоцирала је на шок који је изазвало лансирање совјетског сателита 1957. године, што је отворило простор за истраживање свемира. То ново доба није довело само до конкуренције, већ и до многих заједничких напора, укључујући заједничку мисију Сједињених Држава и Совјетског Савеза „Аполо-Сојуз“.

Вакцина против ковида 19 највећи је светски приоритет и многе земље, организације и компаније тврде да су близу њеног развоја. До краја ове године неке друге земље могу имати сопствене вакцине. Важно је да политичке баријере не спрече да се најбоље расположиве технологије користе за добробит свих људи, суочавајући се са најозбиљнијим изазовом са којим се човечанство суочава већ деценијама.

Нажалост, уместо да се баве науком која стоји иза доказане аденовирусне векторске платформе за вакцину коју је Русија развила, неки међународни политичари и медији одлучили су се фокусирати на политику и покушавају да поткопају кредибилитет руске вакцине. Сматрамо да је такав приступ контрапродуктиван и позивамо на политички „прекид ватре“ о вакцинама у време пандемије ковида 19.

Фото: Дадо Рувић/Ројтерс

Широко је познато да је Русија вековима била један од светских лидера у истраживању вакцина. Руска царица Катарина Велика дала је пример из 1768. године, кад је примила прву вакцину против малих богиња у земљи, 30 година пре него што је у САД обављена прва вакцинација.

Руски научник Дмитри Ивановски приметио је 1892. године необичан ефекат док је проучавао листове дувана заражене мозаичном болешћу. Листови су остали заразни чак и након што је научник филтрирао бактерије. Иако је прошло скоро пола века пре него што се први вирус видео под микроскопом, истраживање Ивановског „родило“ је нову науку која се зове вирологија.

Од открића Ивановског, Русија је била један од светских лидера у истраживању вирологије и вакцина, производећи бројне талентоване научнике, попут истраживача Николаја Гамалеја, који је студирао у лабораторији француског биолога Луја Пастера у Паризу и отворио другу светску станицу за вакцинацију против беснила, у Русији 1886. године.

И Совјетски Савез је подржавао истраживање вируса и вакцина. Сви рођени после Другог светског рата примили су обавезну вакцину против дечје парализе, туберкулозе и дифтерије. У ретком примеру сарадње из периода хладног рата, три водећа совјетска виролога отишла су у Сједињене Државе 1955. године да би понудили могућност тестирања у Совјетском Савезу за вакцину против дечје парализе у САД-у, смртоносне болести која је однела милионе живота. Ако смо тада могли да сарађујемо, онда можемо и морамо то поново урадити.

Вишедеценијски напори руских и совјетских научника довели су до стварања одличне истраживачке инфраструктуре, попут Националног центра за епидемиологију и микробиологију названог по Николају Гамалеју. Ова инфраструктура укључује једну од најбогатијих „библиотека вируса“ на свету, створену помоћу јединствене технике очувања, као и експерименталне центре за узгој животиња. Поносни смо на ову заоставштину која нам је омогућила стварање прве одобрене вакцине против ковида 19 на свету. Већ смо добили међународне захтеве за милијарду доза наше вакцине и постигли међународне споразуме да се годишње произведе 500 милиона доза, са намером да се производња повећа.

Права тајна

Данас многи западни медији и политичари доводе у питање брзину стварања вакцине против ковида 19 у Русији, сумњајући у њену ефикасност и аутентичност. Тајна ове брзине је руска експертиза у истраживању вакцина. Од осамдесетих, Центар Гамалеј трудио се да развије технолошку платформу користећи аденовирусе који се налазе у људским аденоидима и који нормално преносе прехладу као „вектори“ или средства која могу индуковати генетски материјал из другог вируса у ћелију. Ген из аденовируса, који изазива инфекцију, уклања се док се убацује ген са кодом протеина другог вируса. Овај уметнути елемент је мали али не опасан део вируса и безбедан је за тело, али још увек помаже имунолошком систему да реагује и произведе антитела, која нас штите од инфекције.

Технолошка платформа вектора заснованих на аденовирусу олакшава и брже креира нове вакцине модификовањем почетног вектора носача генетским материјалом из нових вируса који се појављују. Такве вакцине изазивају снажан одговор људског тела како би се изградио имунитет, док целокупни процес модификације вектора и производња пилот-скале траје само неколико месеци.

Људски аденовируси сматрају се неким од најлакших за инжењеринг на овај начин и зато су постали врло популарни као вектори. Од почетка пандемије ковида 19, сви руски истраживачи морали су да ураде извлачење кодирајућег гена из шиљка новог корона вируса као и имплантирање у познати аденовирусни вектор за испоруку у људску ћелију.

Они су одлучили да користе ову већ проверену и доступну технологију уместо да се упуте неистраженим територијама.

Кирил Димитријев (Фото: Спутњик)

Најновије студије такође показују да су потребна два давања вакцине да би се створио дуготрајни имунитет. Од 2015. године руски истраживачи раде на двовекторском приступу и отуда идеја да се у вакцини против ковида 19 користе две врсте аденовирусних вектора, Ад5 и Ад26. На тај начин оснажују тело које је развило имунитет према првој врсти вектора, док повећавају ефект вакцине користећи други вектор. То је попут два воза који покушавају да испоруче важан терет до тврђаве људског тела којој је потребна испорука да би почело стварање антитела. Потребан вам је други воз да бисте били сигурни да је терет стигао до одредишта. Други воз треба да се разликује од првог, који је већ био под нападом имунолошког система тела и већ му је познат. Дакле, док остали произвођачи вакцина имају само један воз, ми имамо два.

Својим двовекторским приступом, Центар Гамалеј је развио и регистровао вакцину против еболе. Ова вакцина је коришћена на неколико хиљада људи током последњих неколико година, стварајући проверену платформу за вакцину која је коришћена против ковида 19. Око 2.000 људи у Гвинеји примило је инјекције Гамалеј вакцине у периоду 2017-18, а Гамалеј Центар има међународни патент за своју вакцину против еболе.

Приступ два вектора

Центар Гамалеј користио је аденовирусне векторе за развој вакцина против грипа и Респираторног синдрома Блиског Истока (МЕРС). Обе вакцине су тренутно у напредној фази клиничких испитивања. Ова достигнућа показују да руске лабораторије нису губиле време у последњих неколико деценија, док је међународна фармацеутска индустрија често потцењивала значај нових истраживања вакцина у недостатку глобалних здравствених претњи пре пандемије ковида 19.

Остале земље кренуле су нашим стопама развијајући аденовирусне вакцине на бази вектора. Универзитет у Окфорду користи аденовирус мајмуна, који није коришћен у одобреној вакцини, за разлику од хуманих аденовируса. Америчка компанија „Џонсон енд Џонсон“ користи аденовирус Ад26, а кинески „Цан Сино“ аденовирус Ад5, исте векторе који користи Гамалеј центар, али још увек нису овладали двовекторским приступом. Обе компаније су већ примиле велике наруџбе за вакцине од својих влада.

Употреба два вектора је јединствена технологија коју су развили научници из Центра Гамалеј, а која разликује руску вакцину од осталих аденовирусних векторских вакцина у развоју широм света. Вакцине засноване на аденовирусним векторима такође имају јасне предности у односу на друге технологије као што су мРНА вакцине (вакцина емеричке биотехнолошке компаније „Модерна“ која је крајем априла започела са испитивањем оперативно развијеног препарата на групи добровољаца).

Будуће мРНА вакцине, које су подвргнуте клиничким испитивањима у Сједињеним Државама и другим земљама, не користе векторе за испоруку и представљају РНА молекулу са кодом протеина корона вируса умотаним у липидну мембрану. Ова технологија је обећавајућа, али њене нуспојаве, посебно утицај на плодност, још нису детаљно проучаване. Ниједна мРНА вакцина још није добила регулаторно одобрење у свету. Верујемо да ћемо у глобалној трци вакцина за борбу против коронавирусних аденовирусних вакцина бити победници, а чак и у овој категорији Гамалеј вакцина има своје предности.

Конфронтирајући скептицизам

Руска вакцина је спремна и регистрована. Прве две фазе клиничких испитивања су завршене и њихови резултати биће објављени овог месеца у складу са међународним захтевима. Ови документи пружиће детаљне информације о вакцини, укључујући и тачне нивое антитела како је показано у неколико тестова трећих страна, као и Гамалејев тест власништва, који идентификује најефикаснија антитела која нападају шпиц корона вируса.

Такође ће показати да су сви учесници клиничких испитивања развили стопостотни имунитет на ковид 19. Студије на сиријским хрчцима, животињама које обично умиру од ковида 19, показале су 100 одсто заштиту и одсуство оштећења плућа, након што су примили смртоносну дозу инфекције. После регистрације спровешћемо међународна клиничка испитивања у још три државе. Очекује се да ће масовна производња вакцине почети до септембра и већ видимо снажно глобално интересовање за вакцину.

Скептицизам међу међународним медијима и политичарима избио је управо кад је Русија објавила своје планове за масовну производњу вакцине против ковида 19. Кад сам разговарао са западним медијима, многи су одбили да у своје приче укључе кључне чињенице о руском истраживању вакцине против ковида 19. На овај скептицизам гледамо као на покушај да се поткопају наши напори да развијемо радну вакцину која ће зауставити пандемију и помоћи поновном отварању глобалне економије.

Фото: Игор Зарембо/Спутњик

Ово није први пут да се Русија суочила са међународним неповерењем због свог лидерства у науци, кад политика стане на пут научним открићима и доведе у опасност јавно здравље. Током избијања епидемије дечје парализе у Јапану педесетих година прошлог века, јапанске мајке чија су деца умрла од дечје парализе, ишле су да демонстрирају против своје владе која је забранила увоз совјетских вакцина. Демонстранти су постигли циљ, забрана је укинута и спасени су животи више од 20 милиона јапанске деце.

Данас политика поново стаје на пут руској технологији која може спасити животе широм света. Русија је отворена за међународну сарадњу у борби против ове и будућих пандемија. По речима совјетског делегата на међународној конференцији о вакцинама против дечје парализе у Вашингтону, 1960. године, који је као одговор на питања публике о безбедности вакцине, рекао да ми у Русији „волимо нашу децу и бринемо се за њихово добробит колико и људи у Сједињеним Државама или било ком другом делу света, и зато је вакцина намењена својој деци “. Након ових речи совјетска делегација добила је овације публике а заједнички рад на вакцинама је настављен. Добробит и просперитет будућих генерација је оно о чему би сад требало да размишљамо. Све земље света требало би да оставе политику и усредсреде се на проналажење најбољих решења и технологија како би се заштитили животи и наставиле привредне активности. Наш фонд је већ осигурао партнерска предузећа за производњу у пет земаља ради заједничке производње руске вакцине. Можда у неком тренутку захваљујући овом партнерству у борби против ковида 19 можемо преиспитати и одустати од политички мотивисаних ограничења међународних односа, која су застарела и представљају препреку координираним напорима у суочавању са глобалним изазовима.

Опрема: Стање ствари

(Спутњик, 11. 8. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

3 replies

  1. Сваки Спутњик свог Спутњика хвали : то би огла бити постсовјетска верзија старе изреке “Сваки Цига свога коља хвали“… Аргументи су им слични (https://www.poezijasustine.rs/2017/09/jovan-jovanovic-zmaj-ciganin-hvali-svoga-konja.html )…
    Г-дин Дмитријев је у праву када говори о доприносу руске медицинске науке – она је (АЛИ само док је постојала Русија – тј. до Грађанског рата) заиста припадала високом нивоу тадашње светске медицине. Међутим – после настанка СССР-а, током целог његовог постојања, па и данас, ландара негде при дну.
    Његова прича о вакцини против дечије парализе из времена СССР-а баш и “не пије воду“, али после добре дозе вотке би је неко можда и могао “прогутати“:
    https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3782271/
    https://www.livescience.com/polio-virus-vaccine.html
    Њихова садашња новорегистрована “Спутњик V” вакцина против SARS-CoV-2 вируса можда уопште и није лоша, ма – чак и одлична – али… где су им ти подаци о њеним особинама, саставу, споредним дејствима, ефекту на настанак поствакциналних антитела, њиховој природи, нивоу, итд. објављени у реномираној међународној стручној литератури???
    Одговор је врло једноставан: НИГДЕ!
    Зато бих им препоручио да у одсуству таквих објављених и верификованих података преименују ту своју вакцину у “Авось I“ ( на руском значи недовољно основана нада, рачуна на случај, можда ће и да “упали“).
    Недавно потпуно регистровање такве вакцине без комплетно завршеног испитивања и – што је још горе, њена рутинска масовна примена на људима који нису добро информисани добровољци, а то се – наводно, очекује ускоро, би се скоро могло поредити са неком врстом “руског рулета“.

  2. @ стари доктор
    Коментар Ваше колегинице из Србије……..
    …………….Oni su radili i na vakcini protiv SARS-a i kad je on prestao, oni su to zamrzli. Verovatno su imali sve spremno, samo je trebalo da nastave. Za ovakvu genetski modifikovanu vakcinu ne treba 18 meseci da se ispita, a za klasičnu atenuiranu živu vakcinu potrebno je i dve do tri godine da se sve ispita – objašnjava dr Gligić.
    https://www.blic.rs/vesti/drustvo/srpski-virusolozi-i-epidemiolozi-otkrivaju-tajnu-ruske-vakcine-i-odgovaraju-na-glavno/jd4sjbc

  3. @Грешан: Др. Глигић је изјавила и на овом сајту (https://stanjestvari.com/2020/08/14/ana-gligic-primila-bih-rusku-vakcinu/ ) да би примила руску вакцину упркос томе што уопште није тестирана у комплетном циклусу који захтева и III фазу на великом броју добровољаца, а у првим фазама (да ли је уопште било више од само прве?) уопште нема података да ли је, или није постојала контролна група… Шта рећи? Ово није питање шта се коме допада – па добро, да кажеш : chacun à son goût, и квит. Али – овде се ради о озбиљном питању: да ли прихватити ту, већ у Русији званично регистровану (??!!) руску вакцину за примену на милионима људи, а о којој ни најосновнији подаци нису објављени и стручној литератури? О I и II фази енглеске и кинеске вакцине такви подаци су објављени (https://www.thelancet.com/journals/lancet/article/PIIS0140-6736(20)31604-4/fulltext , и https://www.thelancet.com/journals/lancet/article/PIIS0140-6736(20)31605-6/fulltext ) а о томе постоји и више него јасан коментар коментар у стручној литератури:
    https://www.thelancet.com/journals/lancet/article/PIIS0140-6736(20)31611-1/fulltext?dgcid=raven_jbs_etoc_email који јасно излаже у ком грму лежи зец.
    Чак и Кинези, који нису баш познати по својој отворености и искрености се нису либили да објаве своје податке. Који је разлог тог руског аутизма? О томе се може само нагађати – добронамерно, или не… али такво руско држање је неприхватљиво, а изјава др. Глигић је, нај-најблаже речено, лакомислена.

Оставите коментар