Никола Тесла: Вазда остајем Србин и ништа више

Ако има какве славе и заслуга за човечанство да се припише моме имену, то и та почаст припада српском народу из чије сам средине и поникао

Никола Тесла (10. јул 1856. –7. јануар 1943). Извор: ФБ страница А. Мирковића

Над Србима је владала тамна ноћ са само једном звездом на небеском своду – Црном Гором

„Тешко да постоји народ са тужнијом судбином од српске. Са висине свога сјаја… српски народ потонуо је у презрено ропство, након фаталне битке на Косову пољу 1389. године, против надмоћних азијских хорди. Европа никада неће моћи да се одужи Србима који су, жртвујући сопствену слободу, зауставила тај варварски прилив. Пољаци у Бечу, под Собејским завршили су оно што су Срби започели, и слично су награђени за своју службу цивилизацији.

На Косову пољу пао је и Милош Обилић, најплеменитији од свих српских хероја, након што је убио султана Мурата II посред његове велике војске. Да се не зна да је ово историјска чињеница, могло би се помислити да се ради о миту, створеном под утицајем Грка и Римљана. Јер у Милошу видимо и Леонида и Муција, и више од тога, видимо мученика, јер он не умире лако смрћу на бојном пољу као Грк, већ за своје смело дело плаћа страховитом мученичком смрћу. Од те трагичне битке па све до недавно, над Србима је владала тамна ноћ са само једном звездом на небеском своду – Црном Гором. У тој тами није било наде за науку, трговину, уметност или индустрију. Шта су могли да раде, ови храбри људи, осим да наставе исцрпљујућу борбу против угњетача? И радили су то непрестано, иако су шансе биле двадесет према један. Али та борба је једва задовољавала њихове дивље инстикте. Остало им је да ураде још само једну ствар, што су и урадили: племените подвиге својих предака, храбра дела оних који су пали у борби за слободу, овековечили су у песми. Тако су околности и урођени квалитети учинили Србе нацијом мислилаца и песника…“

Никола Тесла „О Змају Јовану Јовановићу“

„Господо и браћо! Необично сам усхићен одушевљењем којим ме ви предусретате са одушевљењем својим, кад се ја после толиког мог бављења на страни у далеком свету, далеко од своје отаџбине, моје миле браће, налазим овога момента овде, међу вама… Радујем се што могу овом приликом пред вама да изразим своје најмилије задовољство да сам био и да вазда остајем Србин и ништа више. Дешава се да човек удаљен од своје отаџбине, занет послом каквим се и ја занимам, покаткад смете с ума своје име, своју народност и своју отаџбину. Али тога код мене није било и, надам се, да неће и не може никад бити… Ако има какве славе и заслуга за човечанство да се припише моме имену, то и та почаст припада српском народу из чије сам средине и поникао…“

2. јуна 1892.

(часопис ДЕЛО стр. 338-339, објављено у Политици, 7. децембар 1986)

***

„Али слободно и без икаквога претјеривања могу рећи да никад нисам био задовољнији, нити сам икада осјећао овакову сласт успјеха, као што осјећам овдје, у средини вашој и уз ваше признање, мила браћо моја.

У свим тим тренуцима успјеха и неуспјеха, вазда ме је крепила нада да ће мој рад бити од користи за Србство, за мили народ у коме сам рођен…

Ја осјећам много више него што могу да кажем… Мој је живот био непрестано треперење између агоније неуспјеха и блаженства успјеха… У мени има нешто што може бити обмана, као што чешће бива код младих одушевљених људи, али ако будем срећан да остварим барем неке од својих идеја, то ће бити доброчинство за цијело човјечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао бит ће ми тада да је то дјело једног Србина. Живјело Србство!“

2. јун 1892.

(Владимир Његован, Никола Тесла – херој технике, Загреб, 1976, стр. 59)

***

8 з. 40 Улица,
Њујорк,
11. јуна 1921.
Г. Ђуро М. Муњас
Поштански фаx 37
Филипсбург, Монтана

Поштовани Господине,
Примио сам Ваше пријатељско писмо од 31. маја желим да Вам захвалим за интерес који показујете.
Ви наравно знате да сам ја Србин, врло старе лозе, јер је име моје мајке старо колико било које друго име нашег народа. Уредник листа Kansas Farmer and Mail and Breeze не схвата потпуно да је област, у којој сам се ја родио, била само под политичком влашћу Аустрије, што нема никакве везе са народношћу.
Желећи поново да Вас уверим да ценим Ваш пријатељски поступак у овом питању, остајем Врло искрено Ваш
Н. Тесла

(American Srbobran, May 22, 1958, Pittsburgh, Pennsylvania; Проф. Сава Н. Вујиновић, Никола Тесла и његово време, Toronto, 1993)

Опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Александра Мирковића)



Categories: Поново прочитати/погледати

Tags: , , ,

2 replies

  1. Ако је велики Тесла своју славу прододао српској, имамо ли права да се одрекнемо тога? Свако од нас је само камичак у величанственом замку српске историје и српског рода. Свако ко се тога одриче, а наричито свако ко негира ту величину, недостојан је испрдак кога се морамо лишити. Најбољи пример таквог испрдка тренутно је Вучић.

  2. Вазда и вавек остајеш и биваш непролазно суштаство Србско, Никола Србине Тесла ! Целовитост и пунота твојег Србства, нетљена и лучезарна, чиста је и истинита благодат Духа Светога која, вазда и вавек, самог тебе чува од нас недостојног Србља, који не умесмо, не хтедосмо, слаби и нечисти, да те, у Христу уснулог, погребемо како ваља и како приличи, у памћењу те срамотимо тако што себе осрамотисмо јер памтимо јадно, безбожно, располућено и бледо… К’о да нисмо твоји, кано да смо туђи, расрбљени, растеслани, разникољени, раскућени, распепељени, вредни каквог музеја малограђанског и такве му поставке, а не Цркве, Олтара и Крста… Праштај Никола Србине, праштај и себе чувај од нас недостојних…

Оставите коментар