Маркус Голбах: Од Гидеона Грајфа сам чуо причу и почео да учим о Јасеновцу

На скупу у Израелу грофица Џин Висконти означила је Алојзија Степинца као „надбискупа геноцида”

Jе­ле­на Бу­хач, Ша­ум Ше­лоу, Не­ма­ња Ста­ро­вић и пре­во­ди­лац Та­тја­на Ја­ни­ћи­је­вић на ску­пу (Фо­то: Б. Бaко­вић)

Јерусалим – Односе између Срба и Јевреја и држава Израела и Србије увек треба разумети узимајући у обзир трансисторијску вертикалу која има упориште у систему вредности блиском и једном и другом народу – од најраније историје Јевреји и Срби нарочито држе до вредности правде и слободе. Те две вертикале стварају реалну блискост на нивоу једне дубинске структуре њихових односа, рекао је проф. др Дарко Танасковић јуче у Јерусалиму, на скупу о српско-израелским односима.

На округлом столу који су организовали Институт за студије антитероризма из Израела, Центар за друштвену стабилност из Новог Сада и Институт за националну и међународну безбедност из Београда, проф. др Драган Симеуновић говорио је о сличности српског и јеврејског народа по колективној „кривици”. Наводећи да колективна кривица не постоји ни у једном правном систему, Симеуновић указује да су Срби ушли у круг колективних „криваца” услед интензивне непријатељске пропаганде почев од деведесетих година.

Проф. др Мина Зиројевић, из београдског Института за упоредно право, рекла је да „смо заједно и страдали и учили једни од других”. „Поздрав ’Видимо се следеће године у Јерусалиму’ и читава борба за повратак у Израел и нама је сада лекција и метод шта можемо, поздравом ’Видимо се у Призрену’”, рекла је она.

Адвокат из Немачке Маркус Голбах испричао је да је од професора Гидеона Грајфа, истраживача Холокауста, чуо причу и почео да учи о Јасеновцу. Пред учесницима скупа сведочила су деца-логораши из Јастребарског, Смиља Тишма, Гојко Рончевић Мраовић и Јелена Бухач Радојчић, која још није изгубила наду да ће пронаћи свог брата, од кога су је раздвојили у том дечјем логору. Јелена Бухач Радојичић се запитала и како је могуће да се тако дискретно и у тишини у Јерусалиму постави спомен-плоча Алојзију Степинцу.

Проф. др Роберт Мекормик са Универзитета Јужна Каролина – Север, аутор књиге „Анте Павелић и пацовски канали”, говорио је о бекству двојице усташа, Крунослава Драгановића, званог Динамо, и Андрије Артуковића у САД. Владимир Умељић, историчар из Немачке, цитирао је делове дневника Диане Будисављевић у којима се говори о Алојзију Степинцу и парафразирајући Шекспира поручио: „Сви смо сведоци да је зло нацизма, усташтва и фашизма још живо. Дајте да га сахранимо већ једном”.

Јасеновац не треба посматрати као посебан случај везан само за НДХ, казао је професор Бери Литучи, директор Института за истраживање Јасеновца из Њујорка, и истакао да је тај логор смрти велики део историје Холокауста. Грофица Џин Висконти, новинарка, испричала је да је за Јасеновац чула 1993. интервјуишући Симона Визентала, а потом је упознавала и лик и дело „надбискупа геноцида” Алојзија Степинца. Лиа Ганор, директорка Центра за Холокауст „Масхмаут” из Израела, истакла је да је увек спремна да говори у име жртава и оних који пате. Пуковник Антун Милетић (89), који је истраживао систем логора Јасеновац, посебно Градина, навео је да се рачуна да је ту покопано око 350.000 логораша. А досад није истражено више од 20 одсто, па се због тога спекулише са бројем убијених – од 43.000 до 1,5 милиона људи.

Немања Старовић: Дубоке историјске везе

Немања Старовић из Центра за друштвену стабилност, који је са Шаумом Шелоуом из израелског Института за студије антитероризма модерирао скупом, оценио је да је овај догађај веома успешно приказао колико су за развој савремених међудржавних односа Србије и Израела важне дубоке историјске везе српског и јеврејског народа, засноване у временима најтежих патњи. О заједничким судбинама и страдању Срба и Јевреја, посебно у НДХ, говорили су и новинари Слободан Кљакић, Мирослав Карлица, Биљана Ђоровић и Марија Зарић.

Договорена сарадња Архива Војводине и Јад вашема

Директор Архива Војводине др Небојша Кузмановић договорио је јуче са директором Архива Јад вашема др Хаимом Гертнером потписивање споразума о сарадњи ове две институције на истраживању архивске грађе везане за страдање Срба у Другом светском рату. Сарадња би подразумевала дигитализацију грађе, размену истраживача и организацију заједничких изложби на тему културе сећања Срба и Јевреја. Сусрету су присуствовали амбасадор Србије у Израелу Милутин Станојевић, почасни конзул Александар Николић, председник Матице српске др Драган Станић и Никола Бањац, генерални секретар Скупштине Војводине.

Биљана Баковић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 20. 11. 2019)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , , , , , , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s