Јелена Ковачевић: Заборављање

Над костима земља неоивичена копни, / мртве све дубље жив гони / под земљу, испод земље, у земљу / даље, дубље, ниже

Јелена Ковачевић (Фото: Лична архива)

Рат је завршен.
Затворише сандуке. Заковаше, спустише.
Побаца се земља да затрпа раку, шака по шаку.
Израсте хумка. На хумку пободоше крст.
Прекрстише се.
Настаде тишина,
ни страшна, ни за реч битна.
Тишина у тишини слаба,
сагорела од живих рана.
Вране се сместише на гране.
Разлеже се грактање: ,,Идемо даље”.
Одоше.
На гробовима сасушише се венци.
Крст натруо, црвљив се ломи, у глуво доба,
под ветром и снегом звоно не звони.
Над костима земља неоивичена копни,
мртве све дубље жив гони
под земљу, испод земље, у земљу
даље, дубље, ниже
у голо нестајање
да нису били, нити биће.

Advertisements


Категорије:Аз и буки

Ознаке:,

2 replies

  1. Егоизам је јачи од еволуције
    Самоћа од љубави
    А Бог нас само гледа.
    Cmok iz Toronta

    Свиђа ми се

  2. Нека им је вечна слава!

    Partisan Graves – Song dedicated to Yugoslav and Soviet Partisans

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s