Бошко Мијатовић: Епохално смањење сиромаштва у свету

Најбрже напредују они који су се потпуно укључили у глобализацију и користе све широке могућности које она пружа: Кина (и поред специфичности), па Индија, Бразил, Мексико и многе друге земље у развоју

Бошко Мијатовић (Фото: Медија центар)

Смањење сиромаштва током последњих деценија незабележено је у људској историји. Од некадашње беде највећег дела светског становништва, сада смо стигли до тачке у којој је тек сваки десети становник земљине кугле веома сиромашан. Свет ипак напредује!

Светска банка је недавно објавила нове процене и, према њима, удео екстремно сиромашних у светском становништву опао је са 36% у 1990. години на само 10% у 2015, док се за 2018. оцењује даље смањење на 8,6%. Екстремно сиромашнима се сматрају они који имају на располагању мање од 1,9 долара на дан, с тим да су у рачун укључене локалне цене, односно локална куповна снага. То су они који не задовољавају у  потпуности основне потребе у  погледу хране, становања, здравства, образовања…

Овај резултат је тим бољи што је у међувремену светско становништво знатно порасло, па је требало више становника спасити из сиромаштва – избављено их је готово 1,2 милијарде, и то само током мање од половине животног века једне генерације, за само 25 година. То је чак 130 хиљада људи на дан! Такође, стопа сиромаштва смањена је у свим светским регионима.

Погледајмо како се крајње сиромаштво кретало током последња два века:

Како се види, број сиромашних (црвено поље на графикону) растао је до око 1970, да би потом, када су и многе сиромашне земље почеле брже да се развијају, почео брзо да опада. Број оних који нису сиромашни (зелено поље на графикону) веома брзо расте – како због природног прираштаја, тако и због смањења сиромаштва.

За овај историјски резултат, међутим, сазнало је врло мало људи, можда зато што су добре вести досадне, а лоше драматичне и интресантне. Или зато што левица доминира међу интелектуалцима и „интелектуалцима“. Када су једном питали Американце шта се догодило са сиромаштвом у последње две деценије, само 5% је одговорило тачно – да се преполовило – док је две трећине одговорило да се удвостручило!

Пуно пута смо чули реченицу да “богати постају све богатији, а сиромашни све сиромашнији”. С ослонцем на њу стварају се политичке идеологије, пишу емотивне песме, добијају избори, а она – уопште није тачна. Како видимо, и сиромашни добро напредују.

Већ деценијама се води кампања која тврди да је капитализам пропао систем – да не обезбеђује економски напредак никоме осим финансијској и пословној елити, да је стално у  кризи и само што није пропао. Пишу се наоко озбиљне књиге, многи професори с убеђењем говоре како је стање у свету све горе и горе, а филозофи траже излаз из општег безнађа. А капитализам, гле чуда, доноси економски раст и даје плодове свима.

О глобализацији се говори све најгоре: како поробљава народе и доноси им беду (како?), да искључиво служи интересима богатих земаља, да у ствари представља пљачку јер не може слаб да се носи са јаким… А, када се боље погледа, најбрже напредују они који су се потпуно укључили у глобализацију и користе све широке могућности које она пружа: Кина (и поред специфичности), па Индија, Бразил, Мексико и многе друге земље у развоју. Светско тржиште може да прогута сваку количину робе коју понудите – треба само да је добро и ефикасно направите.

Оно што је заиста запањујуће у погледу овог постигнућа јесте то што је у потпуности производ људске генијалности и сарадње. Временом су људи развили владавину закона, ослободили тржишта и изградили друштвене норме које су погодне за слободну размену добара и идеја, и тиме развили наше неограничене потенцијала за сарадњу и иновације преко сваке замисливе мере. У само два века либерални демократски капитализам скоро је искоренио или знатно смањио скоро сваки материјални проблем из старог света, који су се некада сматрали неизлечивим злом цивилизације.

Опрема: Стање ствари

(Србија и свет, 8. 10. 2018)

Напомена: Ранија верзија овог прилога имала је исправан наслов и  погрешан текст – стари чланак г. Б. Мијатовића („Жртвовање Србије“), који је већ објављен на Стању ствари. Тамо је померен и коментар који је написао Спасе Узелац (10. 10. 2018. у 15:20).

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

2 replies

  1. Ако ј имам 2 милиона, а њих милион немају ништа – у просеку смо се извукли из беде?!

    Свиђа ми се

  2. Драго ми је због свих тих сиромашних и због г.Бошка, коме се види да му добро иде; али мени назадује већ 30 година и то сваке године у сваком погледу; видим такође да многима није добро, те одоше – из добра се не бежи?! Тако да имам: лепе вести против ружне стварности – коме веровати?!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s