ЕУ и Вучић играју игру која се зове Косово за власт, односно „ти нама Косово, а ми теби власт“. Део тог пакета је и медијска подршка ЕУ Вучићу у смислу одржавања илузије да је Србија пред вратима ЕУ
Бошко Мијатовић (Фото: Медија центар)
Извештај о напретку Србије на путу ка ЕУ био је још једна прилика за лажну игру Европске уније и председника Вучића пред Србијом и њеним становницима. Европска комисија је, као, озбиљна када разматра „напредак“ Србије, а и Србија је, као, озбиљна када се труди да „напредује“. Па је закључак Брисела увек, годинама, од како пратим ове извештаје, да је Србија постигла одређени или умерени напредак, али да и даље постоје озбиљне слабости које захтевају појачане напоре владе.
Опет, ето, ЕУ и Вучић играју игру која се зове Косово за власт, односно „ти нама Косово, а ми теби власт“. Игра је одавно јасна сваком ко се иоле труди да разуме политичка збивања у Србији и око ње, али ме, повремено, поново изненади њено ружно лице. Део тог пакета је и медијска подршка ЕУ Вучићу у смислу одржавања илузије да је Србија пред вратима ЕУ: ето, само што нисмо ушли и тако решили све проблеме. Један израз тога је онај део извештаја у коме се донекле позитивно говори о Србији, значи први део напред наведене реченице („одређени или умерени напредак“), с којом се овде барата ради илузије о похвалама и могућности да за коју годину стигнемо у ту Европску унију. А добар део Вучићеве популарности почива на илузији да је ЕУ на дохват руке, па и европске зараде са балканским трудом.
Постоји, свакако, и други део исте реченице, онај о озбиљним слабостима у Србији, али он није намењен српској јавности – не истиче се на РТС-у – већ служи као довољно покриће Европској комисији за стварни негативан став према учлањењу Србије. Али, и тај критички део извештаја уме да буде ублажен, односно блажи него што је реално и што би требало да буде. На пример, крајње неповољно стање медијске сцене у Србије, боље рећи медијска контрола од стране владајуће коалиције као важан темељ њихове власти, стално пролази без одговарајуће оцене европских фактора. Али, ти исти Европљани веома су брзи да осуде блаже манипулације медијима од стране Орбана у Мађарској и владајуће странке у Пољској. Послушном се гледа кроз прсте, а непослушнима ударају пацке. Или, уопште се не осуђује аутократска владавина Александра Вучића, који је преузео апсолутну власт на рачун уставних институција – од парламента надаље.
И тако, Европска унија (такође и САД) ради трговине око Косова подржава Александра Вучића у његовој владавини Србијом, која уопште не личи на европску, демократску, просвећену, већ удаљује Србију од Европе, враћа је у стара времена за која смо мислили да су за нама! ЕУ, значи, ради својих геополитичких циљева практично жртвује Србију: да политички назадује, а економски углавном стагнира. И све то ЕУ чини уз велику реторику о слободама, демократији, људским правима…
Categories: Преносимо
Кратак текст, а захтјева много, но, ево, мало.Дакле! Више не зачуђује чудна мисаона акробатика, дакле одсуство елементарне логике, ма од кога-изузеци су подразумјевани- са стране Срба произлазила: види се пракса као к о н с т а н т а, не, тек, као тренутна случајност и ,ево, и Бошко је види: практичко понашање онога што се зове Запад. А, онда, уходано иду, о истом западу, флоскуле: европско, просвећено, демократско, подразумјевајући под овим флоскулама нешто напредно, најнапредније. ‘Ајде да прихватимо да јест напредно, али: ако јест, како,онда, онаква пракса о којој, на конкретном случају, говори Бошко!? Како би Бошко-да ствар поставимо на друго елементарно!-, овако постављајући п р о б л е м , било шта с у в и с л о у теоријском смислу написао. М е т о д а
слиједи саму себе, себе развија као сопствени јој садржај и т е о р и ј с к о задобија сопствено утемељење. А код Бошка и свих нас бошкова: сви индикатори п р а к с е Запада лукави, зли, нечовјечни, напросто убивствени, али је Запад, у вредносном смислу, н а п р е д а н! Научно и теоријски „подношљиво“ да се логика- минимум минимума исте!- руга и оваквој научности и оваквој теоретичности…
А ствар је једноставна: тај квазидуализам Запада напросто је његово б и ћ е и очекивати другачије од истог значи о истом ништа незнати. Та!, ако ништа друго, а оно негдје у запећку мозга увијек имати методску вијугу: историја је учитељица живота. Тек један примјер: Запад у највећој милошти држао броза. Разлози? Два: тампон зона према СССР-у- у обзорју Запада: Русији- ,и, друго, за Запад битније: на осјетљиву геопростору поништити дух јединог, овдје, државотворног народа, а битно русофилског, што се, гледе! онога што јест, успјело…
А што се тиче демократије и просвећености: о овим двјема флоскулама које, практиковане, сију само смрт… , о њима се не може ни овдје, ни од ђутуре…