Политика: Украјинско питање надвија се и над СПЦ

Из српске цркве у Црној Гори и Македонији истичу да би давање аутокефалности у ове две земље мимо СПЦ био опасан канонски преседан, али верују да се то неће десити

Цетињски манастир: седиште СПЦ у Црној Гори (Фото: Митрополија црногорско-приморска)

Стварна претња надвила се над јединство целокупног православног света, а односи две изузетно утицајне патријаршије, Васељенске и Московске, доспели су у ћорсокак. Овако Свети синод Руске православне цркве описује тренутну ситуацију после одлуке Васељенске патријаршије да начини још један корак ка давању аутокефалности непризнатој цркви у Украјини слањем двојице својих епископа у ову земљу.

„Дошло је до значајне повреде црквених канона, који забрањују да се епископи једне православне помесне цркве мешају у унутрашње уређење и живот друге православне помесне цркве”, подсећа се у саопштењу руског синода.

Несумњиво је да се „украјинско питање” тиче целог православног света, али се с посебном пажњом прати у Српској православној цркви. О томе сведочи и недавно писмо патријарха српског Иринеја цариградском патријарху Вартоломеју, чије је делове објавила грчка агенција Ромфеа.

Према тим наводима, српски патријарх изразио је бојазан за јединство православне цркве и упоредио ситуацију у Украјини, где, осим канонске цркве која је под окриљем Московске патријаршије, делује и неканонска црква, са оном у Македонији и Црној Гори, на чијим је територијама канонски присутна Српска православна црква.

Саговорници „Политике” из српске цркве у Црној Гори и Македонији истичу да би давање аутокефалности црквама у ове две земље мимо СПЦ било опасан канонски преседан. Иако се, судећи по саопштењу руског синода, тако нешто управо дешава у Украјини, наши саговорници верују да то неће бити случај са црквом у Црној Гори и Македонији. Наиме, у разговору за „Политику”, и архиепископ Јован (Вранишковски), који је на челу Охридске архиепископије СПЦ, и протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске, позивају се на неке раније одлуке Васељенске патријаршије, везане непосредно за Црну Гору и Македонију, које дају за право српској цркви.

– У случају Македоније, Васељенска патријаршија уступила је јурисдикцију на територијама где се сад налази Охридска архиепископија Српској православној цркви томосом који је издат 1922. године. Не може неко сада то да одузима, јер би то створило много великих проблема, а било би и непринципијелно – каже архиепископ Јован.

Он истиче и да постоји канон који предвиђа да, ако једно стање у Цркви потраје дуже од 30 година, онда се оно не мења, осим ако се две цркве – она која би то стање да мења и она под чијом се јурисдикцијом налази – не сагласе о томе.

– То је одговор и на украјинско и на македонско питање. У Украјини то стање траје дуже од три века, у Македонији више деценија и толико времена су оне јурсдикционо подручје руске, односно српске цркве. Мислим да је ово што се дешава у Украјини само покушај и надам се да неће доћи и до давања аутокефалности цркви у Украјини, јер би то озбиљно пореметило односе у читавом православљу – истиче архиепископ Јован.

Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић без дилеме одговара на питање да ли би евентуално давање аутокефалности канонски непризнатој украјинској цркви од стране Васељенске патријаршије могло довести до сличног признавања такозване Црногорске православне цркве.

– Ни у којем случају питање аутокефалности у Црној Гори нити може нити сме да дође на дневни ред, нити има било каквог канонског основа за тако нешто. Очи и уши такозваних црногорских аутокефалиста ових дана упрти су у Цариград, исту ону црквену институцију која је њиховог „лидера” Мираша Дедеића пре двадесетак година лишила чина, анатемисала и искључила из Цркве. Судећи по бројним написима у неким овдашњим медијима, они се надају некаквом канонском признању такозване Црногорске православне цркве као једне полицијске творевине из Цетиња. Али, случај такозване црногорске цркве драстично је другачији у односу на црквено питање у Македонији и Украјини. Некадашња јерархија у Македонији и Украјини била је до једног момента канонска, док није пала у раскол. А у Црној Гори таква јерархија никад није ни постојала. То су самопроглашени свештеници и за православну цркву непостојећи. Мираш Дедеић је био свештеник који је искључен из цркве и рашчињен пре било какве приче о „црногорској цркви” – каже Џомић.

Он наводи да постоји, додуше, једна сличност између Црне Горе, Македоније и Украјине и црквеног питања везаног за ове земље.

– Она се огледа у утицају земаљских идеолошких групација које желе да зарад својих идеолошко-партијских и племенских интереса креирају црквено уређење према својим политичким, идеолошким потребама и за сврху националног инжењеринга – истиче протојереј-ставрофор др Велибор Џомић.

Поглавар Српске православне цркве изнео је јасан став о питању украјинске цркве за време посете Московској патријаршији крајем маја.

– Српска православна црква потпуно подржава јединство и целовитост Руске православне цркве и одлучно осуђује поступке унијата и расколника… Свако ко помаже украјинским расколницима непријатељ је не само руској Цркви и руском свету, него и свим православним словенским народима и свему православном свету – рекао је патријарх Иринеј тада у Москви. О наводима да би васељенски патријарх могао дати аутокефалност Украјинској православној цркви својевремено је у интервјуу за „Политику” говорио и владика бачки Иринеј.

– Да, не дај Боже, и постоји склоност Свесветог патријарха Вартоломеја ка некаквом једностраном и самовласном пресуђивању у случају скопског и украјинског раскола, она би била израз велике заблуде, велика духовна грешка и, са становишта устројства православне цркве и канонског права, потпуно ништава – изјавио је тада владика Иринеј.

(Политика, 11. 9. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s