Стефан Каргановић: Милане Ст. Протићу, доста је било!

За претпоставити је да је Протићев опортунистички њух намирисао неку промену у ваздуху и да сада покушава да се опет препоручи и додвори powers that be, онима за које сматра да вуку конце

Стефан Каргановић (Извор: Вечерње новости)

Пре неколико дана, 6. септембра, историчар Милан Ст. Протић, кога нико не би могао да оптужи да је особа блиставог ума, гостовао је код водитеља Миодрага Зарковића у емисији медијске куће Хелм Каст. Теме бурног разговора односиле су се на нека од најважнијих питања која се налазе у средишту пажње српске политичке јавности.

Слушајући препирку Миодрага Зарковића са Протићем, приметио сам да је у једном тренутку Протић изјавио да је (за разлику од по њему бахатог Младића) француски генерал Раул Салан на свом суђењу прихватио „кривицу“ за оптужбе које су му биле стављене на терет (видео запис, 1 сат и 32 минута). Према Протићевом схватању, и Младић би, као Салан, испао јунак да је тако поступио. Не би ли појачао ефекат своје тврдње, Протић је додао да он то зна јер има непосредан увид у Саланово држање пред судом, зато што је говор који је Салан тада одржао лично превео са француског на српски. Дакле, испада да Протић говори француски.

Прво питање, које ми је у том тренутку пало на памет, док сам Протића слушао, било је коју је реч, на француском, Салан том приликом употребио: responsable или coulpable? За контроверзу коју Протић покушава да изазове то питање је од кључне важности да би се могло утврдити да ли је у свом тумачењу Салановог излагања, као и омаловажавању и пребацивању кукавичлука генералу Младићу, Протић у праву или не.

На француском, обе речи у колоквијалном смислу могле би се превести као „крив,“ али у формалном, академском преводу – не безусловно. Сваком ко влада француским језиком јасно је да се, у зависности од контекста, responsable односи на прихватање ефективне одговорности за нешто што се догодило, али без даљњих импликација у односу на моралну или друге врсте кривицу. Реч coulpable, с друге стране, је та која се односи на кривицу у уском, кривичноправном смислу. Ово друго значење управо и јесте то што Протић приписује Салану. То је значење које је Протићу неопходно да би створио привидан повод за ружење Младића, зато што српски генерал није прихватио такву врсту кривице и то на начин како му је Хашки трибунал импутира.

Да видимо, онда, које су тачно биле речи које је пред већем Салан изговорио, и како их је Протић, као изврсан познавалац француског језика, протумачио. Интернет је заиста чудо и сваки фолирант који сматра да може да прича шта год му падне на памет требало би да то има на уму. Ма колико Саланов предмет и излагање пред француским војним већем давне 1962. године данас деловали опскурно, ипак ми није требало више од три минута да их на интернету пронађем:

DECLARATION DU GENERAL SALAN

Je suis le chef de l’O.A.S. Ma responsabilité est donc entière. Je la revendique, n’entendant pas m’écarter d’une ligne de conduite qui fut la mienne pendant 42 ans de commandement.

Цео говор наћи ћете овде.

Као што сам претпостављао, генерал Салан је изјавио да је његова „одговорност“ (responsabilité) а не кривица (coulpabilité), потпуна за оно за шта му се суди. Сваком ко говори француски јасно је да су то семантички два посебна појма и да је генерал Салан начином како се изразио само прихватио чињеницу да се заиста налазио на челу инкриминисане радње у свом предмету, али свакако не и то да се покорно солидарише са оптужницом, што у складу са својом лажном конструкцијом Протић захтева од Младића. Салан на свом суђењу није „храбро“ прихватио кривичну одговорност (culpabilité) за коју није сматрао да постоји, него је – напротив – у наставку свог излагања тачку по тачку одбацио све наводе оптужнице, као што је Младићев тим одбране учинио на суђењу српском генералу. На Салановом суђењу све је текло потпуно супротно од Протићеве перфидне, и за таквог познаваоца француског језика каквим се он представља, неопростиве лингвистичке варке, којом се послужио да би гледаоце довео у заблуду и да би помоћу лажираног контраста себи дао повод да генерала Младића прозива за кукавичлук јер, наводно, није следио Салановом „храбром примеру.“

Генерал Раул Салан 1958. године (Извор)

Што се тиче Протићевог фамозног превода Салановог излагања пред француским војним судом, тога – зачудо – на интернету нигде нема. Ако је Протић рекао истину да је тај текст превео, нека га покаже јавности па да видимо како у његовом преводу кључни појмови гласе и колики је стручњак за француски језик.

Али безобразлук који Протић испољава није ограничен на област лингвистике. Он иде дубље и даље. Сваки покушај поређења Салана и Младића, мимо чињенице да су обојица војници, скаредан је и увредљив, и може бити својствен једино другосрбијанском лапрдалу. Генерал Салан је несумњиво на свој начин био француски патриота. Али у бити он је био империјалиста који је покренуо војни пуч 1961. године зато што није могао да поднесе губитак Алжира, као што нешто раније није могао да преболи губитак Индокине, где је такође командовао француским снагама. За разлику од њега, генерал Младић је родољуб који је вршио своју војничку дужност не на туђој територији, него буквално на родној груди, где је бранио своју земљу и свој народ. Част Салану, али између њега и Младића нема основа за морално, професионално или било које друге врсте поређење, осим у осиромашеној машти надобудног Протића.

Поновно активирање у јавном простору доскора заслужено заборављеног Протића засигурно има своје објашњење. Као на изданак, да кажемо, угледне грађанске породице који је осамдесетих година, док се припремало разбијање Југославије, студирао и стекао одређене везе на Западу, на Протића се вероватно рачунало да допринесе том процесу. Он је деведесетих био један од оснивача ДЕПОС-а и члан вођства ДОС-а. После пуча 2000. године (који је, за разлику од Салановог, успео) газде су Протића наградиле амбасадорским положајима. Међутим, Протићево будалисање се ускоро и њима огадило и најурили су га са свих функција.

Милан Ст. Протић (Извор: Јутјуб)

За претпоставити је да је Протићев опортунистички њух намирисао неку промену у ваздуху и да сада покушава да се опет препоручи и додвори powers that be, онима за које сматра да вуку конце. То је једино рационално објашњење за бесомучну кампању коју води за одустајање од Косова, за признавање кривице за лажни геноцид у Сребреници (о чему очигледно ништа не зна) и политички коректно блаћење генерала Младића. Објашњење које нам недостаје је зашто се потрошени лик као што је Милан Ст. Протић уопште позива у емисије, да распреда своје глупости.

Време је да Протићу неко без увијања каже: ça suffit!

Advertisements


Категорије:Разномислије

Ознаке:, , ,

5 replies

  1. Рат су планирали, финансирали, организовали и остварили
    САД, и остали њихови сатрапи из НАТО пакта, дакле: они –
    којима је Протић лизао задњицу док је био код њих амбасадор.

    Што се тиче Сребренице, ствар је потпуно јасна.
    На сва документа која се односе за Сребреницу, стављен је
    ембарго за наредних 30 до 50 година?!
    Ратиште у БиХ осматрало је 2 авакса и 7 сателита, а холандски
    батаљон мировњака имао је мобилене са сателитском везом.
    Поред оваквог нагледања и контроле, из ваздуха и са земље,
    није могуће да не постоји ни једна слика или видео запис о
    наводном геноциду Срба ВРС над муслиманима/Бошњацима
    Портић просто баљезга и ради у корист непријатеља србског
    народа!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  2. На сваком месту, у свакој прилици треба отварати очи народу. Мора се знати ко је заиста инелектуалац и познавалац ствари, а ко марионета која се таквим представља. Заиста умном човеку је важно да каже шта мисли и шта је истина. Марионетама је важно шта ће о томе што говоре да кажу они који марионетама управљају. У суштини, марионете зарађују тако што смишљају изјаве на задате теме које испуњавају циљеве наручиоца. Шта је заиста истинито њима није важно, а није ни сфера њиховог назови стручног интересовања.
    Каргановић је пример умног часног човека, а Протић умишљеног познаваоца ствари.

    Свиђа ми се

  3. Karganovic cinjenicno, mada se moze I upitno.
    Ide li se prvom metodom, nabrajaju se pokazatelji-
    – indikatori-, u ovom slucaju: istoricar, govorenje, laganje, obmanjivanje, budalisanje, raspredanje…,
    cak I potrosenost… Dobra metoda buduci, kao opisna, veoma jednostavno citaocu privodi istinu.
    Ide li se metodom upitivanja takodjer se dolazi do istine, mada, tek na prvi pogled, teze. Zasto teze? Vec ovaj upit zahtjeva rasclanjivanje fundamental nih, glagolskog oblika,pojmova: brstiti I prskati. Bitno su narodski, te, zato I, smisaono, viseslojni. Da ovu viseslojnost, radi ustede papira!, ne rasclanjujemo, reci cemo samo da su pojmovi bitno uzrocnoposljedicno vezani, te, takodjer: brstiti je radnja koja, kao sila, proizvodi prskanje; Ovaj proizvod- prskanje!- javlja se u dva, moguce, modusa: zvukovnom i u obliku cestica. Bitan je Ovaj drugi modus jer, naidje li na opreku na istoj se zaustavlja i prelazi u kruto stanje, sto moze usloviti bitnu mijenu u samoj opreci. Ovo se ne dogadja kada, recimo, koza brsti, buduci je to cista prirodna radnja, no se nalazi samo kod odredjenog
    broja dvonoznika.
    Da zakljucim: ako bi se konkretnog dvonoznika podvelo pod ovu metodu, te upitivalo da li govori ili brsti, izbjegle bi se sve one opisne radnje izrazene glagolskim imenicama, a dilemma: govori ili brsti,
    ispostavila bi se kao nebitna; zadato je: radi prskanja dok brsti uspostaviti razumnu prostornu distancu radi moguce promjene stanja onoga ko treba da uspostavi tu distancu. Uvjeren sam da je
    Voditelj imao to na umu, te da nije polucio bitne negativne, prije svega bakterioloskovirusne, posljedice.
    Neka mi Karganovic ne zamjeri sto dozvolih sebi da saopstim ono sto I on zna: da se kvaziistoricarskim olupinamama moze I ovako pristupiti.
    ,

    Свиђа ми се

  4. „За претпоставити је да је Протићев опортунистички њух намирисао неку промену у ваздуху и да сада покушава да се опет препоручи и додвори powers that be, онима за које сматра да вуку конце. “

    Каргановићева једна реченица вреди више него сва животна лапрдања ове протуве и ругла, која је само за земана архипротува, Ђинђића и Коштунице, могла бити нешто више од, што би рекао Гогољ, титуларног саветника.

    Свиђа ми се

  5. Одличан текст. Свака Вам част, господине Каргановићу!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s