Свештеник Ненад Илић: Реално и виртуелно

Из дана у дан можемо да се осведочимо како виртуелност све више утиче на опипљиву реалност. На лоше и добре начине. И традиционална улога свештенства претрпеће знатне промене сем у центру Богослужења

Искушење људи који живе ближе природи је да им природа постане непрозирна. Да кроз њу не сагледавају Божију промисао и присуство. Да им природа постане извор критеријума и вредности.

Искушење људи који живе у градовима, изоловани од природе, је да им људска дела постану непрозирна. Да кроз њих не сагледавају Божију промисао и присуство.

И једно и друго искушење производе виртуелна поља на којем се срећу, а често у сукобљавају фантазмагорије али и Богопознање. Од прича, симбола, измишљених ликова до Божијег откривења.Та виртуелна поља говоре о сталној тежњи човека да надиђе чулну стварност која му не нуди оне најважније информације. И она су често веома утицала на живот.

У модерном времену виртуелност је била смештена у детињасту, уметничку или религиозну беспомоћност, а „објективна реалност“ у којој се могло активно деловати на свет око себе имала је апсолутну превагу.

Постмодерна времена враћају достојанство субјективности и виртуелности. Дигитална полицентрична култура и њена виртуелност све очигледније утичу на наш живот. Понеког верујућег то плаши, понеко у томе види – после дуге владавине самозаљубљене модерности – нову шансу за ширење вере.

Верујући ће у будуће морати са вером у Бога, једину Реалност која је изнад виртуалних и „реалних“ светова да креирају своје светове у виртуелности подједнако ако не и више него у опипљивој реалности.

А Црква ће у будућој мешавини опипљиве реалности и виртуелности полако уступати многе своје традиционално организоване делатности креативној активности инспирисаних сведока и слободно успостављених заједница. Из дана у дан можемо да се осведочимо како виртуелност све више утиче на опипљиву реалност. На лоше и добре начине.
И традиционална улога свештенства претрпеће знатне промене сем у центру Богослужења.

Увек ће остати и, још важнији него што је то сада биће за Цркву задатак да у свету обезбеди на што више места и за што више оних који се одазову позиву – служење Свете Литургије, у чијем центру је било и биће приношење и освећење природе, све творевине, Једином Реалношћу и Причешће Њом верних. Одржавање светости, Живот.

(Фејсбук страница свештеника Ненада Илића)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s