Владимир Коларић: Антиномије политичког реализма

Ми уосталом имамо Јеванђеље и имамо Косовски завет, који нас уче шта је реализам, шта је истинска реалност и да се идоли овога света руше само Царством Божијим

Владимир Коларић

Поред естетског, антрополошког и философског, постоји и политички реализам, који свакако подразумева две ствари: да се правилно, са што мање илузија и учитавања, процењује постојеће стање и да се дела у складу са могућностима.

Реализам у том смислу представља основу политичког промишљања и деловања као таквог, где чак и идеолошке конструкције служе конкретним и остваривим политичким циљевима. Идеолошке визије се не постављају као циљ него, евентуално, само као средство.

Политички реализам, у времену кад смо апсолвирали штетност политичких идеализама и оспорили вредност универзалних наратива, с једне стране се чини као пут повратка политичком, па чак и институционалном, националном контексту у ком се одвија политички процес. С друге стране, овакав реализам је често покриће за голи политички прагматизам, цинизам и легитимизацију права јачег. Такав реализам полази од примата интереса и сугерише да је у „нашем“ интересу да се увек опредељујемо за јачег.

Треба имати на уму и то да се ниједно деловање у јавном простору не одвија изван одређеног идејно-вредносног контекста, па и оно на први поглед најпрагматичније и најреалистичније. Наш поглед је увек посредован већ и формама којима, или којима неко у наше име, дефинише реалност. Ниједно политичко деловање није лишено циљева, који нису резултат безинтересне разумске процене, него и одређених темељних, на овај или онај начин освештених, концепата и уверења.

Такође, то деловање је у великој мери условљено културом, која и даље представља најтемељнији идејно-вредносни систем који учествује у формирању појединаца и група. Он је као такав „старији“ од идеологија, али не мора да значи да и сам није и не може бити идеолошки условљен, односно да инструментализација нарасле културне самосвести нема своју идеолошку функцију.

Реализам постоји као политички појам све док је свестан својих антиномија и док се креће у простору политичког, дакле у простору заједнице. Оног тренутка када се подреди транс-политичким процесима саморегулишућег света капитала, који укидајући културе и идеологије укида политичко, он постаје само сервис једне одавно осамостаљене моћи тлачења, која је на трагу укидања не само свега политичког и друштвеног, него и људског.

Реализам не би смео да служи идолима, јер идоли су илузија и прашина. Реализам је политички појам само кад руши идоле, а не кад им приноси жртвене дарове.

Ми уосталом имамо Јеванђеље и имамо Косовски завет, који нас уче шта је реализам, шта је истинска реалност и да се идоли овога света руше само Царством Божијим. Немојмо то да заборавимо.

Advertisements


Категорије:Забрањено са Владимиром Коларићем

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s