Требало би избегавати дугачке приче, пре свега о себи самом и не узимати често себе за пример, пише Ла Рошфуко
Франсоа де ла Рошфуко
Случајно сам наишао на овај текст Ла Рошфукоа који говори о конверзацији. Сматрајући га трајно актуелним, усуђујем се да га понудим евентуалном читаоцу да би га и он, као и ја, без помоћи са стране, сместио на право место и у центар наших политичких збивања. Надам се да би сваки закључак морао бити недвосмислен у одређивању лица на које би се текст могао односити.
„Требало би избегавати дугачке приче, пре свега о себи самом и не узимати често себе за пример.
Никада не би требало говорити са позиције ауторитета нити употребљавати велике речи и изразе који превазилазе значај ствари о којима се прича. Пожељно је сачувати за себе сопствено мишљење, ако је резонско; али чувајући га, не би се смело доводити у питање или повредити осећање других, или показивати зачуђеност и шокираност због онога што су они рекли. Опасно је настојати да се у сваком случају буде господар конверзације, и говорити непрекидно о једној те истој ствари; мора се индиферентно ући у све пријатне теме разговора који се води и никада видно не настојати да се конверзација усмери на тему и оно што већ имаш намеру да кажеш.
Неопходно је прихватити да свака врста конверзације, ма колико часна и мисаона она била, не пристаје подједнако свакој врсти часних људи: требало би изабрати оно што сваком одговара, и такође, одабрати прави тренутак да се то каже; али, има и много уметности у знању да се говори баш о сижеу (à propos), као што није ништа мање важно знати ћутати. Постоји врло речита тишина: она служи да се понекад нешто потврди, или осуди; постоји тишина хумора и тишина за респект, има, на крају крајева, и сам изглед, прави тон и вештина да се на сугестиван начин нешто чини пријатним или непријатним, има деликатности и шокирајућег у конверзацији; тајна да се саговорник тиме служи дата је само малом броју људи.
Важно је знати слушати и не присиљавати себе да се нешто мора рећи по сваку цену“.
Categories: Дневник читаоца/гледаоца
Хвала г Пакићу, ови савети Ла Рошфукоа су врло корисни.
И ја ћу приложити нешто :
Тајна доброг чланка (проповеди) је да има добар почетак и добар крај. И да оба буду што ближа.
Или, на енглеском :
The secret of a good sermon is to have a good beginning and a good ending ; and to have the two as close together as possible.