Протојереј Андреј Ткачов: Жив међу мртвима

Необновљени људи су мртви духом, и Христос међу њима не пребива. Ево смисла ађеоског питања: „Што тражите Живог међу мртвима? Њега овде нема. Он је васкрсао“

Протојереј Андреј Ткачов. (Фото: Православие.ру)

Анђели који су разговарали са женама мироносицама код празног гроба, где је лежало тело Исусово, поставили су женама просто питање: „ Што тражите живог међу мртвима? Није овде, него устаде“ (види: Лк. 24: 5–6).

Делује да је све јасно. Ипак, питање је постављено тако, као да су жене стајале на гробљу међу гробовима и тражиле нешто што је сахрањено, нешто срцу веома драго. „Што тражите живог међу мртвима?“ – у том случају заиста могу да се то упитају. Али, ствар је била сасвим другачија. Било је то зелено, процветало место, врт. И у врту се налазио гроб, усечен у камену, у који нико никада није био положен (види: Јн. 19:41).

Тако се испунило пророчанство Исаије, који је рекао за Месију: „ Одредише му гроб са злочинцима, али на смрти би с богатијем“ (Ис. 53: 9).

Како је Христос нови Адам, глава новог, спасеног човечанства, прво је требало да га угледају женске очи. Као што су и првог Адама у рајском врту угледале очи жене-супруге. Јеванђеље у свим значајним догађајима одражава чудесне догађаје древне историје, записане у књизи Постања.

Дакле, около нема никаквим мртваца. Постоји лепота врта и жена које траже тело Новог Адама. У овим условима, питање Анђела добија посебан смисао. „Што тражите Живог међу мртвима?“

У правом смислу речи, Христос је једини Живи у читавој васељени мртваца, између осталог и међу нама. „Христос, васкрснут из мртвих, више не умире; смрт не господари више над Њим“ (Рим. 6: 9). Зато Христос међу људима и јесте „Жив међу мртвима“.

Осим тога, постоји смрт физичка, и постоји смрт морална. Последња означава замирање савести, обраћање свецеле душе ка земљи и потпуну безосећајност према духовној реалности. Такав човек (а таквих је пуно) представља несахрањени труп. Хода попут живог човека, али заудара на леш. Тражити Христа међу таквим људима представља бескористан посао. Христа треба тражити међу онима који су сами оживели у Христу, и који могу, делимично, поновити за Павлом: „Тако не живим више ја, него Христос живи у мени“ (Гал. 2: 20).

Крајње незнање таквих људи јесте главни разлог оскудевања у вери! Знање о Богу не може заменити обраћање са Самим Богом. Исто тако и знање формуле воде не ослобађа од жеђи човека, који жели да пије.

Свети Димитрије Ростовски има смелу проповед на ту тему. Светитељ говори: „Кренућу код разумних и паметних, богатих и славних. Потражићу код њих мог Исуса“. Отишао је. Тражио. Нема Исуса код богатих. Има разврат, има гордост, има раскош, а Исуса нема. „Отићићу, – вели, – онда к беднима. Међу њиховом простотом лакше је наћи Господа“. Лакше јесте. Али ни тамо Га нема. Постоји злоба, постоји завист, сујета, али Исуса нема.“

Даље светитељ одлучи да оде к свештеницима. Проналази их да служе „не за Исуса, него са кору хлеба“. Ништа није боље са архијерејима (сам се не бих осмелио да кажем, али то светитељ говори о сабраћи). Дакле, обишавши свет, богољубива душа остаје са оним сузама које је код гроба лила Магдалина. И питање у души исто је: „Уклонише мога Господа, и не знам где су Га ставили“ (Јн. 20: 13).

Све, за чим у животу трагамо, све, без чега се моримо, има Исус Христос. Тражимо славу – Он је најславнији. Тражимо лепоту – Он је „лепши од свих синова човечијих“. Тражимо силу – Он је сила Божја. Он је и Премудрост, и Светлост Свету, и најбољи Друг, и Велики Цар. О томе детаљно и умиљато говори наш други светитељ – Тихон Задонски. И ево, трагамо бесциљно, као да заборављамо да су сва блага у рукама Сина Божијег. А када почнемо Њега да тражимо, тражимо Га међу „мртвима“, и није ни чудо што га не можемо наћи.

Будимо, хришћани, мудри као змије. Онако како Реч Божја налаже. И мудрост змијска значи промену коже. Змија не може дуго издржати у једној кожи, већ је често мења. Са сузама се натерајмо да скинемо са себе све прљаво и старо, заплачимо пред лицем Божјим, како бисмо се Његовом силом обновили. Необновљени људи су мртви духом, и Христос међу њима не пребива. Ево смисла ађеоског питања: „Што тражите Живог међу мртвима? Њега овде нема. Он је васкрсао“.

Умро је за грехе наше, а васкрсао за наше искупљење. Да се ми не бисмо угушили у оној прљавштини и буђи, које су одавно постале наша друга природа.

Са руског Ива Бендеља

(Православие.ру, 14. 4. 2018)

Advertisements

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s