Таj негативни процес се супротставља правим вредностима у етапама. Прво релативизуjе поjмове не би ли замутио разлику између врлине и греха. Релативизуjући све, процес прелази у следећу фазу, фазу редефинисања претходног греха у нову врлину, и демонизовања претходне врлине

Извор: Има наде

Феликс Н. jе на моменат заборавио да Велики брат све пажљиво слуша. Поменуо jе, на интернет дискусиjи, да „Библиjа и Бог идентификуjу хомосексуалност као грех.“ Оваj страшан faux pas доспео jе до ушиjу управитеља Универзитета у Шефилду[1] на коме jе Феликс радио на мастер тези. Брже боље, донели су одлуку да га избаце. Jадан Феликс jе био запрепашћен. Универзитет га протеруjе због коментара, и то због коментара изнесеног у окружењу и контексту независном од универзитета. Чак и да jе коментар био у контексту студиjа, Феликс jе изнео чињеницу чиjу би истинитост управитељи могли да потврде у консултациjи са професорима теологиjе[2] и Шефилдским институтом за интердисциплинарне библиjске студиjе[3]. Наравно, могли би и лично да провере шта пише у Библиjи, али нереално jе очекивати толики напор; на краjу краjева, ко зна колике хиљаде докумената мораjу да овере сваки дан. Елем, опоравивши се од шока, Феликс jе поднео тужбу против универзитета уверен да jе правда на његовоj страни. Правда можда и jесте, али закон, чини се, ниjе. Суд jе закључио да jе Универзитет у Шефилду – државни универзитет nota bene – деловао у складу са законом. Испоставља се да Феликс има право на мишљење, али не и на изражавање. Будући да се англосаксонско право базира на преседанима знатно више него римско, последице ове пресуде могу бити многоброjне и врло занимљиве. Но, уместо да се задржимо у правноj сфери, послушаjмо мудри мото Универзитета у Шефилду – Rerum cognoscere causas[4] – и размотримо узроке коjи су довели до самог спора.

Чувени Енглески песник Џон Дан[5] jе ухватио суштину у стиху

Буди више од човека или си мањи од мрава.[6]

Одбацивши трансцедентно, надсвесно, човек проглашава себе за меру свих ствари. Овакав став постаjе доминантан већ са почетка Ренесансе и поjаве Хуманизма коjи се може видети као „самовољно одваjање човека од Небеса у име осваjања Земље[7].“ Одбацибши оно што га уздиже, човек jе постао потчињен супротном процесу – процесу деградациjе. Како jе, и зашто, дошло до промене човекове духовне ориjентациjе jе изузетно комплексно питање чиjа анализа превазилази оквире овог кратког текста. Довољно jе, на овом месту, препознати да је процес дегенерациjе, дисолуциjе, и декаденциjе доминантниjи од процеса духовног усправљања већ дуже време. Таj негативан процес jе по природи субверзиван. Он се супротставља правим вредностима – постепено, у етапама. Прво релативизуjе поjмове не би ли замутио разлику између врлине и греха[8]. Растеже дефинициjе и преусмери критериjум од трагања за истином (обjективност) ка сфери jавног мњења, личних ставова и мишљења (субjективност)[9]. Релативизуjући све, процес не стаjе већ прелази у следећу фазу, фазу редефинисања претходног греха у нову врлину, и демонизовања претходне врлине. Одличан пример овог субверзивног процеса у акциjи jе трансформациjа друштвеног става о лихварству. Људи су дуго били свесни зла и неморала у сржи лихварства. Постепено, оно jе почело да се толерише. Када jе почело да се толерише, ниjе требало да прође дуго да се заборави да jе уопште било сматрано лошим. Коначно, оно jе почело да се сматра и пожељним. На краjу краjева, jедан од наjвећих идола данашњице jе новац[10], а основни метод његовог стицања jе управо лихварство[11]. Jош jедан добар пример jе пример прождрљивости. Приметимо да се чак и саме речи – лихварство и прождрљивост – врло ретко користе у свакодневном говору, и да многи више и не знаjу шта значе[12]. То ниjе случаjно. Ако се ствари обрћу наглавачке, и врлине и греси замењуjу места, логично jе да ће се и имена грехова, коjа су етимолошки негативна, бити промењена. Биће замењена или неутралним или, ако jе то могуће, позитивним речима. На пример, реч хомосексуалац jе у енглеском давно замењен са queer (чудан, неуобичаjен; не нужно у лошем смислу), а потом са gay (весео; позитиван смисао). Задржимо се jош на овом примеру, коjи jе jадног Феликса коштао мастер дипломе, не нужно зато што се хомосексуализам посебно страшна мана (многи греси су далеко гори и опасниjи; све традициjе су у сагласjу да су међу наjгорима похлепа и прождрљивост), већ зато што се његова нормализациjа и извртање у нешто позитивно одиграва управо у ово време (другим речима, сад jе и то дошло на ред).

Пошто је хомосексуализам декриминализован и наметнут као нормалан, почео jе процес захтевања његовог повлашћеног положаjа, тзв. позитивне дискриминациjе, често праћен покличима за jеднакост, различитост[13], толеранциjу[14] итд. Но, ни то ниjе довољно. Неопходно jе трансформисати став и о свим пропратним негативним феноменима. А коjи jе наjопипљивиjи, наjдиректниjи негативан феномен асоциран са хомосексуалношћу? HIV/AIDS. Имаjући то на уму, не би требало да нас чуди да jе Калифорниjа недавно усвоjила закон по коме особе са HIV/AIDS могу свесно излагати друге том болешћу без правне репрекусиjе. Дакле, свесно ширити HIV/AIDS више ниjе кривично делу у Калифорниjи[15]. Ово ниjе изолован случаj, ово jе последица свега претходног, и све су индикациjе да ће ствари наставити да иду у том смеру. Наjсвежиjи прилог овоj тези jе вест да jе у Канади, у Торонту, болница за оболеле од HIV/AIDS одлучила да отвори ресторан чиjи ће кувари, и остало особље, бити искључиво оболели од те болести[16].

Како се супротставити процесу деградациjе jе сложено питање. За почетак, неопходно jе уочити да се таj процес одвиjа. Не каже се без разлога да jе наjвећи трик коjи jе Ђаво извео таj да jе убедио људе да не постоjи. Такође, треба jасно имати на уму да свет не почиње од нас. Претходне генерациjе нису биле непросвећене, вулгарне, затуцане незналице. Напротив, у неким стварима биле су далеко испред нас. Дакле, велика jе грешка бити ограничен на jавно мњење и тренутни Zeitgeist. Ако ништа друго, оно што нам се представља као врлина треба да буде подвргнуто принципу quod semper, quod ubique, quod ab omnibus[17]. Већ то нас може довести близу одговора.

[1] University of Sheffield.

[2] Универзитет у Шефилду нуди програм основних студиjа из теологиjе.

[3]  SIIBS

[4] Лат. Открити узроке ствари.

[5] John Donne.

[6] Део песме „An Anatomy of the World“:

Thou knowest how poor a trifling thing man is,
And learn’st thus much by our anatomy,
The heart being perish’d, no part can be free,
And that except thou feed (not banquet) on
The supernatural food, religion,
Thy better growth grows withered, and scant;
Be more than man, or thou’rt less than an ant.

[7] Rene Guenon.

[8] У овом контексту, грех ниjе искључиво библиjски поjам, већ супротност врлине у ширем смислу.

[9] Ово jе посебно уочљиво у jавним расправама о етичким питањима у коjима се све ређе говори о ономе што jе исправно, а све више о ономе што jе популарно прихватљиво.

[10] Свима jе позната фраза „Greed is good“.

[11] Неко може проговорити да ствари нису баш такве, да се много људи критикуjе и осуђуjе банкаре и сличне. Да, заиста jе много људи коjи критикуjу лихваре али, иза све те критике, често се криjе завист што они сами нису били у могућности да ураде оно што су урадили они коjе критикуjу.

[12] Лихварство (usury) се врло ретко користи у свакодневном Енглеском.

[13] Занимљиво jе како људи коjи идеолошки пропагираjу jеднакост и различитост никада немаjу проблем са суштинском некомпатибилношћу ова два поjма.

[14] Сетимо се Честертоновог афоризма: „Толеранциjа jе врлина човека коjи нема убеђења“.

[15] https://www.washingtonpost.com/news/to-your-health/wp/2017/10/09/knowingly-infecting-others-with-hiv-is-no-longer-a-felony-in-california-advocates-say-it-targeted-sex-workers/?noredirect=on

[16] https://beta.theglobeandmail.com/life/health-and-fitness/health/torontos-casey-house-combats-stigma-of-hivaids-with-pop-uprestaurant/article36693663/?ref=http://www.theglobeandmail.com&

[17] Лат. Оно што је увек, што је свугде, у шта сви верују.

Categories: Аз и буки

Tags: Филип Јевтић, идеологија хомосексуализма