Ознаке

, , ,

После фијаска у спровођењу конкурса за споменик Зорану Ђинђићу, ово је још један удар на нашу савремену скулптуру, која се као и светска, већ деценијама не изражава путем фигурације. На конкурсу за споменик Зорану Ђинђићу ниједно решење није било фигуративно. Тешко да ће иједан српски скулптор савременог стила предложити фигуративно решење споменика Стефану Немањи

Слободан Малдини

У току је јавни и позвани међународни двостепени конкурс за израду решења за спомен-обележје Стефану Немањи на Савском тргу у Београду. Након спорења у вези локације споменика творцу српске државе у средњем веку, напуштена је идеја да он буде постављен испред комплекса Генералштаба срушеног у НАТО бомбардовању. Место испред Главне жељезничке станице у жижи Савског трга, прихваћено је као много погодније. Међутим, још увек не постоји општа сагласност стручне јавности у погледу стилских карактеристика будућег споменика. Да ли је идеја о фигуративном стилу коју заговарају представници расписивача конкурса прихватљива у истој мери као што споменику одговара новоизабрана локација?

Иако је из наслова конкурса јасно да се ради о спомен-обележју а не о искључиво фигуративној скулптури – статуи, расписивач је препоручио фигуративно скулпторско приказивање Стефана Немање у стојећем ставу, у једноставнијој одори, са скинутом капуљачом, венцем на глави, енколпионом на грудима. Предвиђено је чак да Стефан носи неисукан мач и држи Хиландарску повељу, а његова „рука може да показује у одређеном смеру.“ Оно што расписивачу очигледно није јасно је чињеница да је савремено вајарство одавно одбацило фигурацију као средство уметничког изражавања и определило се за апстракцију. Јер, апстрактна композиција, инсталација, чак сценографија су много моћнија ликовна средства која у себи могу да носе обиље порука, симбола, метафора, хипербола, што фигуративно вајарство не садржи. Због тога је и савремено вајарство, естетски различито од класичног, неупоредиво више набијено садржајем и значењима.

После фијаска у спровођењу конкурса за споменик Зорану Ђинђићу, ово је још један удар на нашу савремену скулптуру, која се као и светска, већ деценијама не изражава путем фигурације. На конкурсу за споменик Зорану Ђинђићу ниједно решење није било фигуративно. Тешко да ће иједан српски скулптор савременог стила предложити фигуративно решење споменика Стефану Немањи. Напросто, данас фигурација више није у употреби, јер апстракција пружа невероватно шире могућности и вредности скулпторског изражавања од фигуре.

Скулптуре у Скопљу (Извор: Википедија)

Али, можда је идеја неуких расписивача да од наше престонице направе циркус попут оног у Скопљу? Највећу културну деградацију у историји доживео је македонски главни град током протеклих година. „Скопље 2014“ је назив контроверзног пројекта за који се претпоставља да је коштао чак 500 милиона евра, у којем је град претрпан фигуративним скулптурама историјских и других личности. На трговима, мостовима, улицама, постављене су десетине уметнички безвредних, иритирајућих скулптура националистичког историцистичког кича. Због њих, свет данас гледа на Скопље као на невиђену престоницу сиромашне државе која се по екстравагантности и општем неукусу граничи са безумљем.

Допуна наслова и опрема: Стање ствари

(Новости/Crystal Ship, 24. 11. 2017)

Advertisements