Ознаке

, ,

Алтернативна стварност, Република Хрватска, 1993. године, студио ХРТ-а, неколико гостију чија имена нису важна, а који верно представљају хрватску јавну и политичку сцену, жустро расправљају о тренутној политичкој ситуацији.

– Мислим да је дошло време да након 50 година титоизма коначно извадимо главу из песка, погледамо истини у очи, и суочимо се са стварношћу. Не можемо више живети у митовима и прошлости.

– Слажем се, али кључна ствар је да ништа не урадимо једнострано, већ да о свим најбитнијим стварима отворимо јавну дебату, искрени дијалог свих нас кроз који ћемо видети шта и како даље да чинимо.

– Чињеница је да је Крајина хрватска и да је никада нећемо експлицитно признати као независну државу. Али, исто тако је чињеница и да тамо живи пола милиона Срба, у де факто независној држави, са својом влашћу и својом војском, с јаком економском и политичком подршком Београда.

– Да додам, и војном! Знамо ко је и како у лето и јесен пре две године направио самопроглашену РСК, и да то нису самостално урадили крајишки Срби. Ово је важно да нагласим јер има неких међу нама који звецкају оружјем и који би да проблем реше на исти онај начин на који не само да нисмо успели да га решимо, већ на који је он иницијално и настао.

– У праву сте, наравно, али ја сам само хтео да кажем да ти људи који тамо живе имају своју територију, своју власт, да он не желе да буду део Републике Хрватске и да ми немамо начина да их на то натерамо.

– Тачно тако, а поставља се и питање не само нашег капацитета да реинтегришемо самопроглашену РСК, већ и интереса да то покушавамо.

– Мени није јасно како ти људи очекују, све и да неким чудом војно заузмемо окупиране територије, да реинтегришемо тамошње Србе. Они имају искуство геноцида у Другом светском рату, али и искуство 70 година живота у заједничкој држави са Србијом. Мислите да ће они преко ноћи то заборавити и сви сложно запевати „Лијепа наша“?

– У Хрватској има преко 700 000 Срба, у Крајини пола милиона. Они већ сто година имају повољније демографске трендове од Хрвата. Замислите на шта би личио наш парламентаризам да СДС добије 20% места у Сабору. Ниједна влада се не би могла формирати без Срба.

– А тек како ће бити кроз 50 година. Срба је на Балкану преко 9 милиона, нас једва упола толико, а ми бисмо још да их задржавамо у истој држави с нама, иако смо пре 2 године ратовали да изађемо из заједничке државе са Србијом!

– Свакако, ми једнострану самосталност Крајине никада нећемо признати, али исто тако морамо уважити неке чињенице које би нам у овом тренутку омогућиле нормалан суживот са Србима. И не причам само у име нас из Загреба, којима је удобно да се овако на телевизији играмо рата и високе политике, причам у име свих оних Хрвата који су остали да живе на крајишкој територији и којима живот није нимало лак. Наше напоре треба да усмеримо пре свега ка њима.

– Сматрам да предлог обавезујућег споразума између Хрватске и РСК мора да садржи гарант о формирању Заједнице хрватских опћина која је предвиђена примирјем од прошле године, а која, ево, још увек није заживела.

– Након тога, можемо коначно да почнемо да се бавимо економским питањима, онима која живот значе, а да препустимо ратне игре разним малим Наполеонима који живе у прошлом веку и који мисле да се ствари на тај начин могу решавати, на концу 20. столећа.

– Ми као да заборављамо да највећи део хрватског извоза нафте и других енергената иде управо у РС и РСК, с којима би неки овде поново да ратују. Ти исти никако да се запитају шта ће пунити буџет у случају поновне ескалације сукоба, кад останемо без највећег страног тржишта за нашу робу.

– Да не говоримо о потенцијалу који бисмо развили када бисмо се прикључили изградњи аутопута Бања Лука – Книн, и не само финансијски, већ и изградњом додатне деонице од Книна ка Сплиту.

– Они који кажу да ми градимо „пут Велике Србије“ као да заборављају да већина страних туриста, чији се број од избијања сукоба смањио десетоструко, долази управо из Средње Европе.

– И сад имамо ситуацију у којој би, у случају потписивања обавезујућег споразума с Крајином, већина тих туриста почела да се враћа на хрватско приморје, и то управо аутопутем који би неки, хвала Богу ретки, појединци на хрватској страни да гранатирају, уместо да граде.

– Не само то, мировни споразум са Србима би широм отворио врата страним инвестицијама с истока, пре свега из Русије и Кине. А сви знамо да су окосница наше привреде управо ти страни инвеститори који у овом тренутку недостају.

– Не треба заборавити ни инвестиције из Србије. Ц-маркет је већ одавно заинтересован да се прошири на наше тржиште, говоримо о инвестицији од преко милијарду немачких марака.

– Али, заборављате да има оних којима и то смета, оних „великих Хрвата“ који причају о економском колонијализму на прагу 21. века.

– У закључку, рекао бих да је потез председника Туђмана који се у Минску руковао с Гораном Хаџићем храбар и добар за Хрватску, ма колико се то некима не свиђало.

– Опет, данас некима смета Хаџић, а заборављају да би њихова усијана реторика могла довести до тога да сутра преговарамо с једним Мартићем.

– Драго ми је што такви представљају дебелу мањину хрватског друштва и што се њихов утицај, али и број, непрестано смањује.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Новака Драшковића, 5. 8. 2017)

Advertisements