Ознаке

, , ,

Стеван Гајић

Опет смо били сведоци да председник мале и животно угрожене Македоније чита лекцију свим политичарима југословенског простора.

Овог пута, он је одбио да се састане с Карлом Билтом, уз америчког сенатора Џона Мекејна најпрепознатљивије лице агресивне политике онога што препознајемо као политички Запад.

Уместо сусрета – што на нашој географској ширини налаже сервилан, рајетински однос, нека врста бонтона када се ради о комуникацији с трећеразредним, каткад и опскурним посетиоцима попут Јелка Кацина – Иванов је Билта још и директно утерао у лаж.

На питање једног македонског новинара да ли је тражио пријем код Иванова, Билт је, не трепнувши, одговорио да није, а онда је у македонске медије процурео факсимил дописа Европског савета за спољне односе (European Council of Foreign RelationsECFR), чији је Билт копредседник, из којег се види да је ова НВО пре 13 дана обавестила кабинет Иванова да би била „одушевљена“ да с македонским председником разговара о „огромним изазовима“ с којима је „Западни Балкан“ суочен.

Кабинет Иванова је потврдио аутентичност факсимила писма ECFR. Уместо с Ивановом, што је био главни циљ посете, као и оне претходне комесара ЕУ за проширење Јоханеса Хана, Билту су, као и Хану, преостали уобичајени саговорници – челници странака које подржавају „Тиранску платформу“, СДСМ Зорана Заева и албанске партије.

Други аспект посете потенцијално је знатно озбиљнији и опаснији.

Поред Билта, ECFR је најавио и долазак (нама веома добро познатог) Роберта Купера, првог преговарача ЕУ у процесу предаје државних ингеренција Србије еуфемистички названог „Бриселски споразум“. Купер ја аутор књиге The Breaking of Nations: Order and Chaos in the Twenty-first Century (Разбијање нација, поредак и хаос у 21. веку).

Карл Билт у македонским медијима: „Иванов није важан играч“

Иванову су се у госте позвали и председавајући Центра за либералне стратегије Иван Крастев, виши програмски директор ECFR Весела Чернева, директор програма ECFR за проширену Европу Фредрик Веслау, као и директор ECFR Марк Ленард.

Време ће показати да ли је овакав састав делегације, коју чине и атлантски настројени Бугари попут Крастева, повезан са интензивним преговорима о формирању нове бугарске владе који су ових дана у току. По свему судећи, премијер, са веома танком већином, ће поново бити Бојко Борисов, некадашњи телохранитељ бугарског диктатора Тодора Живкова, нама познат по растурању пројекта Јужни ток, чиме је директно подрио бугарску (успут и нашу) енергетску сигурност и убрзан развој заснован на јефтином енергенту.

Према бугарским медијима, преговара се да у владу уђе и Красимир Каракачанов који је заједно са проруском Атаком у коалицији „Патриоти“. Каракачанов је председник ВМРО (коју треба разликовати од македонске ВМРО-ДПМНЕ с којом је бугарски ВМРО далеко од добрих односа) и за разлику од Атаке – он је у континуитету иступао као германофил, атлантиста и русофоб.

Његова партија је више пута организовала неонацистичке маршеве налик на оне у Украјини или балтичким државицама.

У временима кад Бугарску и њене виталне националне интересе реално, и у континуитету, једино угрожава Турска, јуришници Каракачанова налазе за сходно да поглед усмере на другу страну одакле не прети никаква опасност, што искључиво може да послужи туђим интересима, антисловенским, антиправославним, понајвише антибугарским.

На тим маршевима једна од популарних парола је „Граница са Хрватском, по пет Срба на нож“.[1] Већ и само по себи ово не може да не забрине, поготово што Каракачанова медији помињу као могућег министра одбране, а још више у светлу једне опаске бившег директора америчког Стратфора Џорџа Фридмана.

Он је пре непуне три године, на конференцији Центра за међународну сарадњу и одрживи развој у Београду, изјавио: „To you, the question is Bulgaria… and very frankly, strategically, the United States has written Bulgaria off[2] – дакле, за Србе „питање је Бугарска, а врло искрено, Сједињене Државе су стратешки отписале Бугарску“.

Имајући у виду Каракачановљев манир, он би могаo дa буде постављен на министарско место како би ширио запаљиву реторику или чак акцију према Македонији.

У светлу упозорења шефа руске дипломатије Сереја Лаврова из 2015. године да Албанија и Бугарска желе да поделе Македонију (наравно, према рецепту из Другог светског рата), треба с појачаним опрезом ишчекивати наговештавани исход преговора о формирању бугарске владе.

„Велика Албанија“

Овакав развој догађаја не би био у интересу никоме, првенствено не нашој браћи по вери и пореклу Бугарима, који су као и Срби демографски исцрпљени. Посебно је Бугарска угрожена јер је одлив младог и радно способног становништва добио размере епидемије.

Не треба паничити, али свакако ваља обратити пажњу и не дозволити да непријатељи балканских православаца и страни мешетари завађају словенске и православне народе Балкана, посебно у тренутку када се Реџеп Тајип Ердоган у Турској консолидује као ауторитарни вођа и не показује жељу да престане да помаже сепаратистичке тенденције у Србији, Грчкој, Македонији и Бугарској, као и према Србима агресивно расположеног Бакира Изетбеговића у Босни.

Дебело искуство нам говори да мешетари попут Билта, Купера и Мекејна не долазе овамо у доброј намери. Циљ им је да заваде Словене и превентивно уруше било какву могућност руског (и кинеског) уплива на Балкан. Као и почетком 20. века, Албанци су камен у туђој руци који треба да ослаби православне државе, а све агресивније и отвореније непријатељске изјаве албанског премијера Едија Раме и других лидера Албанаца најављују нове сукобе.

Најмање једна ствар је изван сумње: свима којима овакав развој догађаја није у интересу – пример за угледање дао је Иванов.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Факти, 19. 4. 2017)

_________________

[1] ВМРО – „Сърбите по пет на нож!“

[2] CIRSD Conference on WWI: Opening remarks by Mr. George Friedman, Stratfor

Advertisements