Ознаке

, , ,

Сасвим је природно да се језици непрестано обогаћују новим речима, и то не само оним насталим у народу који њиме говори, већ и позајмицама из других језика. Мора се, ипак, приметити да у том, сасвим природном, процесу долази и до одступања која га осиромашују или кваре, а настају услед површности, небриге, незнања или свега тога заједно.

У Србији је све приметнији „тренд” претераног коришћења страних речи, чак и у случајевима када постоје сасвим одговарајуће па и боље српске. Намећу се углавном оригиналне или преведене туђице, а нису ретки ни случајеви прављења накарадних кованица, додавањем наших наставака на стране речи, углавном енглеске.

Посетиоци кафана одавно су престали да се чуде кад их келнер упита да ли плаћају кешом или картицом, корисници Интернета шаљу и примају имејлове, логују се и даунлодују, или следе упутство да кликну (не од радости, већ да поступају по енглеском глаголу клик који значи – куцнути), док посетиоци Фејсбука могу до миле воље да шерују лајкове са френдовима широм света.

Од неког доба све је више „ин” и реч бенефит, која је неким политичарима и економистима очигледно много лепша и садржајнија од српских – корист или добитак, а не би било велико изненађење ако од ње настану и придеви бенефитан и небенефитан или глагол бенефитовати па да затим прочитамо како ће „Србија много бенефитовати од тог и тог уговора”.

Изузетну разиграност маште и допринос „обогаћивању” нашег језика исказао је и аутор израза аутошовинизам, који је први део кованице, ауто, што значи сам или само, позајмио из грчког језика, а други, шовинизам, из француског.

Никола Шовен био је историјска личност, војник у Наполеоновим ратовима и велики обожавалац Бонапарте. По њему је настао лик ватреног француског родољуба, о коме је у 19. веку написано неколико позоришних комада. Никола Шовен сматра се за оличење националне искључивости и мржње према другим народима, па је по његовом имену настао у целом свету познати појам – шовинизам.

Сем у српском (колико сам успео да сазнам) израз аутошовиниста, постоји још једино у француском језику. У Француској је коришћен за рекламну поруку аутомобилске индустрије да означи особу која купује аутомобиле искључиво француске производње.

Није јасно на који је начин ова кованица у српском језику постала синоним за некога ко мрзи или ниподаштава сопствену нацију, али се она у том смислу често употребљава.

Српски, енглески и „англосрпски“

Међу најновије прилоге повећавања броја туђица у нашем језику спадају спин и од њега настало спиновање. Како пише у енглеско-српском речнику, спин значи ковитлац или врћење, из чега је лако доћи до закључка да се овом именицом изражава замајавање измишљање, укратко, продавање магле, што би се, рекло: испредање или распредање, а још и боље: замајавање, залуђивање или вуновлачарење. Уместо њих код нас је све омиљеније – спиновање.

Још свежији а сличан пример „обогаћивања” (тачније: сакаћења) српског језика је и кованица – таргетовање, коју наши политичари (опет они!) радо употребљавају.

Ако поново узмемо енглеско-српски речник и у њој потражимо реч од које је настала ова кованица, видећемо најпре да се таргет, заправо, изговара таргит, а затим да она на нашем језику значи нишан, циљ, мета или белег. Ако се некоме не свиђа одавно прихваћени турски нишан и глаголи нишанити и нанишанити изведени из ње, не знам како би објаснио због чега му смета реч циљ и глаголи циљати и нациљати. Разлог је вероватно исти као и у другим сличним случајевима – говорнику је много лепша и звучнија реч таргетовање, а јавност треба да му се диви не само због знања страних речи већ и лакоће којом се њима служи.

Уз све већу и бржу замену српских речи туђицама и накарадним кованицама, видљив је и „тренд” да се неке стране речи одавно укорењене у нашем језику протерају и замене енглеским. Више се не каже добио сам стипендију (латинска) већ добио сам грант (енглеска). На исти начин је и тенденцију (опет латинска) заменио тренд (енглеска). И управо је „тренд”, све видљивији и у настојањима да се већ одомаћеним страним речима са јасним значењем – промене и она. Читаоцима се сада нова књига више не представља, већ се одржава њена промоција (на латинском – унапређење), а не треба заборавити и прилог дефинитивно. Мада је његово основно значење: коначно, често се чује како је неко дефинитивно најбољи у нечему, или да се неки догађај дефинитивно не сме заборавити.

Добро би било да су наведени примери усамљени, али, нажалост, нису, већ их је све више. Можда и нема места чуђењу. Од оних који су се добровољно одрекли свога писма узалуд је очекивати да се боље односе према сопственом језику.

Постаните приложник-сувласник Стања ствари!

Поштовани читаоче,

Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.

Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.

Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.

Како нам све можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

Такође, молимо вас да се прикључите нашој страници на Фејсбуку и/или налогу на Твитеру.

Advertisements