Војислав М. Станојчић: Шeровање спиновања или Забрињавајуће „обогаћивање” језика српског

Сасвим је природно да се језици непрестано обогаћују новим речима, и то не само оним насталим у народу који њиме говори, већ и позајмицама из других језика. Мора се, ипак, приметити да у том, сасвим природном, процесу долази и до одступања која га осиромашују или кваре, а настају услед површности, небриге, незнања или свега тога заједно.

У Србији је све приметнији „тренд” претераног коришћења страних речи, чак и у случајевима када постоје сасвим одговарајуће па и боље српске. Намећу се углавном оригиналне или преведене туђице, а нису ретки ни случајеви прављења накарадних кованица, додавањем наших наставака на стране речи, углавном енглеске.

Посетиоци кафана одавно су престали да се чуде кад их келнер упита да ли плаћају кешом или картицом, корисници Интернета шаљу и примају имејлове, логују се и даунлодују, или следе упутство да кликну (не од радости, већ да поступају по енглеском глаголу клик који значи – куцнути), док посетиоци Фејсбука могу до миле воље да шерују лајкове са френдовима широм света.

Од неког доба све је више „ин” и реч бенефит, која је неким политичарима и економистима очигледно много лепша и садржајнија од српских – корист или добитак, а не би било велико изненађење ако од ње настану и придеви бенефитан и небенефитан или глагол бенефитовати па да затим прочитамо како ће „Србија много бенефитовати од тог и тог уговора”.

Изузетну разиграност маште и допринос „обогаћивању” нашег језика исказао је и аутор израза аутошовинизам, који је први део кованице, ауто, што значи сам или само, позајмио из грчког језика, а други, шовинизам, из француског.

Никола Шовен био је историјска личност, војник у Наполеоновим ратовима и велики обожавалац Бонапарте. По њему је настао лик ватреног француског родољуба, о коме је у 19. веку написано неколико позоришних комада. Никола Шовен сматра се за оличење националне искључивости и мржње према другим народима, па је по његовом имену настао у целом свету познати појам – шовинизам.

Сем у српском (колико сам успео да сазнам) израз аутошовиниста, постоји још једино у француском језику. У Француској је коришћен за рекламну поруку аутомобилске индустрије да означи особу која купује аутомобиле искључиво француске производње.

Није јасно на који је начин ова кованица у српском језику постала синоним за некога ко мрзи или ниподаштава сопствену нацију, али се она у том смислу често употребљава.

Српски, енглески и „англосрпски“

Међу најновије прилоге повећавања броја туђица у нашем језику спадају спин и од њега настало спиновање. Како пише у енглеско-српском речнику, спин значи ковитлац или врћење, из чега је лако доћи до закључка да се овом именицом изражава замајавање измишљање, укратко, продавање магле, што би се, рекло: испредање или распредање, а још и боље: замајавање, залуђивање или вуновлачарење. Уместо њих код нас је све омиљеније – спиновање.

Још свежији а сличан пример „обогаћивања” (тачније: сакаћења) српског језика је и кованица – таргетовање, коју наши политичари (опет они!) радо употребљавају.

Ако поново узмемо енглеско-српски речник и у њој потражимо реч од које је настала ова кованица, видећемо најпре да се таргет, заправо, изговара таргит, а затим да она на нашем језику значи нишан, циљ, мета или белег. Ако се некоме не свиђа одавно прихваћени турски нишан и глаголи нишанити и нанишанити изведени из ње, не знам како би објаснио због чега му смета реч циљ и глаголи циљати и нациљати. Разлог је вероватно исти као и у другим сличним случајевима – говорнику је много лепша и звучнија реч таргетовање, а јавност треба да му се диви не само због знања страних речи већ и лакоће којом се њима служи.

Уз све већу и бржу замену српских речи туђицама и накарадним кованицама, видљив је и „тренд” да се неке стране речи одавно укорењене у нашем језику протерају и замене енглеским. Више се не каже добио сам стипендију (латинска) већ добио сам грант (енглеска). На исти начин је и тенденцију (опет латинска) заменио тренд (енглеска). И управо је „тренд”, све видљивији и у настојањима да се већ одомаћеним страним речима са јасним значењем – промене и она. Читаоцима се сада нова књига више не представља, већ се одржава њена промоција (на латинском – унапређење), а не треба заборавити и прилог дефинитивно. Мада је његово основно значење: коначно, често се чује како је неко дефинитивно најбољи у нечему, или да се неки догађај дефинитивно не сме заборавити.

Добро би било да су наведени примери усамљени, али, нажалост, нису, већ их је све више. Можда и нема места чуђењу. Од оних који су се добровољно одрекли свога писма узалуд је очекивати да се боље односе према сопственом језику.

Постаните приложник-сувласник Стања ствари!

Поштовани читаоче,

Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.

Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.

Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.

Како нам све можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

Такође, молимо вас да се прикључите нашој страници на Фејсбуку и/или налогу на Твитеру.

Advertisements

2 thoughts on “Војислав М. Станојчић: Шeровање спиновања или Забрињавајуће „обогаћивање” језика српског”

  1. „Autošovinizam“ je skovao, prvi put koristio jedan naš nacionalista, ne bih sad baš da ga imenujem. I knjigu izda, hmm moraću da se podsetim u grafičkom dnevniku kad to tačno beše, svakako ovamo u dvehiljaditim godinama. Onda posle njegove sistematske upotrebe što privatno što gostujući po tv-, radio emisijama, pa po mitinzima, protestima, imamo vreme inkubacije, vreme kada je izraz-termin bio prihvatan u, pa pre svega aktivističkim krugovima… Na kraju eto završi i u vrsnih sociologa i politikologa. Da. Zanimljiv rekao bih put. „Autošovinizam“ je jezički sklepan, takav kakav je, ali odradi nam u kulturnom ratu dobar pos’o!

    Свиђа ми се

  2. Главни јунак у веома популарној представи Comedie Francaise био је војник, ентузијаста Првог царства и потпуно ћелав што се на француском каже chauve (шов). Larousse стр. 195. Одатле је и проистекла реч chauvin (шовен) која означава тип војника ентузијасту Прве Империје, који показује нескривени и искрени ентузијазам, додуше слеп, за своју земљу. Изведена реч chauvinisme (шовинизам) значи „ексклузивни патриотизам“. Исти извор.
    Код Вујаклије, међутим, стр 1095., шовинизам се објашњава као „политички правац у Француској који је хтео да стару славу француског оружја, из Првог Царства, пошто пото поврати; распаљивање националне мржње, проповедање националне искључивости“. Шовинист је, према Вујаклији, онај који је задојен шовинизмом, пропагатор, присталица шовинизма. Дакле, сасвим супротни појмови.
    Код Француза nationalisme значи доктрину која се заснива на традицији и љубави према националном, код Вујаклије то је „народљаштво, љубав према свом народу, родољубље; народни егоизам“. Код Срба мондијалиста национализам је само ово задње.
    Још већа забуна је у српски језик унета неспретном, а можда и срачунатом , употребом речи „иредента“, коју је први употребио Стане Доланц, да означи шиптарски покрет за издвајање Косова из састава Србије. Иредента у суштини значи „повратак у окриље мајке отаџбине“ у овом случају Албаније иако се зна да Албанија никада није била „мајка отаџбина“ Косова и Метохије.
    Још погубније по српски језик је дословно превођење страних израза, претежно са енглеског. Тако су младе Београђанке у Петооктобарским збивањима узвикивале: „Чедо, ожени ме“! У Србији и у српском језику, бар до 5. октобра, женили су се синови, а девојке се удавале. Нажалост, и у песмицама са наше естраде није реткост да момак каже девојци „а на јесен, женићу те ја“.
    Једном приликом, када сам куповао бурек за доручак, симпатична продавачица ме најозбиљније запитала. „за овде, или за понети“? „За у швајцарском трамвају појести, уколико то Швајцарци буду дозволити јер су нам трамваје поклонили под условом да их редовно чистити“ – одговорио сам иако сам знао да због такве размене мисли убудуће „можда не добијем“ ни перецу, а камоли бурек.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s