Ознаке

,

Тема (присилне) вакцинације деце поново је у жижи наше јавности – дотакао је се и проф. Слободан Антонић, о томе је на трибини говорила је и др Даница Грујичић, а вреди указати и на чланак „Политике“ да „Вакцинација није избор родитеља већ право детета“. Зато понављамо овај чланак, у доброј вери да представља уравнотежен приказ предности и опасности које вакцинација носи. Први пут објављено 16. марта 2015. 

(KQED’s News, 15. 2. 2015)

Карикатура из 1802. г. која приказује хистерију до које је дошло око вакцинације „крављим богињама“ (Wikimedia)

Карикатура из 1802. г. која приказује хистерију до које је дошло око вакцинације „крављим богињама“ (Wikimedia)

Вакцинација је трпање нечистоће – неког вируса или отрова – у крв, што често доводи до озбиљних злоћудних ефеката. У моди је већ више од сто година, и већина људи је прима без питања. Па ипак, истиче време када ће људи у слепој вери прихватати ту медицинску догму

Из есеја Џона Питкерна, млађег (John Pitcairn, Jr.) „Заблуда вакцинисања“ (The Fallacy of Vaccination) из 1911.  Џон Питкерн је био истакнути индустријалац у Пенсилванији и председник Антиакцинацијске лиге Америке (Anti-Vaccination League of America)

Како саопштава амерички Центар за контролу и превенцију болести (Centers for Disease Control and Prevention [CDC]), у 17 савезних држава САД од почетка ове године је пријављено 17 случајева малих богиња/морбила (МБ) – већина њих вуче корен од појаве болести у Дизниленду у Јужној Калифорнији.

Ова вест је праћена многобројним оптужујућим упирањима прста на мали, али растући, број Американаца који су одлучили да не вакцинишу своју децу против ове веома заразне болести која се може спречити.

Оболевања од МБ у САД по годинама

Обољевања од МБ у САД по годинама

Светска здравствена организација-СЗО (World Health Organization-WHO) је већ пре 20 година навела МБ као један од 5 водећих светских узрочника смртности. Али, до 2000. г. та болест је у САД већ била проглашена за „елиминисану“ (declared „eliminated” in the U.S.), највише захваљујући успеху савезних здравствених капања да се MMR (measles, mumps, rubella) вакцина (вакцина против МБ, заушки и рубеоле) прогласи обавезном за децу која се уписују у јавне школе.

Међутим, од тада је растао број родитеља који су захтевали верска или философска изузећа од тог правила – а упоредо с тим и број пријављених обољења од МБ. У 2014. г. CDC је објавила највећи број тих обољења током претходне деценије: 644 у 27 савезних држава, укључујући и једну експлозију у једној од заједници Амиша[1] у пољопривредном реjону Охаја са више од 300 оболелих.

Захвалност Националној конференцији државних законодавстава (National Conference of State Legislatures) Окер: Верски изузеци од вакцинације Сиво: Изузеци због личног убеђења Кликните на слику за увећање

Захвалност Националној конференцији државних законодавстава (National Conference of State Legislatures)
Окер: Верски изузеци од вакцинације
Сиво: Изузеци због личног убеђења
(Кликните на слику за увећање)

Не треба да чуди што су (годишње) цифре оболевања од МБ најбрже расле у савезним државама са најлабавијим правилима за давање изузећа од вакцинисања. Све, осим двеју држава (Масачусетс и Западна Вирџинија), дозвољавају верска изузећа, а 19 од њих, укључујући и Калифорнију, омогућава родитељима да одбију вакцинацију своје деце из личних разлога или због философских гледишта. Многи од тих родитеља кажу да сумњају у ефикасност вакцинације, или да су забринути да би вакцинација могла изазвати аутизам или друге озбиљне здравствене проблеме, мада не постоје медицински докази који подржавају такве теорије.

Па, одакле ова нова, рецимо – епидемија анти-вакцинацијског осећања?

У ствари, није то ништа ново: анти-вакцинациони покрет има жилаву и сликовиту историју. Повремени протести против званичних државних вакцинационих кампања су се јављали још од првих серија вакцинација које су се давале пре више од 200 година.

Вероватно је најзанимљивија упадљива културна сличност, као и мотиви данашњих прототипских „анти-вакцинатора“ са њиховим 19-вековним претходницима: и једни и други су приказивани као имућни, образовани, политички прогресивни, мотивисани снажним неповерењем у безбедност вакцина, и велики заштитници грађанских права и личног избора.

Прва вакцинациона револуција

Ако о великим богињама мало знате и баш вас брига за њих – треба да захвалите захвалите за то Едварду Џенеру (Edward Jenner).

Дете оболело од великих богиња, Бангладеш, 1973. г. (Wikimedia)

Дете оболело од великих богиња, Бангладеш, 1973. г. (Wikimedia)

Једна од најгрознијих и најсмртоноснијих болести људске историје, велике богиње, су биле страх и трепет света током много векова, уништавале су читава друштва током својих повремених експлозија и коштале су милионе живота, нарочито мале деце. Јако заразне, велике богиње типично прекривају кожу великим влажним, гнојавим гукама.

Џенер, сеоски лекар у Британији, испитивао је 1796. г. локалну теорију, по којој су музачице крава које су се биле разболеле од крављих – постајале имуне на велике богиње. Сличне великим богињама, али много мање опаке, кравље богиње се углавном јављају код животиња, а могу се пренети и на људе који су с њима у контакту. Џенер је извукао гној из оштећења изазваног крављим богињама и убацио га у рез на руци једном осмогодишњем дечаку. Овај се разболео од крављих богиња, брзо се опоравио и остао имун на кравље и велике богиње.

[Извор: Nuffield Dept. of Medicine, University of Oxford]

Џенер је сковао за то термин „вакцина“ – од латинског „vacca”: крава.

Мада у почетку неприхваћен од британског медицинског естаблишмента, Џенеров проналазак је на крају после каснијих успелих проба ипак објављен – и тако је рођена дисциплина савремене имунологије. Овај проналазак је током следећих двају векова утабао пут успешној вакцинацији – што је укључивало вакцинације против полиомијелитиса (дечије парализе), тетануса, грипа, беснила, дифтерије – а наравно и против МБ.

Вакцинација против великих богиња и њене касније адаптације показале су се толико успешним да је СЗО 1980. г. прогласила велике богиње за прву искорењену болест, захваљујући глобалним напорима на пољу вакцинације[2]. Ни до данас тој болести нема лека; вакцинација је једини метод њеног спречавања.

[Извор: World Health Organization]

Рођење анти-вакцинационог покрета

Заштита против једног од најзастрашујућих грозних обољења у људској историји… па, ко још не би наздравио једном (стерилисаном) чашицом томе?

Илустрација из једног анти-вакцинационог летка из 1807. г. У тексту стоји и ово: „Ово чудовиште зову вакцинацијом, а његово све веће пустошење људске расе је ужасавајуће и забрињавајуће“ (Извор: National Institutes of Health)

Илустрација из једног анти-вакцинационог летка из 1807. г. У тексту стоји и ово: „Ово чудовиште зову вакцинацијом, а његово све веће пустошење људске расе је ужасавајуће и забрињавајуће“ (Извор: National Institutes of Health)

Како испада, много њих не би… Како се ширио глас о Џенеровој процедури, исмевала га је маса бесних критичара, а нарочито свештенства, који су нападали идеју да се некоме убризга гној заражене животиње као нешто одвратно, и као светогрђе. Шириле су се гласине о вакцинисаним пацијентима који су оболели од крављих богиња и добили застрашујуће и гротескне реакције. Међутим, много доказа је показивало очигледне предности вакцинације, па је та процедура налазила све ширу примену.

Средином 1800-их година, после неколико експлозија великих богиња, влада Уједињеног Краљевства доноси сет закона који су увели обавезну вакцинацију – прво за бебе, али после тога и за сву децу до 14 година. Прекршиоци су бивали подвргавани све већим казнама.

Те мере су се суочиле са чврстим отпором и изазвале низ нереда. Тај друштвени немир је довео до формирања Лиге против обавезне вакцинације (Anti-Compulsory Vaccination League) 1867. године. Њени оснивачи су били нарочито забринути због тога што су обавезну вакцинацију сматрали безочним кршењем права на сопствени избор и на слободу.

Плакат за демонстрацију у Градској скупштини Андовера у Енглеској (Andover Town Hall, England); датум је непознат (Извор: MicroBiology Today)

Плакат за демонстрацију у Градској скупштини Андовера у Енглеској (Andover Town Hall, England); датум је непознат (Извор: MicroBiology Today)

Програм од седам тачака (mission statement) те групе, штампан на прочељу њених билтена је садржавао и ово:

 „Парламент заслужује јавну осуду, јер је уместо да чува слободу поданика, њу погазио проглашавајући добро здравље злочином кажњивим новчаном казном, или затвором за брижне родитеље.

До седамдесетих и осамдесетих година 19. века, упркос томе што су се технике вакцинације против великих богиња усавршавале и помагале да се ограничи ширење те болести, све су више расле анти-вакцинационе кампање, како у Уједињеном Краљевству тако и ван њега.

Број пропагандне литературе је растао, а вође тог покрета су спретно користиле разумљиве страхове становништва око те процедуре у развоју, па су неки од њихових напора имали привременог успеха у смањивању броја вакцинисаних.

Једна од највећих демонстрација, у Лестеру у Енглеској (Leicester, England), имала је 1885. г. око 100.000 учесника, са атрибутима као што су дечији мртвачки ковчег и карикатуралним кипом Џенера.

Цртеж анти-вакцинационих демонстрација у Лестеру, 1885. г. (Извор: Immunize USA)

Цртеж анти-вакцинационих демонстрација у Лестеру, 1885. г. (Извор: Immunize USA)

Та демонстрација је подстакла формирање владине комисије за испитивање жалби демонстраната. Она је на крају закључила да је вакцинација безбедна и ефикасна, али је својим политичким потезом чији је циљ био смиривање тврдоглавих противника, препоручила укидање казни за прекршиоце. Усвајањем новог закона о вакцинацији 1898. г. укинуто је кажњавање и уведен појам „свесног противљења“ („conscientious objector”), што је омогућавало забринутим родитељима да траже одобрење за изузимање од вакцинације.

[Извор: National Institutes of Health]

Антивакцинациона грозница се шири у САД

Позних 1800-их година, низ експлозија великих богиња у САД је изазвао владине кампање за вакцинацију, што је са своје стране довело и до последичне анти-вакцинационе активности – укључујући и посету познатог британског анти-вакцинационисте Вилијама Теба (William Tebb). Већ 1879. г. организовано је Анти-вакцинационо друштво Америке (Anti-Vaccination Society of America), чему је уследила и појава неколико таквих локалних лига, као Лиге против обавезне вакцинације Њу Инлганда (New England Anti Compulsory Vaccination League) и Лиге града Њујорка против вакцинације (Anti-Vaccination League of New York City). Још једна национална анти-вакцинациона лига је организована и почетком 1900-их година. Активисти тих лига су са циљем укидања вакцинационих закона водили судске процесе у низу савезних држава, укључујући Калифорнију, Илиноис и Висконсин.

Како наводи професор историје Универзитета у Џорџији, Стивен Милун (University of Georgia history professor Stephen Mihm), здравствене власти су током експлозија оболевања често присилно и противно њиховој вољи вакцинисале имигранте и мањине, изазивајући тиме напетости и потхрањујући још више утисак да су вакцинационе кампање кршење грађанских слобода.

Ти страхови су често били оправдано потхрањивани непостојањем надзора над производњом вакцина – контроле су углавном биле у рукама приватне индустрије, што је повремено за резултат имало сумњиве производе. У једном од најгорих инцидената, деветоро деце у Камдену у Њу Џерсију (Camden, New Jersey) умрло је после вакцинације једном серијом вакцина против великих богиња загађене тетанусом. Вест о овој трагедији је навела Конгрес да 1902. г. донесе Закон о контроли биолошких производа (Biologics Control Act of 1902), који је прописивао повећан надзор државе над процесима производње.

После избијања једне епидемије великих богиња 1902. г., град Кембриџ у Масачусетсу (Cambridge, Mass.) наредио je обавезну вакцинацију свих становника. Пошто је један од њих – на основу свог става да тај закон крши његова права да води рачуна сам о себи одбио да се повинује томе, град је против њега отпочео кривични судски поступак. Тај случај – Џејкобсон против Масачусетса (Jacobson v. Massachusetts) је 1905. г. доспео и до Врховног суда САД (U.S. Supreme Court), који је дао држави за право. У својој одлуци, Суд је одредио да је држава у праву да уведе обавезујуће вакцинационе законе у циљу заштите становништва у случају неке заразне болести. То је била прва пресуда Врховног суда која је увела право државе да спроводи неки закон из области јавног здравља.

[Извор: History of Vaccines, College of Physicians of Philadelphia]

Метју Грин (Matthew Green) је покретач и уредник мултимедијаног водича на сајту KQED за „правилно разумевање значајних вести“ (Lowdown) 

Са енглеског посрбио: др Јован Качаки

____________________________________

[1] Прим. ЈК: Круто правоверна протестантска групација (такође звана и Менонити), која између осталих модерних достигнућа одбија и  вакцинацију.

[2] Прим. JК: Занимљиво је подсетити да је до последње европске епидемије великих богиња дошло  у СФРЈ, 1972. г. (http://en.wikipedia.org/wiki/1972_outbreak_of_smallpox_in_Yugoslavia), о чему је редитељ  Горан Марковић 1982. г. снимио и филм „Variola vera“  (http://en.wikipedia.org/wiki/Variola_Vera).


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3MG

Advertisements