Ознаке

, , , , , ,

Славица и Милутин Јојић део су „нишке армије“ од око 10.000 људи који примају новчану социјалну помоћ и оне од око хиљаду људи који се хране у Народној кухињи
izvrsitelji-socijala

Живимо у страху, не знамо када ће да бану и шта ће бити када дођу следећи пут. За сада су нам пописали ствари, а у опасности је и стан, јер нисмо у стању да измиримо комуналне дугове…, каже Нишлија Милутин Јојић (58), који заједно са сестром Славицом (56), која је након шлога и операције на мозгу безмало непокретна, живи од социјалне помоћи. Врата њиховог стана су широм отворена и за оне од којих страхују – приватне извршитеље, како би у стан ушло што више светла, пошто им је струја искључена још пре три године.

Славица и Милутин су део „нишке армије“ од око 10.000 људи који примају новчану социјалну помоћ, и оне од око хиљаду људи који се хране у такозваној Народној кухињи. Према профилу Републичког завода за статистику, из јануара ове године, на евиденцији центара за социјални рад у Србији налази се укупно 697.428 корисника социјалне заштите, што је чак 9,5 одсто укупног становништва. Последња Анкета о приходима и животном стандарду (СИЛЦ), заснована на подацима из 2015, показује да је Србија и даље прва у Европи по стопи ризика од сиромаштва, пошто се у таквом ризику налази чак четвртина становништва (25,4 одсто), наспрам 17,3 одсто у Европи.

Упркос таквим показатељима, држава нема систем „позитивне дискриминације“ социјално угрожених у погледу измирења све већих комуналних рачуна предузећа које оснива она или локалне самоуправе, већ постоје сепаратне субвенције, па и спорадичне „акције“ репрограма дуговања, које се често разликују од једне до друге локалне самоуправе или јавног предузећа. „Судбина“ најсиромашнијих зависи и од личне одлуке извршитеља – па и постојања или недостатка њихове емпатије, који процењују да ли ће обуставити поступак извршења или ипак пописати „оно нешто“ њихове покретне и непокретне имовине.

– Славица је пре три године само пала, а онда су јој оперисали мозак, пола главе јој је било отворено. Била је потпуно непокретна, ја сам је носио до тоалета и бринуо о њеној хигијени. Тада су нам искључили струју. Од тада живимо на свећу, не купамо се, само се бришемо влажним марамицама, а комшиница Славици опере косу. Пошто немамо ни грејање, ове зиме спавамо са капама и марама на глави. Хранимо се у Народној кухињи. Када ми дође син и купим му пљескавицу, сестра и ја тог дана не једемо, пијемо само воду. Ипак, извршитељи, који су прошле године били три пута, последњи пут су нам пописали две регала и замрзивач, који иначе не ради јер немамо струју – каже Милутин Јојић за наш лист.

Он и сестра месечно примају социјалну помоћ од укупно 13.867 динара. Славица је примала накнаду за туђу негу и помоћ у износу од 9.180 динара две године, почев од децембра 2013, али су онда лекари закључили да се довољно оправила јер, како кажу у тој породици, некако успева да оде сама до тоалета. Ни бању није користила јер су им „рекли да нема право“. Обоје су завршили гимназију, она никада није била запослена, а њен брат има мање од десет година радног стажа, пошто су га упошљавали „на одређено“, а онда отпуштали. За грејање дугују 250.000, а за струју око 80.000 динара.

Директор нишког Центра за социјални рад Зоран Јовић каже за Данас да Јојићи и други корисници социјалних принадлежности имају субвенције за плаћање комуналних рачуна градских јавних предузећа. Ако су корисници радно способни, рачуни за изношење смећа, воду и даљинско грејање се умањују 30 одсто, а ако су радно неспособни и до свих 100 одсто. При том, пошто се прилично често дешава да су правно неуки, они могу добити бесплатну правну помоћ на Правној клиници Правног факултета, као и у појединим градским општинама – Медијани и Палилули.

– Ипак, велики број њих долази и жали се да су им извршитељи куцали на врата или пописивали имовину. Према њиховим речима, извршитељи углавном констатују да немају из чега да наплате дуг. Када установе да наши корисници ипак имају имовину која може послужити за наплату дуга, ми им издајемо документ о лошем социјално-економском статусу, који им помаже да извршитељи донесу одлуку о плаћању дуга „на одложено“ или на рате. У принципу, то је лична одлука сваког извршитеља. Извесно је, дакле, да корисници социјалне помоћи морају да плате комунална дуговања уколико извршитељи процене да имају из чега – каже директор Јовић.

Према доступним подацима, грађани Србије, па и они социјално најугроженији, највише дугују за струју и даљинско грејање. Владина Уредба о енергетски угроженом купцу предвиђа погодности у плаћању струје, даљинског грејања и природног гаса за ову категорију купаца, који се одређују на основу месечних прихода, броја чланова и имовног стања чланова домаћинства, а у које се често убрајају и „социјални случајеви“.

– Према последњим подацима, статус енергетских угрожених купаца имало је око 68.000 домаћинстава у Србији. Уредбом је прописано да они имају право на извесну количину бесплатне електричне енергије, даљинског грејања и природног гаса, тако да се њихови рачуни умањују за те износе. У зависности од броја чланова домаћинства, умањење за електричну енергију, рецимо, месечно износи од 120 до 250 киловат-сати – кажу за наш лист у ЕПС-у.

Заменица председника Коморе извршитеља Светлана Манић подсећа да Закон о извршењу и обезбеђењу прописује да ће „извршитељ обуставити извршење уколико извршни дужник не поседује имовину која може бити предмет извршења“. Такође, Закон познаје „изузимање од извршења одређене имовине“, у коју између осталог спадају и „примања на основу социјалне заштите“ и „примања на основу накнаде за телесно оштећење“, на која имају право социјално угрожени грађани, односно особе са инвалидитетом. Дужницима се не могу одузети ни основне ствари важне за живот, као што су између осталог обућа, одећа, шпорет, фрижидер, пећ за грејање, огрев и храна за три месеца, каже она за Данас.

Социјала и голубови

– Депресиван сам, није ми до оваквог живота. Деси ми се да сестри оставим оно мало хране што имамо, а онда изађем да је не гледам овакву, не зато што је мрзим, него зато што је волим… Тражим посао, али ми кажу да је сада време отпуштања, а не запошљавања. Ја им кажем да не желим да будем министар већ бар неки портир, са минималном сталном платом, али ни тога нема. Чини ми се да смо од свих заборављени, каже Милутин Јојић док нас испраћа из мрачног и хладног стана. Хладноћа и мрак изгледа не сметају једино голубовима, који су се уселили на терасу ове мале породице. Тераса нема стакло, Јојићи немају новац да га купе, а голубови којима то погодује не желе да оду.

Зорица Миладиновић

(Данас, 10. 2. 2017)

Advertisements