Александар Бојовић
Градске улице постале су поприште обрачуна мафијаша који не маре да ли ће приликом егзекуција убити и неког случајног пролазника. Пошто жртве јуре усред бела дана пуцајући или подмећући бомбе испод возила, очигледно је да не стрепе ни од полиције.
Житељи београдског насеља Браће Јерковић били су шокирани пре два дана када је испред њих експлодирао аутомобил бомба у покрету. У том, трећем по реду покушају атентата на извесног Ивана Ћ. из њиховог комшилука, који је раније привођен због дроге, повређено је двоје пролазника.
Београђани који су ишли на посао 30. јануара око седам сати били су сведоци егзекуције на трамвајским шинама, када је хицем у главу из „шкорпиона” убијен је Властимир М.
Само вече раније на Теразијама, наочиглед многих младих који су се ту затекли, рањена су двојица младића. У Новом Саду је, сетимо се, на Ника У. покушан атентат 24. јануара нешто после поднева поред школе када су деца излазила са наставе…
Ипак, нема места паници и страху, уверава нас Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова. Иако криминалци јуре улицама и пуцају, он каже да данас у Србији постоји знатан пад криминалитета у односу на деведесете.
Министар полиције још апелује на нас који се бавимо новинарством да не плашимо људе зарад сензационализма. Морам да обавестим министра полиције да људе у Србији не плаше новинари већ пошаст која се догађа на улицама и, чини се, немоћ државе да јој се супротстави.
Мафијаши у нашој земљи толико су се осилили да уопште не констатују државу у њеним најавама да ће предузети оштре мере. А тих најава је било, нарочито у октобру прошле године, после убиства Александра Станковића, осуђиваног за разна кривична дела. Тада је власт поручила да креће у обрачун са мафијом.
Међутим, криминал сваке врсте код нас као да је подигнут на пиједастал недодирљивости. Криминалци су толико постали сигурни у себе да им више нису потребне ни фантомке када одрађују прљаве послове.
То смо видели преко снимака пребијања обезбеђења ФК Партизан, објављених на „Јутјубу” крајем априла прошле године. Од актера овог догађаја у међувремену један је убијен (Александар Станковић) док је други (Вељко Беливук) ухапшен пре неколико дана под сумњом за убиство на шинама.
Беливук се за пребијање радника Партизана нагодио са тужилаштвом, иако је повратник у кривичним делима, добивши минималну казну кућног затвора. Међутим, ни готово пола године од ове нагодбе, казну није почео да служи.
Свима је јасно да проблем постоји – иако је обећано, држава се није разрачунала са криминалцима који су се у међувремену још више осилили. Ако се борба државе са криминалом овако настави, бојим се да ћемо ускоро из станова морати да излазимо у панцирима.
Владимир Ребић: Стање безбедности је повољно
Грађани Републике Србије немају разлог за бригу, српска полиција довољно ради на заштити безбедности, рекао за РТС директор полиције Владимир Ребић.
Владимир Ребић (Фото: Танјуг)
Гостујући у Дневнику РТС-а, Ребић је рекао да Министарство унутрашњих послова константно спроводи мере на заштити стања безбедности.
„Чињеница је да се бележи смањење криминалитета за пет одсто и тешких имовинских дела исто за око пет одсто”, нагласио је Ребић.
Директор полиције сматра да медији помпезним насловима о криминалитету теже да направе већи тираж.
„Просек од претходне године говори да је 103 лица убијено. Ако погледамо просек од 2005. до 2009. када је око 150 убијених, значи да постоји тенденција смањења”, указује Ребић.
Према његовим речима, многа убиства су последица нарушених породичних односа или су лица учесници убиства раније била процесирана.
Упоређујући са земљама у региону, каже Ребић, Србија је у повољнијем безбедносном положају.
„На 100.000 становника буде убијен око један и по човек, док је то у Црној Гори 2,7, у Аустрији 1,8. Све то јасно указује да је ризик страдања значајно мањи од других”, напомиње директор полиције, преноси Танјуг.
Categories: Преносимо
Јасно је да новинари, као и грађани, када говоре о порасту криминала, мисле на обрачуне између тајкуна, политичара, дебеоваца, мафијашких кланова, навијачких група и наркодилера, а не о породичном насиљу, како каже бескичмењак и медиокритет Ребић.
Породично насиље се дешава у кућама, а обрачуни криминалаца на улици, поред школе…
За породично насиље не може да буде одговорна (само) полиција, али за обрачуне криминалаца на улицама је одговорна само полиција (са својом тајном службом, тј. БИА).
Полиција не може да зна да ли ће неки муж да убије своју жену ако жена никада није пријавила насиље, али добро зна шта раде криминалци који раде за полицију и користе стрељане војске Србије, или они који са фантомкама на главама и под заштитом полиције и владе руше зграде у центру Београда.
На пример, објављен је снимак који показује како се полицајац радује док његов пријатељ криминалац скаче по глави неком момку (или другом криминалцу), и тај полицијац је и даље у служби, а међу онима које штити је и криминалац који је недавно убио другог криминалца на шинама у центру Београда.
Проблем је што у полицији ради превише криминалаца и што је врх полиције део врха државе, а криминал и корупција долазе из врха државе. Са друге стране, очигледно је да постоје и они којима све ово није јасно и који ће изјаву Ребића и њега лично схватити озбиљно, који купују Информер, гледају Пинк и гласају за криминалце који обећавају да ће се обрачунати са криминалом.
Да није тако, протести синдиката полиције и војске би били озбиљнији и масовнији, а грађани би изашли масовно на улице да протестују, попут Румуна недавно.