Приказ књиге „Усташе: нацистичка војска Перона и Ватикана“

Истрага открила везу између Перона и усташа

„Усташе: нацистичка војска Перона и Ватикана“, књига коју је написао Игнасио Монтес де Ока, бави се операцијама које су оркестрирали аргентински председник и Ватикан

ustase-arg

Књига „Усташе: нацистичка војска Перона и Ватикана“, коју је написао Игнасио Монтес де Ока, садржи више ставки. Али што се тиче Аргентине, она доказује како је илегална продаја оружја Хрватској за време владавине председника Карлоса Менема, била резултат веза које су ујединиле перонизам са тим хрватским ратним злочинцима. Под вођством Анте Павелића, тзв. усташе су нашле уточиште у послератној Аргентини пошто су побиле милион људи између 1941. и 1945. године.

Монтес де Ока тврди, кроз своје опширно истраживање, да су Перон и Ватикан организовали акције како би Павелићева војска нашла „дом“ и заштиту у Аргентини.

Та заштита им је омогућила да оснују и одрже један финансијски систем чији је циљ био да поврате хрватско благо, које су касније користили како би основали „терористичку интернационалу“, са седиштем у Аргентини.

„То је била ефикасност усташког пута, чак и јача од чувене Црвене Одесе, коју су западне тајне службе користиле за извлачење криминалаца из Европе као што су Ерик Прибке и Клаус Барби. Ове езбедне пролазе су користили Адолф Ајхман и Јозеф Менгеле како би се преселили у Аргентину“, потврдио је часопису Кларин аутор ове књиге, враћајући се на једну другу ситуацију. Наиме, каже да су ти исти ратни злочинци били Пероново окружење у егзилу.

Миле Равлић је био лична генералова заштита док је живео у Мадриду. Мило Богетић је било његово лажно име под којим је радио у министарству одбране бившег аргентинског председника, и по истраживањима аутора, био је један од организатора у Аргентини ужасног ескадрона смрти (Alianza Anticomunista Argentina).

„Усташе су се поново појавиле за време владавине председника Карлоса Менема“. Један од њих je Иво Ројница, каже аутор, којег се сећа као бившег званичника који се појављује у оквиру продаје наоружања Хрватској – што је заједно са илегалном продајом оружја Еквадору отерало бившег председника пред суд. Он је био локални представник хрватских сепаратиста.

libro-ustashas

Друга личност из књиге је бивши шеф концентрационог логора Јасеновац, Динко Шакић (600 000 жртава), којег је екипа Канала 13 открила на плажи Санта Тересита у априлу 1998. године. Овај ратни злочинац се појављује у судском поступку после којег је Менем послат у затвор, као један од учесника у илегалној продаји оружја.

Више хиљада документованих доказа је нестало „по Менемовој наредби“, каже Монтес де Ока. Они би доказали заштиту нацистичких бегунаца, међутим, регистре је „спалила или изгубила канцеларија владе“, а постоје стотине конзуларних белешки које су и те како доказ о заштити које су аргентинске власти пружиле усташама.

Тзв. Комисија за расветљавање нацистичких активности (CEANA – Comisión para el Esclarecimiento de las Actividades del Nazismo), која је основана управо за време Менемове владе, донела је фрустрирајућу одлуку због већ избрисаних докумената, тврди Монтес де Ока. „Пошто је потрошила милионе долара, Комисија је дошла до предвидивог закључка: не постоји довољно информација да би се сазнала истина“.

Извор: CLARIN
Превод са шпанског: Светлана Максовић
Наслов и опрема: Стање ствари

(Рестарт магазин, 20. 1. 2017)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , , , ,

6 replies

  1. Како је било могуће да злогласни хрватски фратар Крунослав Драгановић, који је био задужен преко интермариумских и ватиканских „пацовскох канала“ за спашавање монструозних хрватских усташа и немачких национал-социјалиста, да слободно живи у Југославији од 1967, до смрти 1983. године и да није био био изведен на суд?

    Ова неразјашњена улога Брозовог и Павелићевог великохрватског заступника у Ватикану, злогласног фратра Крунослава Драгановића је једна од највећих тајни авнојевског, квислиншког, комунистичког, интернационалног, глобалистичког, идолатриског, окултног, езотериског, рајетинског и издајничког естаблишмента у Београду.

    Додајмо овоме да је хрватски ратни злочинац Анте Павелић добио визу за Аргентину 5. јула 1947. године на основу договора између Еве Перон, римског папе Пија XII и злогласног фратра Драгановића. Павелић је стигао у Аргентину у септембру 1947. године као римски католички фратар Aranjos Pal. У Аргентини је цело време уживао заштиту корпоративног, eзотериског, идолатриског, окултног, протестантско-римског католичког естаблишмента и англо-америчких обавештајних сервиса, што је између осталих поменула и Алициа Духовне Ортиз у књизи „Ева Перон“, где између осталог стоји:

    “Let us add to this, according to a documentary broadcast by Arte, the Franco-German station, in May 1994, the Croat war criminal Ante Pavelic, who was aided by the Vatican’s Archbishop Draganovic, had previously been protected by the English. Pavelic, who was reputed to have been even more ferocious than Hitler, had fled to Austria in 1945, into British zone. In 1946, he was at the San Girolamo School in Rome, which had become the center of the exiled Croatian government. The American knew that he was there and, just like the English, did not arrest him. Postwar times were as much devoted to ‘anti-Communist struggles as to the anti-Nazi revenge. Moreover, many Nazis were welcomed… In fact, Ante Pavelic, the Croatian Quisling, obtained a visa for Argentina on July 5, 1947, in Rome, ten days after Evita’s meeting with the Pope. Armed with a passport from the International Red Cross, he arrived in Buenos Aires in September, in a priest’s habit, using the name Aranjos Pal… To support this, Camarasa cites a dispatch from France-Presse, which was published in the newspaper La Razon in Buenos Aires on May 8, 1986. The American army’s information service had not recommended arresting Pavelic, the ex-leader of the Croatian regime who was recognized by the Germans, due to his links to the Vatican ( especially with Giovanni Battista Montini, the future Paul VI, and, as we have already seen, with Archbishop Draganovic, the heart of the Croatian network in Rome). It is thanks to these contact that Pavelic was able to win over Argentina. However, Pavelic was at the top of the list of war criminals that the Allied forces had promised to extradite to Yugoslavia ( Види: Alicia Dujovne Ortiz, Eva Peron, New York, 1996, стр. 101, 102 и 104).

    Свиђа ми се

  2. @Душан Буковић
    Дође време, да Цитатолог заборавља МАСОНЕ. А били су саставни део реченице: „…највећих тајни авнојевског, квислиншког, комунистичког, интернационалног, глобалистичког, идолатриског, окултног, езотериског, рајетинског и издајничког естаблишмента у Београду.“. Можда доживимо, да још неку од споменутих група „заборави“!

    Свиђа ми се

  3. Krunoslav Draganovic was not an archbishop.

    Свиђа ми се

  4. @Душан Буковић
    Дође време, да видимо, да ни други цитирани подаци нису тачни. Какви извори, такви и цитати.

    Свиђа ми се

  5. Потражите на Интернету „ДРАГО ПИЛСЕЛ МОЊСИЊОР УСТАШКОГ АНТИФАШИЗМА“. Уклапа се у тему.

    Свиђа ми се

  6. И наравно, језуитски генерал и бивши црни (а сада „бели“) папа Франциско, о свему „немам појма“!
    Не би ме изненадило да се, као што се и за Курта Валдхајма испоставило да је убијао децу по Козари, за Сатаниска испостави ни мање, ни више, него да је бар једном недељно Хитлеру мењао постељину по Патагонији!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s