Мустафа Церић: Забранити изучавање и читање „Горског вијенца”

Бивши врховни поглавар Исламске заједнице у БиХ и актуелни председник Светског бошњачког конгреса изјавио да је у Његошевом „Горском вијенцу” препознао „корене геноцида према Бошњацима” и тражи да се и у БиХ и у Црној Гори забрани изучавање и читање тог дела

Мустафа Церић код Његоша препознао „корене геноцида“ (Фото: Танјуг)

Мустафа Церић код Његоша препознао „корене геноцида“ (Фото: Танјуг)

Сарајево – Некадашњи врховни поглавар Исламске заједнице у БиХ и актуелни председник Светског бошњачког конгреса Мустафа Церић изјавио је како је у Његошевом „Горском вијенцу” препознао „корене геноцида према Бошњацима” и тражи да се, не само у БиХ него и у Црној Гори и другде, забрани изучавање и читање тог дела.

Он је, како је известила РТРС, казао да они у БиХ, не прецизирајући на кога мисли, треба да подигну тужбу против изучавања и читања „Горског вијенца” у Црној Гори и другде.

„Што се нас Бошњака тиче, то је дело које позива наше суседе на геноцид”, навео је некадашњи реис којег шира јавност у БиХ памти по његовим политичким амбицијама и сталном мешању у политику, али и по томе да се није успротивио вехабијском покрету који се у БиХ снажно почео развијати баш у време док је он био на челу Исламске заједнице.

Међутим, Церићу, као и Суаду Куртчехајићу, упамћеном по неуспешном доказивању да Суторина није део Црне Горе него БиХ, не смета само Његош и његово непроцењиво вредно дело већ им смета и Република Српска коју и они, као што је то већ урадио високи представник у БиХ Валентин Инцко, изједначавају са нацистичком творевином НДХ и са „Исламском државом” и траже њено укидање.

Поручују да „нема помирења” док се Срби не одрекну прошлости и признају геноцид над Бошњацима.

„То значи да се 9. јануара, противно праву и целој међународној заједници, формирала једна паратворевина која је названа Република Српска. У том погледу постоји, иако различитост од 51 године, велика сличност”, изјавио је више пута Куртчехајић, који је такође члан Бошњачког конгреса.

Коментаришући нове, непримерене нападе из Сарајева на дело владике Његоша и Републику Српску, члан Удружења књижевника Републике Српске Недељко Зеленовић поручио је да ће се, док је Срба, Његош изучавати.

„Распиривање верске и националне мржње у Сарајеву према српском народу нема ко да осуди. Својим изјавама о 9. јануару високи представник само је дао крила бошњачким јастребовима, а то је политички опасније од хистерије и мржње бошњачких интелектуалаца према Републици Српској”, нагласио је Зеленовић у изјави за РТРС.

Душанка Станишић

(Политика, 20. 1. 2017)



Categories: Преносимо

Tags: , ,

1 reply

  1. Рече потурчени и помамљени балијски вехабија и… остаде жив!
    Али чудо једно, како то да ако се и деси да се међу балијама роди ишта квалитетно, то се одмах изјасни као Србин и врати коренима?

    Ево да не „испадне“ како само помињемо готово „јучерашње“ Мешу Селимовића и Емира Кустурицу, већ да кренемо и даље у прошлост:

    АМАНЕТ ОД ЂЕДА

    У долафу мога дједа
    С десне стране у претинцу,
    Кад још бијах грјешно дјете,
    Виђах малу иконицу.
    Прикрадох се да разгледам,
    Каква ли је на њој слика,
    Бјеше сребром опточена,
    Слика Ђурђа мученика.

    Ја то онда нисам знао.
    Зазир’о сам од аждаје,
    Ал’ с аждајом ко се бори,
    Осјећ’о сам, јунак је.
    Само зато, само зато,
    Ја пољубих тог човјека.
    Ђед униђе – ја се збуних
    А он рече: „Нека, нека!”
    Истог Ђурђа, љубили су
    Наши преци ко свечари,
    Па зар да јађунах љубнут,
    Што љубљаху наши стари.
    Ал’ ти нијеси пољубио,
    Само хадер – илијаза,
    Пољупце си пољубио
    Својих рахмет праотаца.
    Тако ђедо, ал’ не оде
    Већ одавно с овог свијета,
    А ја чувам иконицу
    Поред других аманета.
    Ал’ ја зато, Алах-икбер,
    Чврсто се држим свог мезхеба,
    А мезхеб ми ништ’ не смета,
    Да србујем како треба.

    Осман Ђикић (1876-1912)

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading