Кисинџер је Путину још 2013. године представио предлог могућег тројног споразума од интереса за светске послове
Сусрет Кисинџера и Путина у Новом Огарјеву, фебруара 2016. (Фото Кремљ)
Да би се схватиле најбитније димензије победе Доналда Трампа за САД и за свет, па тако и за Србију и југословенски тзв. регион, треба да се пође од Хенрија Кисинџера (1923). Наиме, између 2007. и 2009, Кисинџер је био један од двојице копредседавајућих неформалне руско-америчке групе коју су сачињавали ветерани из ове две земље – некадашњи високи дипломатски, војни, обавештајни и политички функционери САД и РФ. Други копредседавајући ове неформалне групе био је Јевгениј Примаков (1929–2015), човек који је дословно спасао Русију из смртоносне кризе у јесен 1998. Резиденција председника РФ у Подмосковљу била је место где је ова група заседала.
Кисинџер је 29. октобра 2013. у Москви свечано промовисан у почасног професора Дипломатске академије Русије. Тим поводом, примио га је Владимир Путин, који је, поздрављајући Кисинџера, рекао и ово: „Ви имате много пријатеља у Русији – наше ветеране спољне политике и људе који увек, са великим интересовањем, прате ваше процене светских и регионалних токова.” Том приликом, Кисинџер је Путину представио предлог могућег тројног споразума од интереса за светске послове – САД, Русија и Кина као гаранти успостављања и очувања новог еквилибријума, нове равнотеже, светског поретка. Свој концепт Кисинџер је веома детаљно представио заинтересованој публици већ 2014. у књизи World Order – Светски поредак; српски превод Кисинџеровог Светског поретка појавио се код нас 2015.
Концепт новог еквилибрија светског поретка са улогом Русије, Кине и САД, свакако је био разматран и током пријатељског разговора о светским пословима који су Владимир Путин и Хенри Кисинџер имали у Путиновој председничкој резиденцији код Москве, 3. фебруара 2016. Био је то десети документовани сусрет ове двојице старих пријатеља. Сутрадан, 4. фебруара, Кисинџер је у вашингтонском „Националном интересу” објавио опширан чланак у коме је изложио своју визију будућих америчко-руских односа. Основна идеја тога рада јесте Кисинџерово становиште да „Русија треба да буде посматрана као суштински елеменат сваког новог глобалног еквилибријума.”
Простор да се то оствари отворен је победом Доналда Трампа на америчким председничким изборима 8. новембра 2016. „Концептуални приступи председника Русије Владимира Путина и изабраног председника САД Доналда Трампа спољној политици су феноменално блиски, изјавио је портпарол руског председника Димитриј Песков” – јавио је Танјуг 11. новембра 2016.
Догодиће се катастрофа – катастрофа глобалних размера – уколико ова могућност буде прокоцкана у име поновног успостављања традиционалног деветнаестовековног и двадесетовековног поретка политике интересних сфера и тајне дипломатије великих сила. Потенцијали за такав могући исход такође су постављени. Овога пута, међутим, глобални поредак политике интересних сфера и тајне дипломатије имаће историјски нов облик. Данас, наиме, то може бити само поредак корпоративне дистопије – светски поредак транснационалног савеза глобалне олигархије.
Следствено, Србија треба да са много знања – целокупно знање света стоји нам на располагању – али и са много моралне врлине, такође и са много имагинације и креативности, води рачуна о свим видљивим и невидљивим аспектима догађаја које су покренули амерички председнички избори 8. новембра прошле године. И да, са снажним ослонцем на властито историјско искуство, нарочито оно акумулирано током протеклих 250 година модерности, у тим догађајима буде активни субјект, а не пасивни објект.
Политиколог и публициста
Categories: Преносимо
Оставите коментар