Излаз: Да се ја питам

Поштовани читаоци,

ss-face-240Представљамо вам нову рубрику ДА СЕ ЈА ПИТАМ: настала је као плод сарадње редакције српског Стања ствари и групе ИЗЛАЗ.

ИЗЛАЗ је неформална, непрофитна и надстраначка група искрено забринутих родољуба за опстанак (и напредак) Србије и српских земаља, а чланови су како из матице тако и из расејања. Можете им писати на izlaz@mail.ru.

Одељак ДА СЕ ЈА ПИТАМ замишљен је као простор на којем ће се огласити они који имају шта да кажу на поједине теме од виталног значаја за Србију и српски народ: услов је да се не нуди само анализа (да не кажемо „кукњава“) већ да се понуде решења. Такође, у обзир за објављивање долазиће само краћи текстови (најбоље сажети на једној Word страници). Своје прилоге шаљите на редакцијски мејл ststvari@gmail.com.

Пошто идеја која лежи у основи јесте да урадимо сами нешто за себе а не да чекамо друге – рубрику отварамо прилогом уредника Стања ствари на тему образовања и његове реформе.

Александар Лазић: Неколико теза о реформи образовања

al-ssТекуће стање ствари: Образовање је стално у некаквим реформама, а резултат би се могао свести да никад више промена и никад мање знања код ученика. Последња реформа – или последњи делови реформе – у виду увођења образовних стандарда забрињавајуће су спустили лествицу знања. Најкраће речено, уместо да знају постало је довољно да ученици препознају градиво: директна последица тога јесте/биће свеопште заглупљивање нације, школовање само „просте радне снаге“ и отварање простора да шефови и (нарочито) менаџери буду увезени из иностранства.

Тезе за излаз из оваквог стања:

  • Одмах престати са избацивањем градива и обећањима да „неће бити тешко“: политичари могу имати своје разлоге (улагивање родитељима/гласачима) али струка мора тражити да се ствари отежају а не даље олакшавају. Вреди се угледати на Русију, где се већ чују гласови да је „руска школа превише лака“. (Директна последица смањивања нивоа знања које се тражи јесте „убијање елите“.)
  • На завршним испитима на крају основне школе увести минималан праг знања (макар он био и један једини поен), а не да се „полаже“ и са нула бодова! Ако се задржи и трећи, комбиновани тест из пет предмета, онда би требало да сваки тест носи по 20 поена а да се из школе носи максималних 40 (као што је било онда када сам ја уписивао факултет). Додатно, треба уједначити тежину сва три теста – српски, математика, комбиновани – у овој ситуацији је несразмерно тежак тест из математике (читај: отежати остала два теста).
  • Већ од виших разреда основне школе (нпр. од шестог) увести селекцију по одељењима – основни, средњи и напредни ниво, са могућношћу „преласка“ у више нивое (или „пада“ у ниже). Тако би они који су „паметни а неће да уче“ већ у основној школи видели шта их чека ако наставе са таквом праксом.
  • Престати са причом о правима ученика без говора о њиховим обавезама. Упростити систем дисциплинског кажњавања ученика (без „суђења“, како је то сада).
  • Увести у основним и средњим школама „алумни“ – да они који су завршили ту школу а сада су успешни посведоче текућим ђацима да „има смисла“ учити.
  • Укинути углавном бесмислене семинаре за учитеље (зовимо тако све просветаре који не предају на факултету) и концентрисати се на заиста (!) стручно усавршавање, а за то онда обезбедити и новац.
  • Вратити школи и образовну функцију; за почетак предлажем да се једна година посвети теми ДА НИЈЕ ДОБРО ДА СЕ КРАДЕ. Да први час сваког дана почне том девизом. А ако се баш не зна како такву „лудост“ правдати у савременим временима, ево увек модерног цитата из псалма пророка и цара Давида: „Бијах млад и остарјех, и не видјех праведника остављена, ни дјеце његове да просе хљеба“ (Пс. 37,25). 
  • Вратити достојанство учитељима; с друге стране, и сами просветари морају да схвате да је време социјалистичких „белих медведа“ одавно за нама.
  • На крају, а заправо је прво: учитељи морају својим животом сведочити оно што предају – иначе ће све остати на причи која (скоро) никог неће занимати.

Аутор је (и) учитељ математике у основној школи


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7Sy

Advertisements


Категорије:Да се ја питам

Ознаке:, ,

11 replies

  1. Одлична идеја! И сада се из средње школе носи највише 40 бодова приликом уписа на факултет/вишу школу. Код основних школа је поодавно 60:40 (кад кажем поодавно мислим на последњих двадесетак година).

    Предложене тезе су добре. Али поред анализе и предлога недостаје нам још једна кључна ставка – акциони план илити физибилити стади 🙂 Што ће рећи врло често се и поред најбоље намере поставља питање шта тачно урадити да би се постигло то и то. На пример код ставке о враћању достојанства учитељима упитно је како то постићи? А нису само паре проблем – већа примања и бољи материјални положај јесу потребни али не гарантују ништа.

    И кад размишљам о неким овако општим и тешким темама – а срећом свакодневна рутина чини да се о њима ређе размишља – долазим до закључка да смо у премного сфера у врзином колу где је друштвена реформа било које сфере ужасно тежак задатак. И онда на памет пада једна замисао: можда ће у ситуацији свеопште корумпираности, суновраћења помоћи само преображај на ужем плану, некаква бенедиктинско-атонска опција за посвећенике.

    Свиђа ми се

  2. Само да појасним: када сам написао “Одлична идеја!“ у претходном коментару нисам мислио на то колико се поена носи из школе већ на нову рубрику. Предлажем једну ствар: да делатници у групи “Излаз“ напишу реч две о себи и да се то објави као посебан чланак на Стању ствари да можемо да видимо о коме је реч и која је идеја водиља.

    У памћењу ми је остао један давнашњи коментар Александра Живковића који је такође у неколико цртица навео шта не ваља у нашем образовању и шта би се релативно лако и брзо могло изменити.

    Свиђа ми се

  3. Милоше,

    Прво, хвала на коментару и (по)хвали за рубрику.

    Друго, тренутно је у основној школи 70:30 (у корист оцена из школе). Сваки од тестова носи по 10 поена (20 задатака, па се бодују по пола поена). Већ то речито говори колико нам је „стало“ 😦 до знања. А још је то 70:30 уведено за Вербићевог вакта.

    Треће, у праву сте са овим враћањем достојанства, то је питање (корак) „од милион долара“.

    Четврто, што се тиче акционог плана, па за то имамо групу ИЗЛАЗ, нека они праве планове а ми ћемо идеје да дајемо… У том смислу, очекујем(о) и Ваш прилог на тему коју одаберете.

    ПС. Да, у наредним чланцима биће тако, у наслову ће бити и име аутора, а и надамо се да ће се сви макар минимално представити…

    Свиђа ми се

  4. Занимљива идеја, вреди покушати.
    Што се образовања тиче ја бих се надовезала својим размишљањима о два пута. Први је утицај на постојећи систем образовања, а други увођење алтернативног које у почетку може бити само додатно признатом. Оба пута су тешка. Вероватно би се требало упутити првим путем, и о њему ћу другом приликом,али како не желим да одбацим и други о њему бих сада кратко. Проблем са другим путем је што дипломе истог не би много значиле у садашњим условима, иако би стечена знања могла (требала у условима у којима се сада налазимо) да буду већа и стварна знања и умења. Други проблем је недостатак времена ако су деца већ преоптерећена обимним, а не увек квалитетним градивом. Трећи и огроман проблем је новац. Из искуства знам да су бесплатне радионице за децу (покушала сам са радионицом из природних наука) веома посећене, али кад родитељи треба да издвоје новац пре ће га издвојити за школице спорта или страног језика (најчешће енглеског). Ово нам отвара питање како ћемо образовати и родитеље (па у крајњем и питање медија), као и питање како ће они родитељи који желе да деца добију права знања то финансирати. То значи да би ваљало пронаћи начине да се финансирају разноразне радионице како би оне биле доступне свима. Пазимо, то се и сада ради, питање је само ко и са којим циљем финансира такве пројекте. Дакле о томе треба добро, темељито размислити. Ја сам размишљала да се у оквиру цркви, где постоје услови, обезбеди простор где би професори давали бесплатне додатне часове. Иако пре чујем за примере где професори узимају боловање пред крај године јер се тада најбоље зарађује од приватних часова, мислим да ће бити наставника који би одвојили време и имали енергију да помогну деци на овај начин. Благодети и за оног који би држао те часове, као и за оне који би долазили су велике. Ти би учитељи децу заиста учили, пре свега како да уче. Имамо о много чему да причамо, а тек је прва тема.
    Иначе, била сам (по службеној дужности) у комисији која је прегледала комбиновани тест. Не слажем се да је текст лак, већ да су питања врло лоше осмишљена (говорим о питањима из физике, а колеге из исте комисије се нису изјасниле о другим предметима, па не бих могла о томе). Сам начин (увезен са запада) тестирања, сматрам, није добар.Други пут о томе, али озбиљно ваља размислити о оцењивању, да ли је и када је потребно. Деца добијају нереалне оцене током целе школске године и онда им на крају дају некакав тест и наплате им збирке из којих вежбају (већина учи напамет одговоре) а при том (ове године је био тај случај) у зборкама дају погрешна решења! Не знам да ли је незнање, немарност или план. Мислим да је мешавина тога. Но о „регуларном“ образовању ћу другом приликом. Тада ћу и опширније коментарисати тезе из текста. До тада, искрен поздрав читаоцима и уреднику.

    Свиђа ми се

  5. Честитам г. Лазићу на покретању нове рубрике!
    Мада Драгаша у новије време можда има и превише на Стању, препоручујем његов најновији оглед о нашем општем необразовању, јер поред констатације стања нуди и решења:
    http://www.dragas.biz/vodici

    Свиђа ми се

  6. Шта мислите да се ове тезе проследе и ефендији Зукорлићу 🙂

    Свиђа ми се

  7. Г. Анђелковићу,
    Што се тиче Драгаша, прочитао сам његов „оглед“ о туристичким водичима на који сте указали, а колико сам схватио он каже ТРЕБА ПРВО ОБРАЗОВАТИ СРБЕ ПА ТЕК ОНДА ВОДИЧЕ. Па то и није неко решење…
    Уосталом, ко је г. Бранку Драгашу (за)бранио до сада да уради нешто конкретно… Има у „Маратонцима“ оно А САД МАЛО ОНА (ко разуме, схватиће) 🙂

    ПС. Хвала за похвалу

    Свиђа ми се

  8. Pozdravljam autora i u puno stvari se slažem sa njegovim stavovima, ali sa tim da su učitelji u socijalizmu bili beli medvedi, to mu nikako ne stoji.Ne znam koliko godina ima autor, ali treba da zna da su i u socijalizmu, oni pravi učitelji, koji su bili posvećeni vaspitanju i obrazovanju dece, bili ponižavani i gaženi na svakom mestu. Na suprot njima, bilo je puno onih koji su imali druge izvore prihoda i čkolu koristili da se odmore od fizičkih i drugih profitabilnijih poslova. E to su bili beli medvedi koji su, da upotrebim strašnu reč, skrnavili učiteljsku profesiju!

    Свиђа ми се

  9. @ Владанка

    Хвала!

    А што се тиче самог комбинованог теста, ту сам мислио да треба избацити могућност заокруживања (за неупућене: замислите задатке из физике и хемије где се НЕ ТРАЖИ ПОСТУПАК него само да се заокружи решење!), чиме се смањује и могућност преписивања.

    Само једна примедбица: морамо бити краћи и сажетији, и у текстовима и у дужини коментарисања. Знам, знам!, то прво важи за мене.

    @Средоје

    Хвала и Вама, поштовани господине.

    Прочитао сам поново ово што написах о „белим медведима“, нисам ни рекао (ако је зазвучало тако – извињавам се!) да су учитељи били бели медведи: заправо сам хтео рећи да се неки данашњи учитељи понашају као да је и даље социјализам и „радио не радио свира ти радио“ итсл. То се мора избацити из глава.

    Свиђа ми се

  10. @Лазић
    Сагласна 🙂

    Свиђа ми се

  11. Изванредна идеја за рубрику!
    Г. Лазићу, који је и професор математике, хвала на реафирмацији, лијепог звања УЧИТЕЉ. О приједлозима г. Лазића компетентнија је да суди моја жена која је професор педагогије, али када се ради о самој концепцији рубрике, слажем се да нам је више доста „анализа“ типа празних прича, но, опет, морам да слушам жену која промјене „транзицијске“ у нашем образовању и науци назива „низом необразложених решења“.
    У циљу да се нађе неко образложење за оно шта нам се дешава и шта би могло да се дешава у области образовања, предлажем чланак из мартовске свеске Летописа МС:
    Богољуб Шијаковић, Образовање у „друштву знања”: између ироније и носталгије
    http://www.maticasrpska.org.rs/letopis/letopis_497_3/07%20Sijakovic.pdf

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s