Војислав М. Станојчић: Џабе им „Брегзит“ или Премијер не да референдум

На премијеровој конференцији за штампу, коју је одржао неколико сати после објављивања резултата „Брегзита“, било је очигледно да га је одлука већине гласача на Острвском референдуму  веома изненадила и наљутила; по свему судећи, био је потпуно уверен у друкчији исход и останак Уједињеног Краљевства у Европској унији. А што се тиче његовог обраћања новинарима, односно, српској јавности, оно се није нимало разликовало од  већ уобичајеног начина јавних иступања А. Вучића о питањима значајним за опште интересе наше земље.

Александар Вучић (Фото: ЈуТјуб)

Александар Вучић (Фото: ЈуТјуб)

Одлука  једне од најважнијих и најмоћнијих чланица Европске уније да иступи из ње, изавала је, несумњиво, забуну у свим европским државама: „Брегзит“ их је озбиљно уздрмао и његове последице нико није у стању да предвиди. Међутим, наш премијер, до освајања власти 2012. године  огорчени противник уласка Србије у Европску унију, а затим ватрени поборник те организације (што би се могло поредити са случајем да неки навијач Звезде пређе у партизановце) каже да га ништа не може поколебати, да Србија остаје чврсто на европском путу и да он гарантује како у нашој земљи неће бити великих поремећаја као у неким другим западним земљама после „Брегзита“ и очигледне  пукотине у ЕУ настале жељом Британаца да се осамостале.

На питања да ли је могуће расписати референдум и сазнати шта грађани мисле о Европској унији, да ли су за приступање или не – премијер је изјавио да ће референдум  у Србији бити одржан „кад будемо на годину дана од уласка у њу“. Поручио је свима који помишљају на такво јавно изјашњавање наших грађана да су недавни избори били референдум и да ће морати да сачекају наредне, „који ће бити за три године и десет месеци“ (Откуд сад тај рок, кад он сваке друге године расписује изборе?) Затим је наставио у свом познатом осионо-иронично- свађалачком тону: „Кад победе на изборима, нека расписују шта хоће. Ја улицу не признајем. Они могу да окупе и два милиона људи и да траже референдум  (шта је мишљење два милиона људи према његвом?), а ја ћу да седим у својој канцеларији и нећу нимало бити фасциниран тиме. Сваки пут кад буду демонстрирали овде да хоће то и то, ја ћу им рећи – е, нећете то добити.“

Премијер је вероватно заборавио – или га та чињеница уопште не збуњује – како је  Дејвид Камерон од 2010. председник Владе Уједињеног Краљевства (односно, како се често назива, Њеног Величанства), што  ће рећи да је победио на парламентарним изборима. Резултат „Брегзита“  недвосмислено је показао, да већина Острвљана не мора увек да одобрава политику странке којој је дала свој глас и да – ако је указала поверење њој и премијеру –  то никако не значи да о нечему нема и  другачије мишљење.

Фото Ројтерс

Славље присталица „Брегзита“ (Фото: Ројтерс)

Александру Вучићу је, међутим, довољно (и једино важно) његово сопствено мишљење: „Србија је у возу за Европску унију, она неће у неки лудачки воз… Срећан сам што народ у Србији, за разлику од неких других земаља, није гласао за разне кретене и идиоте, који и не знају шта нуде… У тим земљама царују недисциплина и неодговорност“ (па ваљда зато и немају Савамалске фантоме).

Како се и могло очекивати, искористио је ову прилику да се још једном представи као велики поштовалац и обожавалац лика и дела Ангеле Меркел. Закључио је како он не може да предвиди хоће ли излазак Уједињеног Краљевства из Европске уније утицати на успоравање процеса проширења Европске уније, али да верује у немачку канцеларку Ангелу Меркел, јер зна да ће она предузети најбоље кораке после изласка Велике Британије.

Ако  се и занемаре речник и стил (који нису изузетак, већ устаљено правило)  премијерових хвалисавих и свађалачких  иступања, који нимало не доликују озбиљном државнику, остаје питање: је ли он заиста  толико моћан да на своју руку одлучује о јавном изјашњавању грађана, иначе предвиђеном у Уставу Републике Србије (члан 108 ): „На захтев већине свих народних посланика или најмање 100.000 бирача, Народна скупштина расписује референдум, о питању из своје надлежности, у складу са Уставом и законом“? А ваљда је у њеној надлежности и доношење одлука о судбини земље?


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7Sv

Advertisements


Категорије:Судбина као политика

Ознаке:, , ,

1 reply

  1. Procitaj Veberu knjigu Verni Ruslan.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s