Љубинка Боба Недић: Идемо сви – АПЛАУЗ!

Гледам како ових дана нараста поларизација између оних који одушевљено аплаудирају царевом новом оделу и оних којима је непријатно да гледају у голог цара, пошто баш и није за гледање. Покушавам да објективно проценим постигнућа, иако нема стандарда, и да не кудим оно што је за похвалу.

skola-550

А шта је за похвалу?

Чек листа за учитеље, уместо бесомучног писања, свакако јесте. Међутим, недостају дневници рада. У реду, стићи ће.

Конкретна адреса на коју треба пријављивати директоре који опет лове у мутном? Биће за похвалу, кад прочитам у новинама да је бар двадесетак директора изгубило посао због закулисаних радњи.

Цветићи уместо оцена у првом разреду? Хајте молим вас. Уозбиљимо се бар мало.

Нови Правилник о оцењивању у средњој школи? Видећу кад будем видела какав нам је то помпезно најављивани алат министар припремио. Ако и даље буде могуће прегласавање оцена на седницама одељењских већа због одличног успеха или „очувања потенцијала вуковца“ у првом разреду – правилник ће бити безначајан.

Правилник о финансирању је прича за себе.

Направљен је зарад боље рационализације, да би држава знала шта и због чега финансира. На први поглед, намера заиста делује разумно. Колико год да нам је жао дивних колега које лично познајемо, а који су на путу да изгубе своје радно место, ваљда нам је јасно и да број извршилаца зависи од броја норми, а број норми од броја ђака, односно за нека занимања од броја одељења. Ал’ не лези враже! Они у Електропривреди Србије схватају да бандера мора да се подигне и ако у засеоку постоје само две куће. Зашто? Па зато што у 21. веку и те две куће имају право на струју. Ови у Министарству другачије схватају тај засеок, па чак и читаво село. Ваљда мисле да бисмо се увредили ако би нас третирали као бандере.

Са стручним сарадницима и ненаставним особљем још пажљивије поступају. Мудра глава је израчунала да је обим послова са 17 одељења двоструко већи од посла са 16 одељења. И то је у реду уколико 17. одељење има бар 400 ђака.

Библиотекари су потребнији средњим школама, него основним. Ово већ врца од логике! Хајде да прескочимо оптимални период за везивање детета за књигу, развијање љубави према читању, стварање читалачких навика, па да после лепо кукамо кад у средњој школи скидају анализе књижевних дела са интернета и читају само „Педесет нијанси сиве“ и биографије полусвета.

Логопеди нам, логично, не требају, јер смо увели инклузивно образовање у редовне школе. Молим оног сарадника што држи таблу са натписом АПЛАУЗ да обрне два круга. Мало је један.

На уређено тржиште уџбеника чекамо још увек.

Убедљиво најлошија ствар коју је Министарство урадило јесте објављивање дуго и предуго очекиваних листа технолошких вишкова, наставника са непуном нормом, потреба школа. Опет, нешто што је по својој суштини требало да буде исправно и неопходно, јер систем са пет наставника који у истом граду деле једну норму није одржив. Ал’ не лези враже по други пут! Пошто је прасе угојено пред сам Божић, тачније на Бадње вече, оно сада има озбиљних стомачних проблема. Зар је могуће да тај посао није могао бити обављен у јуну?! Зар је могуће да стање није било довољно јасно након уписа у први разред основних и средњих школа, и чувеног потеза министра да из средњих стручних школа протера најквалитетније профиле јер му је премијер рекао да нам привреда незаустављиво срља у прогрес? Шта се то променило у јулу и добром делу августа, па да се на листе морало чекати безмало до почетка школске године?

Чему оволики хаос на почетку школске године? Зашто да људи не знају ни у првој недељи септембра да ли раде, где раде, на колико процената норме? Да ли стварање овакве неподношљиве атмосфере за узрок има само неспособност одговорних да исправно делегирају задатак и поставе здраве рокове, или се иза брда још нешто ваља?

За здравље синдиката боље и да не питам. Ставили су по представника у комисију при свакој школској управи, створили привид и себи и нама да се за нешто озбиљно питају и да ће штитити наше интересе, и сада смо сви намирени. Нема везе што стање у образовању никада није било хаотичније.

И на крају, да се вратим на почетак. У таквом општем лудилу у коме други пију, а ми уредно плаћамо и бивамо мамурни, јављају се групице наставника који оркестрирано аплаудирају голом цару јер је заденуо цветић за уво или је ставио кравату на голо тело. (Ова ментална слика да се избрише одмах након читања!)

У чему је ствар? Због чега само та групица види ружичасто? Ко су ти људи? Шта је то што они виде, а десетине хиљада наставника не види? Каква су то супериорна бића? На основу чега је њима све одлично, а ми једва преживљавамо? Јесмо ли се то поделили у оној чувеној премијеровој – једнима добро иде, а осталима је непријатно?

Или су разлози ипак много приземнији? Да ли је могуће да се колегијална солидарност купује ситним уступцима (ако су ситни) – ти води пројекат, ти два семинара, тебе ћу да пошаљем у радну групу која иде у иностранство да нас усагласи са Куртом и Муртом, а ти не брини – бићеш директор чим Пери истекне мандат. Како вас није срамота? Разумем да похвалите ону једну и по ствар која је урађена како треба. Наравно да не треба све критиковати и пљувати по дифолту. Али од онако улизивачког понашања пристојном човеку заиста буде мука. Зар да се ботовски манири и код нас увуку? Скоро да могу да замислим њихове договоре – трчи тамо и пиши позитивно јер су нам „они“ напали ментора!

А исти хлеб једемо, само што ћете ви за то климање главом можда добити и мало путера. По глави.

Разумем жељу да нам буде боље. Ко је нормалан нема? Али ово што се дешава је корак напред, па три назад. Назовимо ствари правим именом, похвалимо оно што ваља колико год да се ретко појављује, али не иритирајте нас више тим паљењем бакљи и ватрометом за сваку ситницу која је нечији посао, плаћени посао, а не епохално откриће.

Објављено уз дозволу аутора блога Клотфркет.

(Клотфркет, 6. 9. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5IZ



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

4 replies

  1. Само да се неко сетио да укине 12 посто на плату представницима синдиката по школама (док разредне старешине имају 4 посто!), могло је да се од тих пара покрије све што покушава на лош начин да се уштеди у складу с намерно наопако схваћеним обавезама од стране ММФ, ЕУ и других. Јер, неће своју пренапучену бирократију да смање, и кад ништа не ради, већ ударају овако тамо где најлакше пролази.
    Где то има да држава плаћа синдикат који стоји треба, по дефиницији, насупрот ње!?! Зашто тог представника тако плаћају, посредно, и они који нису чланови синдиката?
    Зар није најбоље оно што је најједноставније и најправичније: од чланарина се плаћа синдикат и представници његових чланова? Те паре се већ узимају чланству, али се потроше на каранфиле о Дану жена, и јаја о Васкрсу!

    Да не говоримо о томе да председници синдиката на републичком нивоу имају статус и привилегије државног министра, и то вишедеценијски, без страха од избора. И служе свакој политичкој гарнитури на власти редом.

  2. Као и увек одличан текст колегинице Недић, скенирано просветно стање ствари.

    Посебно поздрављам чињеницу да је госпођа Недић на свом блогу прешла на ћирилицу!

  3. @cp6cku
    Добро би било, да проучите тему: СИНДИКАТ- историја и данашња ситуација.

  4. 19. септембар 2015. србски математичар said:
    „Посебно поздрављам чињеницу да је госпођа Недић на свом блогу прешла на ћирилицу!“

    Поздрављам и ја, придружујем се!

    Увек ме чуди када видим да неко ко ради у просвети не уме, или неће да користи српски језик на компјутеру!
    То показује или да су прилично неспособни (што није грех), или неће да се нимало потруде, или да су још под идеолошким утицајем југословенства и монстр-српскохрватског језика, што није нимало похвално по њихово образовање и интелектуални ниво, или су обичне незналице без осећаја за матерњи језик.

Оставите коментар