Војислав М. Станојчић: Седам деценија црногорске нације и деценија црногорског језика

Првога маја ове године навршило се 70 година откако је званично почело стварање црногорске нације, боље рећи, давање новог имена становницима Црне Горе српске националности. Откако се бележи историја Црне Горе, њени становници сматрали су себе Србима, док се земља као географски појам помиње први пут тек у повељи српског краља Стефана Уроша Милутина из 1296. године, затим у италијанским изворима 1348 и дубровачким 1379. године. По заузимању Балканског полуострва, Турци су узалуд покушавали да покоре и ову српску земљу, која се, иако вишеструко слабија од војске завојевача, јуначки и успешно бранила, те је оправдано носила назив „Српска Спарта”.

Zemljopis-kraljevine-Crne-G

Током векова Срби из Црне Горе нису променили свест о својој националној припадности, па је сасвим природно што у једном уџбенику за основну школу, штампаном 1911. године, пише: „У Црној Гори живе све сами чисти Срби, а има их око 300.000 становника. Већина су православне вјере, а има нешто мало римокатоличке и мухамеданске вјере, али треба знати да смо сви српскога поријекла и српске народности” ( „Земљопис краљевине Црне Горе за ученике трећег разреда основнијех школа”). Подаци, ипак, нису сасвим тачни. Црна Гора је, тада, у ствари, имала нешто преко 220.000 становника и у њој нису живели „све сами чисти Срби”, како кажу аутори овог „Земљописа за трећи разред основнијех школа”, Ђуро Поповић и Јанко Рогановић. Наиме, према подацима пописа из 1910. године, већину становника чинили су православци (близу 95%), који су себе убрајали у Србе, док су остали били муслимани. Српским језиком говорило је 95% становништва, а било је и оних којима је матерњи језик био албански. Састав становништва Црне Горе по националности – после стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године – не може се упоређивати са ранијим подацима, јер је нова држава била административно подељена најпре на области а затим на девет бановина. Црна Гора је обухватала знатно већу површину него пре уједињења, те су се у Зетској бановини са седиштем на Цетињу нашли и делови данашње Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине. У бановини је живело 516.000 православних становника, 315.000 муслимана и 92.000 католика. Према попису из 1931, сви су се изјашњавали према верској припадности, те се тако може закључити да је Срба било више од пола милиона.

Стварање црногорске нације, боље рећи, потискивање њеног српског имена започето је у последњим данима Хитлерове Немачке. Промену националности свога народа најавио је црногорски политичар и књижевник Милован Ђилас, због чега се он сматра покретачем ове идеје, иако се у њеној позадини, несумњиво, налази Комунистичка партија. Првога маја 1945. у „Борби”, органу КПЈ, објављен је чланак Милована Ђиласа, „О црногорском националном питању”, у коме је он заступао тезу да су Црногорци „посебна нација, издвојена из етничког српства”. (Међутим, у дубокој старости, ваљда и услед гриже савести, променио је мишљење и изјашњавао се као Србин).

Званични став тадашње Скупштине Црне Горе био је да је „Црногорска нација најчистија етничка група међу Србима”. Пошто је КПЈ признала црногорску нацију „јер се разликује од Срба и осталих Словена”, православни становници Црне Горе, збуњени и слуђени паролом о најчистијој етничкој групи, на првом попису после Другог светског рата, 1948, изјаснили су се у великој већини (90,67%) као припадници црногорске нације. Оних који су још сматрали да су Срби остало је свега 1,78 процента. Занимљиво је да то био најмањи постотак становника Срба, а да се он на каснијим пописима некад повећавао, некад смањивао, чиме су пописани грађани испољавали приличну колебљивост у схватању националне припадности.

И док је број Црногораца опадао, растао је Срба, муслимана и Југословена. Тако је 1991. године у Црној Гори забележено 67,15% Црногораца, а 9,34% Срба. Међутим, свест о заједништву са Србијом, била је и тада веома јака, те су се становници Црне Горе на референдуму огромном већином изјаснили за стварање Савезне Републике Југославије. „Због вјековног сна најбољих Црногораца и Србијанаца, због извјесно боље заједничке будућности, Црна Гора се отвореног срца опредијелила за живот у заједничкој држави са Србијом” (како је то онда Мило Ђукановић надахнуто и сажето описао).

milo-srbin

Занимљиво је да се у ратним годинама последње деценије 20. века повећавао проценат становника који су се изјашњавали као Срби, а смањивао број Црногораца, иако су они и даље били најбројнији. Године 2003. забележено је 43,16% Црногораца, а 31,99% Срба.

Према попису из 2011, постотак Црногораца се нешто повећао – на 44,98%, а Срба смањио, било их је 27,83% (одселили се, променили мишљење или „преломили у мозгу“?).

Милован Ђилас је можда измислио црногорску нацију, али није стигао и да јој измисли и језик. Овај његов превид исправили су црногорски главари 2004. године, када су обзнанили народу да постоји дотад у лингвистици непознати – црногорски језик. Против такве бесмислице побунили су се професори српског језика (двадесет шесторо из Никшића и један из Херцег Новог). Они нису прихватили непостојећи и нестандардизовани монтенегрински језик, а још мање пристајали да га предају ђацима. Власт их је прогласила за државне непријатеље, сви су отпуштени из службе и морали да потраже друге послове, углавном веома удаљене од струке за коју су се школовали.

На попису из 2011. становницима Црне Горе постављено и питање: који је ваш матерњи језик. Већина, скоро 43 процента, изјавила је да јој је матерњи језик српски, док се за црногорски определило близу 37% . Није лако проценити какав је однос данас, али није немогуће да се повећао број оних који су заборавили српски, а овладали новим језиком.

pravopis-cgПрема црногорском уставу службени језик је црногорски, ћирилица и латиница су равноправна писма, само што се ћирилица готово нигде не види. (И према Новосадском споразуму о српскохрватском језику из 1954. године, постојала је иста равноправност писама, али су многи и у Србији почели да пишу искључиво латиницом, те је тако српско писмо и у Србији постепено добило другоразредни значај.)

После стварања нације и увођења измишљеног језика, на ред је дошао и раскид државне заједнице са Србијом.

Године 2003. Доњи дом Парламента у Подгорици, којим је председавао Мило Ђукановић, издејствовао је промену Устава. Усвојен је нови члан по коме становници Црне Горе имају право да се после три године, на референдуму, изјасне да ли желе да остану у заједничкој држави са Србијом. Референдум је и одржан 2006, када се веома тесна већина изјаснила за самосталну Црну Гору. Овакав исход изазвао је сумњу у поштено бројање гласова, говорило се о понављању изјашњавања, али до тога није дошло, те су се „два ока у глави” вероватно заувек раздвојила, на велико разочарање многих грађана и једне и друге државе.

(Мој школски друг и дугогодишњи пријатељ, рођен у Београду, а пореклом Црногорац, озбиљно се наљутио на очеву постојбину и „завео јој санкције”, како је говорио. Одлучио је да више у Црну Гору не одлази, а породица је испунила и његову последњу жељу да буде сахрањен у Београду, уместо у породичној гробници на Његушима.)

Пошто се осамосталила, нова држава на тлу бивше Југославије, вероватно по задатку из иностранства, све више се удаљавала од Србије, а међу њене најружније поступке спада свакако одлука из октобра 2010. о признању самопроглашене републике Косово. Њоме су, заправо, борцима за Велику Албанију оставили на милост и немилост и своје рођаке и саплеменике који тамо живе. То се догодило само две деценије после говора Мила Ђукановића у коме је рекао: „На Косову је нападнута Југославија. Косово је бедем српског и црногорског народа, које не може пасти док је нас и покољења наших потомака. Небројено пута смо рекли: Косово се мора бранити свим средствима.”

Час председник државе, час председник владе, Мило Ђукановић је већ четврт века најглавнији главар од свих главара у Црној Гори. Познат је и као веома богат човек, посебно по запажен по ангажману у дистрибуцији дуванских производа, због чега је побудио велико интересовање италијанских власти и суда. Истрага засад стоји у месту, јер је црногорски премијер заштићен дипломатским имунитетом и све док је на власти за суд је недоступан.

Јавности Црне Горе он се прошле године представио и као историчар. На Свечаној академији одржаној поводом 100 година од избијања Првог светског рата рекао је да Црна Гора није подржала терористички акт који је био повод за избијање рата, у коме је Црна Гора претрпела велике губитке и остала без државе. Што се некако не слаже са његовом некадашњом изјавом: „Поносни смо на српско поријекло и црногорску државност, на славну историју српског народа.” Уз све то, нетачно је да је Црна Гора остала без државе, јер се, у ствари, ујединила са већом, а и проширила своју територију.

Нема сумње да је овај говор премијера Ђукановића охрабрио будвански огранак Либералне партије да поново захтева скидање плоче са зидина Старог града у Будви: „Покољења дјела суде….Његош. На успомену доласка храбре и побједоносне српске војске која послије јуначких побједа ослободи Будву на Митровдан 8. новембра 1918. поставља општина будванска”. Ова плоча, међутим, како будвански либерали сматрају, „деградира” изглед Старог града и треба је уклонити.

miroploca

Слично би могло да се догоди и са оним улицама у Подгорици које носе имена цара Лазара, Милоша Обилића или Карађорђа, јер Либерална партија (опет она!) мисли да те „митске личности немају утемељења у историји главног града или државе Црне Горе”, па захтева од Градске скупштине да њихова имена замени оним личностима које су подобније и заслужније за црногорску нацију.

Што би мудри црногорски владика-владар и велики српски песник рекао: „За правило лудост изабраше.” Ваљда знају због чега.


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5tp

Advertisements


Категорије:Српске земље

Ознаке:, , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s