Јелена Ковачевић

Јелена Ковачевић: Да буде воља Твоја

Смилуј се, изађи пред лице моје и засијај, / да се у страху од Тебе не разлучим и са сатаном вежем. / Засјај Господе, да не видим ништа до Тебе, / крст свој да узмем и за тобом да кренем

Јелена Ковачевић: Пут

Ударићу на слабости, Господе. / Помислим ли да си лице од мене окренуо изгребаћу лице своје. / Немоћ удавићу молитвом и Твојим именом подићи ћу тело / и ходаћу и видећу светло

Славица Гароња Радованац: О збирци песама „Страдање“ Јелене Ковачевић

Јелена Ковачевић је испевала уистину узбудљиво, снажно и високо естетизовано дело – управо оно недостајуће у савременој књижевности – дајући наду, да то није само тема једне генерације, већ и свих будућих, младих генерација

Јелена Ковачевић: Покајница

Није то вода из река, из потока, / није се дигла из подземља, са извора, / то је капља једна са лица / мајке, оца, сина, ћерке, сестре, брата, / што у долини плача / реке и потоке исплакују