О најстрашнијем злочину у историји човечанства требало би да о томе стално и изнова читамо, а можемо почети с књигом „Страдање“ веома младе Јелене Ковачевић
Јелена Ковачевић
Никола Маринковић: „Страдање“ Ј. Ковачевић – геноцид као метафизичко питање
Проблем Божје одговорности усложњава разрешење драме геноцида. Како читамо из завршне песме „Завештање“, коначна смрт у Есхатону следи не убијенима већ убицама
Јелена Ковачевић: Мајка
Наћи ће дете своје мајка, / рану му превити, на груди положити, млеком задојити, судбину побити. / Хоће. Жива и мртва
Раде Р. Лаловић: „Страдање“ као историјска и поетска читанка
Ова поетско-историјска читанка у формалном смислу има колажну структуру, а чине је 29 документарних текстова, историјских извора првог реда и 41 пјесма Јелене Ковачевић
Весна Тријић: Збирка „Страдање“ – место сусрета уметничке и историјске истине
У семантичком обрту прожетом хришћанском вером у смисао патње, живот и смрт, победа и пораз у поезији Јелене Ковачевић замењују места, сматра књижевни критичар Весна Тријић
Дејан Булатовић: Страдање или Песме које трпе бол
Поводом збирке песама Јелене Ковачевић „Страдање“, УГ Јадовно 1941, Београд–Бања Лука, 2021.
Александар Мирковић: Пасија по Јелени
Поводом збирке песама Јелене Ковачевић „Страдање“, УГ Јадовно 1941, Бања Лука, 2021.
Душан Басташић: Зло које је кулминирало у Јасеновцу, почело је у Госпићу, на Велебиту и Пагу
Тај логор, као и многа друга места страдања, ујединила су нас у злу, а данас би требало да нас уједињују у сећању, рекао председник удружења Јадовно 1941.
Јелена Ковачевић: Страдање
Из штампе изашла збирка песама наше Јелене Ковачевић, на тему геноцида над српским народом у Независној Држави Хрватској
Јелена Ковачевић: У Васкршњем посту
У гласу, у погледу, у покрету ми / не дај да зло исклија. / Данас сам га чула. / Виче / као да пред Тобом не стоји. / Обори, Господе, сагори! Не дај глас његов да носим, / дођи
Јелена Ковачевић: Пред Дрином Мајка
Нека нам иструну тела и душе са њима, нека нас не буде. / Вечност да нас не кида раздвојене. / А ни овде бити не можемо. Нож на нас чека. / Убиј ме, Боже, и децу ми убиј
Радинко Крулановић: Над Косовом тама починула
Ми смо два света, / вама је пуна глава / славе и сјаја, / а земља моја / „сном мртвијем спава“, / и звезде / тумарају без циља, / и небо / крвљу снева…
Јелена Ковачевић: Гледам
На једну травку пала је кап црвене боје и / трава више није била сува и тако још 25 пута ударила је коса. / Уместо крстова косе су поболи косачи, окренули се и отишли
Јелена Ковачевић: Верујем, Господе, помози неверју мом
Устани, Господе, сачувај ме. / Крст си ми отежао, крила ми ојачај да га Теби на руке изнесем / када ми тело у крв потопе, душа Теби да крене
Акција завршена: Прикупљен новац за објављивање збирке песама Јелене Ковачевић о геноциду над Србима у НДХ!
Хвала свима који су узели учешће у акцији, са великим задовољством обавештавамо све да је новац прикупљен!
Јелена Ковачевић: Са Мајком
Пружам ти руку, / узимаш је и у своју затвараш. / Блага, колико снаге у твојој благости има, / поведи ме Мајко, путем твога Сина
Јелена Ковачевић: Исповест
Ти знаш мој труд да не посустанем. / Немој ми ово у грех уписати када се са Тобом сретнем. / У моју снагу си се преварио. Можда си погрешио. / Ђаво је на душу кренуо. Опрости
Јелена Ковачевић: Симонидина молитва
Песма те води, / не, није песма, то твоје срце се моли, / на њему Грачаница се дигла и звони / и голубови излећу бели, као бисери, / на крилима њиховим ти летиш
Јелена Ковачевић: Погреб
Човек остаде несахрањен, / птицама и зверима остављен. / Двадесеторо у Јабланици поубијаше, / не врати се нико да га погребе
Јелена Ковачевић: Једна слика победника
Ослободиоци / недорасли борби ситној која не препознаје јунака / са Цера, Колубаре, Кајмакчалана / у њему српског сељака / Пораженог / на земљи својој
Јелена Ковачевић: Мрак из соколског дома
Покољ Срба у Јајцу и Језеру
Јелена Ковачевић: Дрина
Србе сам у Дрини тражила и ја сам исто дуго у брда гледала. / Наша брда са леве стране и наша брда са десне стране / Дрина је увезала
Јелена Ковачевић: Блажени су жедни (логор Слано на Пагу)
Да бар заридати можемо али лице је наше запекло, / ни суза једна да кане да напуни ждрело. / Ни крв из ране да се излије па уместо воде крви своје да се напијемо
Јелена Ковачевић: Коло
Ми се молимо / на крилима Твојим да волимо / живи да будемо / чудо да видимо / да се не бојимо
Јелена Ковачевић: Свештеникова молитва
Са Тобом из смрти у бесмртност идем, из времена у вечност. / И молим се, Господе, отвори им очи да те виде када те ја не показах
Јелена Ковачевић: У цркви
Певала бих из свег гласа и крвник да ме чује, да зна где сам. / Овде га чекам тело да ми исече, / сама под нож ћу да легнем уз иконе и свеће,
Јелена Ковачевић: Моје
Бићемо у болу први, / на нашем лицу се неће видети трагови крви / јер имамо чему и имамо коме / и нико на свету нема оно што ја осећам да је моје!
Јелена Ковачевић: Песма из манастира Раче
Јеси ли ми ти рекао да наставим пуним једрима / и осмех поклонио само што сам Теби дошла? / Не бих одавде нигде ишла
Јелена Ковачевић: Христос воскресе
Потече песма и на песми црква подиже се, / душе наше зазвонише / Победа је Твоја, Господе
Јелена Ковачевић: Завет
Са неба Лазар излази, / у рукама главу своју држи и небу је диже, / главу још једном полаже. / Огњем он гази и огњем немоћи наше за светлост разапиње. / И светло ми видимо и светлу идем
Радио Тамо далеко: Сећање на Мирослава Мику Антића
Епизода 245 – 12. март 2020.
Јелена Ковачевић: Mук мајке над водом
Боже, како своје дете да пустим. / Како да гледам да му се живот гаси. / Како ја да се бацим, у мени дете расте. / Боже, шта ово траже од мајке
Јелена Ковачевић: Светло
Утврди се на очима његовим крв као камен / и он слеп постаде на светлу / и слеп остаде. / А светло се рашири да никада не зађе
Јелена Ковачевић: Песма
Запевасмо јаче да нас боље чујеш, под гором се Твојом утврдисмо / а на гору нас, Боже, само ти изнети можеш. / Теби се клањамо, силу само Твоју имамо / и Теби песму хвале и песму молитвену певамо
Јелена Ковачевић: Позив
Свети Сава понео је икону и објавио почетак. / Пошли су и иду. Они се не бране, они носе силу и зову / да се вратимо Оцу, из ништавила у постојање пређемо