Јелена Ковачевић: Симонидина молитва

Песма те води, / не, није песма, то твоје срце се моли, / на њему Грачаница се дигла и звони / и голубови излећу бели, као бисери, / на крилима њиховим ти летиш

Јелена Ковачевић (Фото: Лична архива)

Ситни су ти кораци, нежни.
Ти не ходаш, ти лебдиш.
Ако на земљу станеш, као стакло си,
разбићеш се и пашћеш.
Плачеш.
Под сузама твојим земља разлива се,
вода све постаје
и тама.

Суза пада, звони, пева.
Песма те води,
не, није песма, то твоје срце се моли,
на њему Грачаница се дигла и звони
и голубови излећу бели, као бисери,
на крилима њиховим ти летиш.

Симонида, фреска настала око 1320. године, манастир Грачаница (Извор: Википедија)

Плачна,
очи су ти постала стакла
Плава,
у њима сија Грачаница златна
и звони
док ти ходаш, не лебдиш
ситни су ти кораци, нежни.



Categories: Аз и буки

Tags: , ,

Оставите коментар