Елем, нека Здравко и даље гледа у планине, само нека што прије засуче рукаве, јер ваља нам под тим планинама слободно и часно живјети

Здравко Кривокапић (Фото: ЕПА-ЕФЕ/Борис Пејовић)

Могло би бити да Здравко загледан у небо у овим важним данима управо сриче ону Симовићеву молитву:

Дај ми, Боже, пут
Ко свилен кончић
Дај ми брда ко макова зрна
Ваља мени кроз иглене уши!

Може бити, јер је окренут небу и загледан у планине… а планине, ко планине, само ћуте и гледају онога ко их гледа…

Шта ли ће се прије помјерити, питамо се маловјерно и кривовјерно, планине или ови под планинама због којих нам и треба вјеровање да ће се и планина помјерити ако будемо вјеровали…

Је ли теже пресекати планину вјером у невјероватно или лоповчине са својим багажом вјером у закон и људску правицу…

Нека планине остану тамо гдје су и никле, није нам до тога. Само да не остану штеточине које су надвисиле и црну земљу и суре планине тамо гдје их је нечија скотска канџица засијала…

Новоизабрана Влада Црне Горе (Фото: Твитер налог Владе Црне Горе)

Ако је објављено ослобођење, кад ли ће коначно доћи, а ако дође – да ли ћемо га познати,а ако га и случајно познамо, хоћемо ли се обрадовати његовом лицу…

Или ће све остати као и досад, само што ће некима бити мало горе, а некима нешто боље…

Што би рекао општенародни пук: немам ја ништа ни од њиховог бољитка, ни од њиховог губитка…

Можда је, одиста, ипак боље да се загледамо у неку планину по сопственом избору, па да напнемо све умне силе не би ли је шенули десно или лијево, а све у складу са заступајућом идеологијом…

Шта ако се планине испомјерају, а све остало остане тамо гдје је пустило разгранате жиле. Немају планине ништа са кадровском политиком, нити са владавином закона и примјеном и допуном подзаконских аката…

Све буљећи у планину, овако кратковиди, краткотрајни и занесени, осјећамо како нас плаве ниске страсти и како се том коначном потопу постиђено радујемо…

Има ли наде у нама да може бити боље кад већ нема вјере да ће се планине испомјерати и наново исподешавати у складу са нашом херкуловском вољом и снагом…

Прослава изборне победе у Подгорици (Фото: Владимир Павићевић)

Дружина која треба подигнутим ручицама да изгласа ново доба није кадра ни да сакрије, а камоли превазиђе завист и омразу. Ако је завист и омраза према ономе око којег су се окупили њихово погонско гориво, онда ће се наше таљиге које још нијесу кренуле узбрдо, коначно и неповратно сурдукнути у рикверц…

Помјерач планина неће бити крив. Биће криви сви они који сеире над његовим неуспјехом и наслађују се његовим падом са мјеста на које се још није попео…

Може бити да је Здравко одиста схватио да се на мјесто премијера не пење, већ се у њега силази као у најцрњи и најтежи рудник и на овом и на оном свијету…

И може бити, а не мора да значи, да су они који га трпе кобајаги због виших интереса, државну функцију схватили као мали или мало већи султанат, а све припадајуће чиновништво као мали или нешто већи харем…

Нови премијер Здравко Кривокапић долази таксијем на први радни дан (Извор: Фејсбук)

Па су се раскмечали побједници ражалили над самима собом јер никада неће бити султанчићи са харемчићима, а тако су се потрудили да остваре влажне снове и ниске страсти…

Доста нам је, за вјечита времена, подгоричког султана и његовог харема, па како нам не би било доста варошких султанчића и партијских харемчића који су нам и урадили ово што више личи на псовку, него на дијагнозу…

Елем, нека Здравко и даље гледа у планине, само нека што прије засуче рукаве, јер ваља нам под тим планинама слободно и часно живјети…

Categories: Српске земље

Tags: Борис Јовановић, Здравко Кривокапић, Црна Гора