Ми се молимо / на крилима Твојим да волимо / живи да будемо / чудо да видимо / да се не бојимо

Јелена Ковачевић (Фото: Лична архива)

У небо ћемо да погледамо
срца наша на небо да подигнемо
међу звезде, уз сунце и месец,
пред Тобом их отворимо
из окова избавимо
и за Тебе привежемо
па да се загрлимо
да се грлимо
да се љубимо
па да запевамо
Ми се молимо
на крилима Твојим да волимо
живи да будемо
чудо да видимо
да се не бојимо
Јер
душа ниједна пропасти неће
Пропадају само лађе
,,Не бој се, Павле!”

Дела светих апостола писао свети апостол и јеванђелист Лука

27; 20-24. Павла као сужња спроводе у Рим. Бродолом и избављење на Малти.

,,А кад се ни сунце ни звезде за много дана не појавише, и бура не мала навали, бијаше најзад изгубљена свака нада да ћемо се спасти.

Пошто се дуго није јело, то Павле стаде међу њих и рече: Требаше, дакле, о људи, послушати мене, и не отискивати се од Крита, па избегнути ову муку и штету.

И ево сада вам саветујем да будете расположени, јер ниједна душа од вас неће пропасти, осим лађе.

Јер ове ноћи стаде преда ме анђео Бога чији јесам и коме служим,

Говорећи: Не бој се, Павле!”

Categories: Аз и буки

Tags: Јелена Ковачевић, поезија, свети Павле