Јелена Ковачевић: Верујем, Господе, помози неверју мом

Устани, Господе, сачувај ме. / Крст си ми отежао, крила ми ојачај да га Теби на руке изнесем / 
када ми тело у крв потопе, душа Теби да крене

Исус Христос (фреска из Студенице, детаљ)

Како да верујем, Господе, да те има, да је победа Твоја?
Овде ђаво побеђује, са хиљаду руку коље и весели се.
Црних врана са свих страна скупља се и њихово грактање не престаје.
А Ти си рекао „Радујте се”. Звоно са цркве не чујем.

Зазвони, Господе, подигни се да се срце зарадује.
Па сакупи разбацане главе, руке, ноге, мртве да васкрснеш.
Донеси Смиљину главу са једног краја села и десну ногу са другог
па јој их стави на изгорело тело када га из пепела дигнеш на прагу њеном.
Не дај да ђаво побеђује. Дозивам Те, вичем, запомажем, Господе. Ћутиш.

Помислим, потурена ми је вера да ме држи нада, живот да не окончам сама.
Ово воља не може бити од Бога. Самовоља ђавола овом земљом хода.
Дођи, Господе, руке му посеци, па рупе Боси попуни,
на 17 места ножем су је изболи.
Чујеш ли ме? Видиш ли шта деци Твојој раде?
Јесу ли оне, најбољи војници Твоји оваквим борбама дорасле?

Како да ти се молим, ђаволу си допустио да своје дело твори.
Кунем и мајку и оца, проклињем Тебе што ме створи.
Грдна реч у души да превали хоће.
Не дај, Господе, да се оваплоти неверовање моје.
Не знам ја све своје грехе, немоћна да схватим провиђење.
Не дај да смртна постанем, уз Тебе да не васкрснем.
Од крвника сам слабија, дај од греха да будем јача, да не отпаднем.

Устани, Господе, сачувај ме.
Крст си ми отежао, крила ми ојачај да га Теби на руке изнесем
када ми тело у крв потопе, душа Теби да крене.

Страдање Смиље Тубић и Босе Смиљанић (Босански Петровац), јул – август 1941. године

Пролазећи кроз села Босанског Петровца усташе су палиле куће и помоћне зграде а „жртве – неке живе а неке убијане бацали у запаљене куће.“ Становници су се спасавали бежећи у шуме“ а ко је год остао у селу усташе су га… поубијали и бацили у јаме.“ Након одласка усташа избегли народ се враћао кућама и у „запаљеним појатама и стамбеним зградама су налазили све поубијане… Усташе су Смиљу Тубић старицу од 60 год. из Ревеника заклали и тако је изнаказили да су сељани кад су се вратили у село на једном крају пронашли њену одсјечену главу, на другом десну ногу, а тијело је на кућном прагу горило. Дошавши у Медено поље у једној кући усташе су убиле двије жене са шестеро ситне дјеце, а 18-годишњу дјевојку Босу Смиљанић су силовали, а онда тако изболи ножевима на 17 мјеста – да је мало иза тога умрла.“ У овом покољу страдало је око 700-800 Срба.
Преглед масовних злочина усташа у 1941. години на територији Бихаћког и Травничког округа, Злочини на југословенским просторима у Првом и Другом светском рату (Злочини Независне Државе Хрватске 1941-1945), зборник докумената, том I, Београд 1993, 993.

Прочитајте/помозите још

Позив на акцију: Помозимо објављивање збирке песама Јелене Ковачевић о геноциду над Србима у НДХ



Categories: Аз и буки

Tags: , , ,

1 reply

  1. Нека ти Бог да снаге на Путу којим си кренула. Амин.

Оставите коментар