Јелена Ковачевић: У Васкршњем посту

У гласу, у погледу, у покрету ми / не дај да зло исклија. / Данас сам га чула. / Виче / као да пред Тобом не стоји. / Обори, Господе, сагори! Не дај глас његов да носим, / дођи

Јелена Ковачевић (Фото: Лична архива)

Устани, Господе, устани.
Ево, видим га.
Говори, шишти као змија,
ситно, зрно по зрно
црно.
Не дај, Господе, да проклија.
Спали, искидај!
Нека и ране буде,
када искрвари биће чиста.
Обори, Господе, у прах претвори,
не дозволи он да твори.
У побуни, у тежњи за моћи
шапуће вековима тајно,
шишти као змија,
иза чистог лица се скрива
црна.
У гласу, у погледу, у покрету ми
не дај да зло исклија.
Данас сам га чула.
Виче
као да пред Тобом не стоји.
Обори, Господе, сагори!
Не дај глас његов да носим,
дођи.
Ево ме, предајем се.
Чини све што треба.
Заустави ме, реч ми не дај.
Видим га,
језик отрован како сече.
Радости данас немам,
молим се Тебе да не дам.
Помилуј ме.



Categories: Аз и буки

Tags: , , ,

1 reply

Оставите коментар