Ознака: српски језик

Војислав М. Станојчић: Закон о родној равноправности или Још једно злостављање језика српског

И ако се наши реформатори језика потруде, ето нама у српском нових речи, правих бисера за постизање родне равноправности као што су: Добровољка или добровољкиња, портпаролка, лицемерка, предавачица, свезналкиња или свезнакуша, деканка или деканица, ректорка или ректорица…

Извор: Шта жене желе

Continue reading „Војислав М. Станојчић: Закон о родној равноправности или Још једно злостављање језика српског“

Advertisements

Горан Комар: Прилог доказима истовјетности ћирилице и „босанчице“

Околност да је огромни ћирилични Архив приморја, сачуван у установама и општинама старих комуна, показивао невјероватну многообличност, навела је извјесне истраживаче да, из политичких побуда, пројектују посебност „босанчице“ као независног система писма. Учинити тако нешто је као када би данас направили такву разлику између ћириличног рукописа исписаног такозваним „штампаним“ словима и рукописа исписаног такозваним „писаним“ словима

Др Горан Ж. Комар

Continue reading „Горан Комар: Прилог доказима истовјетности ћирилице и „босанчице““

Ранко Гојковић: Да ли је Његош подржао Вукову реформу?

О покушајима да се Његош сврста међу „вуковце“ поводом 170 година од изласка „Горског вијенца“

Петар II Петровић Његош (Извор: ppnjegos.org)

Continue reading „Ранко Гојковић: Да ли је Његош подржао Вукову реформу?“

САНУ: Психолошкиња, војникиња, секретарка – граматички неправилно!

Поводом још једном актуелне теме о родно сензитивном језику, променама у српском, као и у најављеној новој регулативи и правилима, на друштвеним мрежама се појавио раније усвојен званичан став Института за српски језик САНУ о овој теми. Одбор за стандардизацију српског језика Института је пре неколико година донео Одлуку којом се, како САНУ тврди, са аспекта највишег лингвистичког ауторитета за српски језик, „ставља тачка на све даље тврдње о исправности родно диференцираног језика“.

Документ је објављен на званичном сајту Института, датиран је на 2015. годину, а како нам је речено, то је и даље важећи став Института.

Извор: Јутјуб

Continue reading „САНУ: Психолошкиња, војникиња, секретарка – граматички неправилно!“

Душан Ковачев: Стање ствари са засрбљењем речи „бејлаут“

Светска економска криза је донела један специфичан проблем у превођење текстова економске теме са енглеског језика. Реч „bailout“ je непреводива на српски језик једном одговарајућом српском речју. Посрбљавање кованицом или фразом не даје задовољавајући резултат, осим тога кованица није реч. Има ли одговарајуће смислене фразе којом би се посрбила реч „bailout“? У њеном недостатку, предлажем да је узмемо под храњеништво

Continue reading „Душан Ковачев: Стање ствари са засрбљењем речи „бејлаут““

Филип Јевтић: Србијанци и Хрватијанци

Они који користе „Србијанац” паралелно користе и „Војвођанин”, „Косовар” исл., и то равноправно, из чега проистиче да територија која се односи на „Србијанце”, Србија, не садржи Војводину, Косово итд. Како реаговати на ову појаву? Да ли треба и ми, говорећи о Хрватској, да почнемо да делимо њену популацију на „Хрватијанце”, „Загоријанце”, „Међугоријанце” итд.?

Илустрација: Новица Коцић/Политика

Continue reading „Филип Јевтић: Србијанци и Хрватијанци“

Небојша Малић: „Resetka s drskom“ – мала прича о великом језичком понижењу

Небојша Малић

Међ’ хиљаду слика наше муке и невоље, ево једне наизглед безначајне, али која савршено илуструје суштину стања ствари.

Пре недељу-две, у једној продавници овде у Америци, застајем пред неком скаламеријом која изгледа као тигањ од жице. Овде почела сезона роштиљања, па веле да продају народу шта стигну. Речена скаламерија би требало да помогне при печењу америчких пљескавице (што ће рећи, хамбургера). Окренем паковање, кад оно позади пише о чему се ради на једно десетак језика. Continue reading „Небојша Малић: „Resetka s drskom“ – мала прича о великом језичком понижењу“