Можда све те надри-теорије, са циљем рушења српских заслужника, лансирају хрватски и други тролови прерушени у Србе, а онда сами Срби то некритички преузимају
Светислав Пушоњић (Извор: Лична архива)
На скоро минулом Сајму књига, зауставља се на штанду „Виогора“ повисок човек у педесетим и загледа у „Мемоаре“ војводе Василија Трбића. Затим ме погледа и рече:
– Људи заправо не знају да су Василије Трбић, Јован Бабунски и Глигор Соколовић једна те иста личност!
– Први пут чујем за тако нешто. – одговарам.
Војвода Бабунски са војводом Василијем Трбићем (Извор: Александар Стевановић, Војвода Бабунски, Алгоритам, Балканија, 2020)
– Да, да, много тога ми не знамо… – диже значајно кажипрст – као што не знамо на пример да је „војвода“ хрватска реч… – додаје и одмах продужује даље.
– Чуј војвода „хрватска“ реч?! – обратих се пријатељу који се затекао на штанду. – Онај који води, предводи војску јесте вој-вода. Реч у потпуности српска, а Србин подвлачи да је наводно „хрватска“?!
– Зато што вероватно и није Србин. – каже пријатељ. – Шаљу га његови да осмотри сајам и реферише шта се гура од националних садржаја. А успут да мало тролује, провоцира, шири смутњу.
Тек што он то изговори, на штанд се поново враћа исти човек и поново загледа Трбићеве „Мемоаре“. Узима их, прелистава, враћа назад.
„Мемоаре“ војводе Василија Трбића на штанду „Виогора“ (Фото: Лична архива)
– Како се продаје књига? Слабо, је л да?
– Сасвим задовољавајуће. – одговарам.
Одлази намрштен.
Пријатељ се насмеши.
– Хрватина, сто посто. – каже. – Трбић им је изгледа трн у оку зато што његови „Мемоари“ доказују да је „македонска нација“ бугарашки пројекат и АВНОЈ-евски конструкт. А тековине АВНОЈ-а се морају чувати по сваку цену, јер у противном не би било не само „Македонаца“, него ни „Црногораца“, „Бошњака“, па ни самих „Хрвата“.
Помислих како је дотични тек тако лансирао извалу да су Трбић, Бабунски и Глигор Соколовић једна иста личност, што је по духу веома подсећало на извале да су Немањићи, Карађорђевићи, Обреновићи „Сефарди“, да су и Његош и сви Петровићи такође „крипто-Јевреји“, да је Вук Караџић „бечки шпијун“ и слично. Можда све те надри-теорије, са циљем рушења српских заслужника, лансирају хрватски и други тролови прерушени у Србе, а онда сами Срби то некритички преузимају и шире као своје „ексклузивно откриће“, несвесни да себи и свом народу пуцају у ногу и завршавају непријатељев посао.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Светислава Пушоњића)
Categories: Гостинска соба
Како сам „сазнао“ да су Мирко и Славко и Бошко Буха једна личност.
Прича 1.
Мирко пази метак !
Славко има матрих визуелне способности.
Види надолазећи метак.
Мирко има матрих мускулатурне способности.
Избегава надолазећи метак с’ лакоћом.
Није се ушинуо у врату.
Прича 2.
Мирко пази зрно !
Хвала Славко. Спасио си ми живот.
Обојица наставише да круне матрих кукуруз.
Оста доста кочањки за потпалу.
Прича 3.
Бошко Буха баца бомбе.
Бошко има матрих мускулатурне способности десне руке којом убацује бомбе крагујке у сваки бункер.
Даљина убацивања није важна.
К’о Никола Јокић тројке у сваки кош.
Ал’ не за Србију.
Прича 4.
Бошко Буха баца бомбоне.
Бошко има матрих мускулатурне способности обе руке којима би да он
игра рукомет данас коначно донео победу
Србској Рукометној Репрезентацији.
Сва ТРОЈИЦА дечака само су „екслузивно откривени“ у срцу Србије и у њеној како левој тако и у десној пред комори артерији Шумадији.
Не у срцу Крватске и у њеној како левој тако и десној пред комори артерији
Загорје.
Сва ТРОЈИЦА дечака су рођени у Горњем Милановцу.
Не у Горњем Кумровцу.
Сва ТРОЈИЦА дечака су добила Србска имена.
Не Крватска.
Сва ТРОЈИЦА дечака су се борила против
„Немаца , окупатора и домаћих издајника“.
Не против „усташа, балија и баљиста“.
Сва ТРОЈИЦА дечака су морали да отму
оружје, муницију и бомбе од Немаца.
Не као усташе, балије и баљисти да их добију од Немаца.
Сва ТРОЈИЦА дечака су излазили у
Дечијим Новинама.
Нацртани. У свим бојама.
Не у Дечијим Логорима.
Уцртани. У само црној боји.
За кога су сва тројица нацртаних матрих дечака пуцали у ноге и бацали бомбе несвесни да тако себи и „свом
народу“ пуцају у „главу“ и завршавају непријатељев посао.
29 новембар 1943 године.
АВНОЈ.
ЈАЈЦЕ.
МУЋАК.
МАТРИХ.
Какав наопаки закључак с’ обзиром да је реч о бугарштицесловцима управо према Вуку Караџићу! Ми који презиремо Вука Хабзбургшчића несмо „хрватцки и други тролови“, но смо „тролови небугараши“, тј. више смо „ненемци“. Слуга Бартоломеја Копитара је наше појеме сматрао бугарштицама, наш језик несрбским, а наши у инат несу ’тели да пристану да преиду куде их је немачки слуга слао, у „Бугарску“ под владаром – Немцем. Дакле, не узимајте нас у обзир јер имамо личне замерке које се вас (који сте се набили у Београд да нас затрпавате римокатиличким туђицама, несрбским нагласцима и латиничним садржајем) ни ич’ не дотичу.
Pošteni da budemo, makdeonski jezik smislili su Pašić i Stojan Novaković da bi blokirali Bugare.