Помоћ држави није забрана пастирског деловања оним пастирима који су се осмелили да кажу и неку критичку реч против србских властодржаца
Фото: Фејсбук страница прот. Ј. Пламенца
Спремао сам се да 29. октобра одслушам предавање оца Јована Пламенца о духовним аспектима вантелесне оплодње у библиотеци „Милутин Бојић“ у Београду, кад су почела да стижу изненађујућа саопштења на друштвеним мрежама да је предавање отказано. Наравно, одмах сам прочитао шта је отац Јован ставио на свом Фејсбук налогу.
Иако отац Јован у свом извињењу (видети ОВДЕ) свима који су желели да дођу на то предавање, није навео конкретан разлог, нити било које конкретно име или институцију, више је него јасно да је забрана стигла од свештеноначалија СПЦ, тачније из саме Патријаршије.
Опростите мени биједном сви ви који знате за Христа. Управо Њега, који је из бескрајне љубави према мени црву пострадао на Крсту, ја сам издао.
Требало је да вечерас, 29. октобра, у библиотеци „Милутин Бојић“ у Београду говорим о вантјелесној оплодњи, о данас једној од, у исто вријеме, најпропагиранијих и најзатамњенијих тема, са најстрашнијим посљедицама људском уму несагледивих димензија. Требало је да, по угледу на онога чије име носим, посвједочим Истину. Али, није ми допуштено. И ја сам се повиновао.
Њега, савршену Љубав, савршену Милост, и апсолутну Истину, призивам за свједока да то нијесам учини себе ради. Нема веће радости за Божије створење које Богу вјерује од страдања свога Творца ради, па било оно у санкцијама или чак одузимању свештеничког чина, а колико тек у полагању свог живота пред Небески престо. Па и Свети Јован Крститељ, „највећи од жене рођени“, како је то посвједочио сам Богочовјек, Истине ради завршио је земаљски живот главом на тањиру блуднице. Али, немам право да у страдање увлачим друге мене ради.
Опростите ми и ви добри хришћани у биоблиотеци „Милутин Бојић“ што сам вас изневјерио.
Њему, савршеном љекару душа и тијела, бескрајно сам благодаран на истинском лијеку који нас посрнуле подиже, који нам укрућује размекшане кичме, који отире кало са Његовог лика у нама, лијеку који даје свима па и мени – на лијеку покајања. И благодаран сам Му што знам што је покајање.
Објава на Фејсбуку прот. Јована Пламенца
Мислим да није спорно то што један добар део нашег свештеноначалија не прима са одобравањем ставове оца Јована по питању политике и политичара у Србији, али то не би смео да буде разлог да се забрањује и његова пастирска и мисионарска делатност која нема везе са политиком. Уосталом, ваљда и свештеници имају право на своје мишљење о свим питањима нашег живота?
Апсолутно је јасно да је и за државу и за Цркву добро да постоје што бољи односи, ако већ није могућа симфонија световне и црквене власти каква је била у елитним вековима наше историје, у епохи светих Немањића и потом србске деспотовине. Гледајући споља, изгледа да су данас веома добри односи између србских власти и свештеноначалија СПЦ. Међутим, суштина истинске симфоније световне и црквене власти није у томе да Црква благослови сваки потез власти, нити да држава буде покровитељ Цркви кад затреба финансијска помоћ. Тамо где су молитва и благослов само уобичајени протокол, благослов одступа макар храмови сијали као суво злато. Православна вера је вера исповедника, Православна вера је жива вера а не некаква декорација, па ни државна ни црквена власт не би смела да се сматра некажњивом. У поменутим елитним вековима србске историје, нашим благочестивим владарима је било најважније спасење душа њихових поданика. Наравно да је то радовало истинске Христове пастире у нашој Цркви и да смо имали предивну симфонију духовне и световне власти.
Међутим, ко то данас може рећи да је власти у Србији стало до спасења свих? Пре би се рекло да је властодршцима на уму само богатство изабраних. У таквој ситуацији свакако да није добро да наше свештеноначалије аминује или прећуткује сва непочинства власти. Јер вера није бренд који служи свештеноначалију да подржи сваку циничну рачуницу власти, вера је савест и саборност и само тако вера и они који је исповедају могу бити од помоћи и свом народу и својој држави. Помоћ држави није забрана пастирског деловања оним пастирима који су се осмелили да кажу и неку критичку реч против србских властодржаца.
Плашим се да је то пут да се вера спушта у катакомбе а државна власт да постане не само нехришћанска, она је то на жалост одавно, него и богоборачка. Србски благочестиви пастири никада нису уступали партији место које припада Богу, нити су Крст Христов уступали идеологији. Црква мора бити огледало савести а никако институција која се беспоговорно повинује пред култом силе.
Ето због чега сматрам да је забрана наступа оцу Јовану Пламенцу погрешан потез нашег свештеноначалија.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Саборник србско-руски, 31. 10. 2025)
Categories: Гостинска соба
Амин!
„… говорим о вантјелесној оплодњи, о данас једној од, у исто вријеме, најпропагиранијих и најзатамњенијих тема, са најстрашнијим посљедицама људском уму несагледивих димензија.“
Не знам о чему је то отац Јован хтео да говори, али из ове реченице закључујем да вантелесну оплодњу сматра неком сатанском работом и да му је била намера да о томе говори. Ако је то тако (замерам аутору што то није боље објаснио већ је ту тему заменио дисквалификовањем Вучића и његове накарадне владавине), онда само могу рећи да сам занемео од чуђења! Не смем ни да кажем шта мислим.
@ Суводолски
Само кратко да приметим да вам је коментар такав да му само на крају недостаје: „Да нам још дуго, дуго поживи наш председник Вучић. Ко њега џарне, џарнуо је сваког од нас“.
Јер,
ускоро ћемо само такве коментаре и текстове моћи да читамо.
Јел то онај свештеник што је на правди Бога напао Ненада Јездића? Он је сам себе дискредитовао за вјечита времена! Има ли се што паметно чути од таквог човјека? Тешко. Пуно ти је боље Гојковићу да идеш на неко гусларско вече или да читаш Његоша, него да слушаш шта наклапа отац Пламенац. Да је частан тај отац Пламенац би вршио притисак на власт у Црној Гори да обнове Његошеву капелу и да склоне ону Мештровићеву сатанистичку грађевину. Или би се бунио што Турци након 100 година поново окупираше Црну Гору. Или би пљувао по ономе попу Гојку који је довео Здравка Кривокапића да упропасти литије. Али не, отац Пламенац оће у политику. Па што не скине мантију и учлани се у неку странку и поштено каже ја сам политичар, оћу да мјењам власт у Србији, то ми је изричита жеља, а успут сам се удржио са Дејаном Мировићем и блокадерима да покушамо узети власт, милом или силом. То би било много поштеније од оца Пламенца. Али отац Пламенац не хаје баш много за поштење. Њега занимају друге ствари.
@Факти
„Да је частан тај отац Пламенац би вршио притисак на власт у Црној Гори да обнове Његошеву капелу“ – па ево, частан је:
https://kompasinfo.rs/o-jovan-plamenac-kapela-i-mauzolej-biblijski-sukob-na-lovcenu/?script=lat
„Јел то онај свештеник што је на правди Бога напао Ненада Јездића? “ – хахаха,па биће да г. Јездић на правди Бога нападнут, греоте.
Испада да су о.Пламенац, Блокадери како их ружно називате и г.Мировић највећи непријатељи ове напаћене Србије, а не милионери и милијардери на челу са непомеником који распродаде све што му паде шака?
Србија је подијељена, и то на силу и власт и остатак Савиног народа. Уз Божију помоћ!
@природно телегентан
Дај, не булазни! Рекао сам да се из чланка да закључити да је Пламенац против вантелесне оплодње. А аутор, уместо да шире образложи то његово становиште, због којег му – може се наслутити – није дозвољено да говори, скреће тему на други колосек инсинуирајући да му је то Вучић забранио и тако имплицитно дајући безрезервну подршку Пламенцу!
Да ли је Пламенац толико дубоко проникнуо у смисао Васељене, Бога, човека, живота, медицине… па може компетентно да говори о вантелесној оплодњи као сатанској оргији са „најстрашнијим посљедицама људском уму несагледивих димензија“? И то сада, када годишње у Србији умре 40.000 више него што се роди, кад се момци не жене, девојке не удају, кад је највећа мода да брачни парови немају децу, кад скоро да нема брачног пара који жели да има децу а да не може ни да се нада да ће добити децу без лекарске помоћи, па и вантелесне оплодње? Колико би бракова остало без жарко жељеног детета, колико би бака и дека остало без унучића, колико би се кућа затворило? Нама није потребан рат да бисмо нестали.
Шта је то толико страшно у вантелесној оплодњи?
„Мислим да није спорно то што један добар део нашег свештеноначалија не прима са одобравањем ставове оца Јована по питању политике и политичара у Србији“
после овога престао да читам
Свака част за коментар @Суводклски
Године 2019. у Јозефштату (бивши Београд) Игор Зоранов Брнабић 1974. из Пуната и Милица Ђурђић 1980. из Крижевеца су невенчано родили вештачки зачетог сина И. И. Б.
Ана Зоранова Брнабић 1975. из Пуната је сестра оца, саложница мајке, тетка детета и сомонистички „отац“ сопственог братанца.
Запреклане 2022. у Вршцу Вељко Миланов Богуновић 1952. из Медвиђе је епископски проклео овај шабаш инцеста и содомије.
Данас 2025. у Јозефштату Јован Митров Пламенац 1955. из Будве не сме да јавно православно беседи о вантелесној оплодњи због злоумне зловоље Првослава Радивојева Перића 1961. из Црнче.
Црнобог.
По неким коментарима рекао бих да имамо став појединих да је вантелесна оплодња нешто што је ван Божијег плана, и да та деца већ тако рођена, можда немају право на Божије милосрђе. Мислим да то није у духу наше вере.
Нисам имао намеру да се оглашавам на коментаре, међутим, просто је невероватно да људи тако олако критикују оца Јована притом се позивајући на нашу веру, па ћу написати укратко пар речи. Човек је човек од тренутка зачећа. У вантелесној оплодњи се убије огроман број људи да би се добило једно дете. Сваки пут се та деца зачну, али се мали број деце роди од тих зачећа у вантелесној оплодњи. Велики број емриона усађених у материцу буде зачет а мали број тих зачетих људи ће бити рођен. Дакле, ако је тачно да се по Божијој науци човек сматра живим бићем од момента зачећа, онда је факт да се приликом вантелесне оплодње убије велики број већ зачете деце и у принципу нема разлике између таквог убиства и убиства абортусом.
Такође, Јован П. Атовић је цитирао пола реченице и велеумно закључује како је ту престао да чита текст. Нисам могао ока склопити кад сам то сазнао, немате појма колико је то важно што је Јован П. Атовић престао да чита текст на пола реченице и о томе известио читаоце СС 🙂 Очито има још живих духовних чеда Влада Шегрта који је изјавио да књигу није читао али да је оштро осуђује.
Otac Jovan Plamenac je najcestitiji , najplemenitiji i naskromniji covjek kojeg znam jako dugo. Prepun ljubsvi, koji je pomogao svakom znanom i neznanom,. Dusa od covjeka, nepojmljiva u ovom vremenu, privilegija je i blahoslov poznavati ga i biti mu u drustvu.