И ове године православни су удостојени силаска Благодатнога огња!
Фото: Снимак екрана
Благодатни огањ доказ Божијег присуства
Сваке године на Велику суботу у Јерусалиму се пали нестворени огањ, као чудо Божије, у Цркви Христовог Гроба, кога уз специјални ритуал, јерусалимски патријарх дели верницима окупљеним у крипти цркве.
Фото: Снимак екрана
У Храму Гроба Господњег у Јерусалиму појавио се Благодатни огањ.
Сваке године на Велику суботу, управо на онај дан између голготског Распећа на Велики петак и Васкрса Сина Божијег у недељу, у Јерусалиму на земљу са неба силази Благодатни огањ.
Фото: Снимак екрана
То је дан на који је тело Господа, колико можемо знати, провело управо ту, у гробу, у Кувуклији. Дан који је свет провео “без Бога”, жртвено пострадалог на крсту за разрешење грехова света. Тај дан је и једна од могућих симболичких представа целокупне историје палог човечанства, јер означава трајање између богоубилачког (богоотпадничког) суноврата у таму и васкршње победе над победама: победе над смрћу и обнове богочовечанства.
Фото: Снимак екрана
Гроб Господњи је место у пећини где је лежало тело Христово по погребу. Сада је то Кувуклија, капела гроба Христовог унутар Васкресењског храма у Јерусалиму. Сваке године, у суботу пред православни Васкрс, када служи православни првојерарх, у Кувуклији, на гробу Господњем, дешава се једно од највећих чуда које се понавља од давнина. Са неба силази Благодатни огањ, који чудесно пали свеће православном патријарху, а потом и осталим верницима.
Фото: Снимак екрана
Благодатни огањ се први пут јавио 335. године на Велику суботу и после годинама до дана данашњег и то само православном патријарху, дајући тиме потврду истинитости и исправности наше православне вере.
Интересантан је и поучан догађај који се догодио у средњем веку, 1579. године када су утицајни Јермени пожелели да истисну православног патријарха уз помоћ турске војске, и да они дозову Благодатни огањ. Софроније V, православни патријарх, био је истеран испред Саборног храма, где је сав уплакан и са подигнутим свећама, молио Бога за силазак Благодатног огња. Одједном је настао подземни тутањ и задувао силни ветар. Са неба се проломио, расцепао мермерни стуб на улазу у храм и упалио се сам стуб и воштанице у патријарховој руци. Јермени, оставши без Божје благодати, постиђено су изашли из храма, а стуб расцепљен као стари храст, стоји и дан данас као сведочанство и опомена кривовернима. Много муслимана је тада прешло у православље.
Опрема: Стање ствари
Огањ који не пече
Чудо силаска Благодатног огња дешава се уочи празника Васкрсења Христовог по јулијанском календару и то у поменутој цркви, која је подигнута над простором где је Исус Христос разапет, сахрањен и васкрсао.
Фото: Борба.ме
Благодатни огањ симболизује нерукотворену светлост Васкрсења Христова, о којој је говорио још апостол Петар, и сматра се светињом. Појава Благодатног огња уочи православног празника Васкрса, коју прате молитве православног патријарха, свештенства и хиљада вјерника, сматра се „чудом силаска Благодатног огња“.
У сусрет Великој суботи и Свијетлом Васкрсењу Христовом: Благодатни огањ
Благодатни огањ се „призива“ након што се претходно провјери да у храму не постоје било каква запаљива средства. Након тога, следи призив Духа Светога и јерусалимски патријарх први прима огањ на своју свећу и предаје га осталима. Огањ при додиру не ствара опекотине, нити осећај топлоте.
Прочитајте још
Погледајте још
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар