Нека нестану са земље безбожници, / и безаконици да их више не буде. / Благосиљај, душо моја, Господа

Фото: AP Photo/Evgeniy Sofiychuk
Псалам 103.
Давидов, (о светскоме битију).
(МТ: Псалам 104)
- БЛАГОСИЉАЈ, душо моја, Господа.
Господе, Боже мој, узвеличао се јеси веома.
У славу и величанство обукао се јеси, - светлошћу као хаљином одеваш се,
простиреш небо као кожу, - Који водама покриваш висине његове.
Поставио си облаке за подножје Своје,
ходиш на крилима ветрова. - Који чиниш Анђеле Своје духовима,
и служитеље Своје пламеном огњеним. - Земљу утемељујеш на тврђи њеној,
неће се поколебати до века; - бездан је као хаљина огртач њен,
и на горама воде се заустављају. - (Оне) беже од заповести Твоје,
и уздрхте од гласа грома Твога. - Узлазе на планине и силазе у долине,
на место које си им одредио. - Границу си поставио коју неће прећи,
нити ће се вратити да поплаве земљу. - Ти изводиш изворе у долинама,
између планина протичу воде. - (Оне) напајају све звери пољске,
очекују је јелени за жеђ своју. - Птице небеске крај њих се настањују,
и између стена чују се гласи (њихови). - Напајаш горе са висина Својих,
наситиће се земља од плодова дела Твојих. - Проузрасташ траву за стоку,
и зелен на службу људима,
да произведу хлеб из земље, - и вино весели срце човека;
да уљем улепша лице своје,
и хлеб срце човека укрепљује. - Наситиће се (влагом) дрвеће пољско,
и Ливански кедри које си засадио. - Тамо ће птице гнезда (своја) свити,
родино обиталиште предводи их. - Горе високе дао си јеленима,
стена је прибежиште зечевима. - Створио си месец за времена,
сунце познаје залазак свој. - Простиреш таму, и настаје ноћ,
у њој излазе све звери шумске, - лавићи што ричу и грабе,
и себи храну од Бога траже. - А кад се сунце роди, сакупљају се,
и одлазе да легну у оборе своје. - Тад излази човек на дело своје,
и на посао свој до вечера. - Како су величанствена дела Твоја, Господе!
све си премудрошћу створио;
испуни се земља творевине Твоје. - Ово је море велико и пространо,
тамо су гмизавци којима броја нема,
животиње мале и велике. - Тамо лађе плове,
и кит онај којег си створио да се игра у њему. - Све од Тебе очекује,
да им дајеш храну на време (своје), - кад им дадеш, они се окупљају.
Када отвориш руку Твоју, све и сва се испуњује добротом. - А када лице Твоје окренеш, смуте се (и колебају);
кад им одузмеш дах њихов они нестају,
и у прах се свој враћају. - Кад им пошаљеш Духа Твога, опет се изграђују,
и (тако) обнављаш лице земље. - Нека је довека слава Господња,
радоваће се Господ делима Својим. - Он Који погледа на земљу, и чини да се тресе;
Који се дотиче гора, и оне се диме. - Певаћу Господу у животу моме,
псалмопојаћу Богу моме докле постојим. - Њему ће мио бити разговор мој,
и ја ћу се радовати Господу (своме). - Нека нестану са земље безбожници,
и безаконици да их више не буде.
Благосиљај, душо моја, Господа.
Прочитајте још
-
- Зна Господ пут праведних, и пут безбожника пропашће (Псалам 1)
- Рече безумник у срцу своме: Нема Бога (Псалам 13)
- Господе, ко ће се настанити у насељу Твоме? (Псалам 14)
- Нећеш дати да светац Твој види труљења (Псалам 15)
- Господ је утврђење моје, и прибежиште моје, и избавитељ мој (Псалам 17)
- Једни се хвале колима, и други коњима, а ми ћемо се величати Именом Господа Бога нашега (Псалам 19)
- Боже, Боже мој, зашто си ме оставио? (Псалам 21)
- Јер сви који ради Тебе трпе неће се постидети, нека се постиде они који узалуд безаконују (Псалам 24)
- Господ је заштитник живота мога, кога ћу се плашити? (Псалам 26)
- Грех мој познадох, и безакоње моје не сакрих (Псалам 31)
- Окусите и видите да је добар Господ, благо човеку који се нада у Њега (Псалам 33)
- Суди ме, Боже, и расуди парбу моју од народа несветога, од човека неправедног и лукавог избави ме (Псалам 42)
- Покропи ме исопом, и очистићу се; опери ме, и бићу бељи од снега (Псалам 50)
- А ја к Богу завапих, и Господ услиша ме (Псалам 54)
- На Бога се поуздах; нећу се бојати, шта ће ми учинити човек (Псалам 55)
- Боже, смилуј се на нас и благослови нас, јави светло лице Твоје на нас, и помилуј нас (Псалам 66)
- Да васкрсне Бог и да се расеју непријатељи Његови (Псалам 67)
- И дадоше ми за храну жуч, и у жеђи мојој напојише ме оцтом (Псалам 68)
- Господе, да ми помогнеш похитај (Псалам 69)
- Боже мој, не удаљуј се од мене; Боже мој, похитај у помоћ моју (Псалам 70)
- На народ Твој смислише замисао подлу, и договорише против светих Твојих (Псалам 82)
- Покажи нам, Господе, милост Твоју, и спасење Твоје даруј нам (Псалам 84)
- Боже, безаконици устадоше на ме, и скуп силника тражаше душу моју (Псалам 85)
- Јер је свих радујућих се обиталиште у теби (Псалам 86)
- И ја к Теби, Господе, завапих, и јутром молитва моја претиче Те (Псалам 87)
- На аспиду и змију отровну наступаћеш, и згазићеш лава и змаја (Псалам 90)
- Не узведи ме у прополовљење дана мојих, кроз нараштај нараштаја лета су Твоја (Псалам 101)
- Сагрешисмо са оцима нашим, безаконовасмо, неправдовасмо (Псалам 105)
- Проклињаће они, а Ти ћеш благосиљати (Псалам 108)
- Рече Господ Господу моме – седи Мени с десне стране (Псалам 109)
- Блажени непорочни на путу, који ходе у закону Господњем (Псалам 118)
- Господе, избави душу моју од уста неправедних, и од језика лажљивога (Псалам 119)
- Ако Господ не сазида дом, узалуд се труде зидари; ако Господ не сачува град, узалуд не спава чувар (Псалам 126)
- На рекама Вавилонским сеђасмо и плакасмо (Псалам 136)
- Сачувај ме, Господе, од руке грешника, од људи неправедних избави ме (Псалам 139)
- Изведи из тамнице душу моју, да се исповедам Имену Твоме (Псалам 141)
Categories: Гостинска соба
Два дана како је овај, можда и најлепши, а свакако један од најстаријих (ако не и најстарији) псалам окачен, а да није ни један коментар остављен. Псалам чији наслов горе дат је истовремено и Прокимен, глас 4. на Литургији. Псалам за који многи познаваоци кажу да је Јеврејска прерада чувене химне Атону од фараона монотеисте Акенатона, што свако може да се и увери поредећи ово двоје. Псалам који кипи од лепоте стварања. Зашто је то тако? Можда зато што овде браћа правослаци надгорљују једни друге лепотом превода овог или оног, а не његовом суштином и тачношћу. Можда што ни у 21. веку немамо ми Срби Литургију на матерњем, већ вештачком и од стране двоје Византијских оперативаца измишљеном језику, па се у цркве улази са књигом која је више преводилац него водич кроз Литургију? Можда што неки у цркву више иду као Срби, а не као православци, па би радије да испуне дуг некој давној прошлости на не Богу као свагдашњости? Не знам, па да не судим. Само примећујем и гласно мислим.